Da li znate kako treba da koristite klima uređaj tokom vrelih letnjih dana?
Meteorolozi nam za naredne dane najavljuju vreli toplotni talas, a ukoliko u svojim domovima ili na radnim mestima imate klima uređaje, svakako ćete na lakši način osvežiti vazduh i sniziti temperaturu u prostoriji. Međutim, koliko nam klima uređaji pomažu pri visokim temperaturama da se rashladimo, toliko nam mogu i narušiti zdravlje.
Kako objašnjava dr Zorica Dragaš iz Centra za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje, poslednjih godina vremenska prognoza postala je sve značajnija informacija u našem svakodnevnom životu, pa je to tako i u letnjem periodu. Da bi se lakše podnosile visoke temperature, naša sagovornica ističe da je potrebno u prostoru u kojem boravimo napraviti prijatnu mikro klimu, što se ostvaruje provetravanjem noću, postavljanjem roletni danju, pripremom hrane i kuvanjem predveče, a ukoliko je zaista potrebno i pravilnim korišćenjem klima uređaja.
„Korišćenje ovih uređaja treba da bude racionalno i korisno je da se prostor hladi kada niko ne boravi u njemu. Najbolje je kada su klima uređaji postavljeni tako da omogućavaju indirektno hlađenje prostora. Obavezno je poštovanje temperaturne razlike između klimatizovane i ne klimatizovane sredine, koja ne sme da bude veća od 5°- 7° C, ili prema nekim autorima od 8°- 10° C. Takođe je potrebno poštovanje perioda za aklimatizaciju osobe. U tom smislu, treba izbegavati nagle promene temperature vazduha zbog čestih i naglih prelazaka iz klimatizovanih u neklimatizovane prostorije, ili u spoljašnju sredinu. Kvalitet vazduha je veoma važan, kako mikroklimatski (vlažnost i temperatura) tako i mikrobiološki (bakterije, virusi, gljivice). U tom smislu higijena prostora je veoma važna, pošto strujanje vazduha podiže prašinu pa su moguće su alergijske reakcije ili infekcije disajnih puteva. Redovno održavanje klima uređaja koje podrazumeva čišćenje, pranje, dezinfekciju i servisiranje, odnosno zamena filtera je takođe veoma važno, da klima uređaj ne bi predstavljao rizik za zdravlje, već da bi bio koristan i u službi čoveka“.
Klima uređaji su, osim što nam pomažu da lakše prebrodimo letnje žege, neretko izazivači brojnih bolesti i stanja, poput zapaljenja i infekcija pluća, ali i oboljenja koštano-mišićnog sistema, a rizici njihovog neadekvatnog korišćenja mogu da se kreću od banalnih, kao što su prehlade, kratkotrajne glavobolje i slično, do ozbiljnih posledica usled podhlađivanja određenih delova ili čitavog tela, do pojave neuralgije – bolova duž nervnih završetaka, pareze ili paralize mišića i nerava, reumatskih tegoba – ukočenosti, migrenoznih glavobolja, pada imuniteta, toplotnog šoka pri naglom izlasku u spoljnu sredinu…Lekari tokom letnjih meseci beleže veliki broj moždanih i srčanih udara koje su uzrokovale upravo velike razlike u temperaturama.
Stručnjaci savetuju da noćno korišćenje klima uređaja tokom leta nije potrebno, pre svega zato što je večernji vazduh prirodno hladniji, što se može iskoristiti kao prednost, odnosno potrebno je ugasiti klimu i otvoriti prozor. Takođe je važno naglasiti da efekti korišćenja rashladnih uređaja i sistema koji funkcionišu bez unosa svežeg vazduha, dovode do bržeg širenja prouzrokovača respiratornih zaraznih bolesti u prostoriji kada u njoj boravi više osoba, od kojih neka ima ispoljene ili prikrivene znake oboljenja, odnosno izlučuje prouzrokovače u spoljnu sredinu. I serviseri klima uređaja savetuju njihovo redovno servisiranje, tj. čišćenje i to jednom godišnje, s toga je neophodno voditi računa o čistoći filtera u uređaju i po potrebi ga zameniti. Oprez kod upotrebe klime savetuje se i vozačima koji ih koriste u svojim automobilima, koji u zavisnosti od relacije na kojoj se voze, treba postepeno da izjednačavaju temperaturu u vozilu sa spoljašnjom temperaturom. Da li je klima zdrava ili nije, nedoumica je od kada se ovaj uređaj pojavio u upotrebi, a nama ne preostaje ništa drugo nego da ga koristimo sa oprezom.
Opšte preporuke korišćenja rashladnih uređaja tokom leta:
– Rashladne uređaje uključivati kada je temperatura spoljašnjeg vazduha veća od 30°C. Kada su spoljašnje temperature niže rashladne uređaje treba isključivati, jer se prirodnim provetravanjem zatvorenog prostora mogu obezbediti povoljni mikroklimatski uslovi.
– Optimalna temperatura vazduha zatvorenog prostora tokom letnjeg perioda treba da je za 5 do 10°C niža u odnosu na spoljnu temperaturu vazduha, odnosno leti da se kreće u rasponu od 24 do 28°C;
– Ukoliko se radi o centralnim sistemima za veštačku ventilaciju i klimatizaciju, potrebno je omogućiti podešavanje sa maksimumom udela svežeg vazduha;
– Za ventilaciju i klimatizaciju zatvorenog prostora preporučuje se primena sistema sa HEPA filterima, koji se moraju redovno održavati, čistiti i menjati, u skladu sa proizvođačkom specifikacijom;
– Obim ventilacije i klimatizacije potrebno je podesiti na niže vrednosti protoka vazduha;
– Na unutrašnjim otvorima položaj žaluzina za usmeravanje vazduha treba podesiti tako da prisutne osobe nisu u struji vazdušnog toka;
– Povremeno napuštati prostoriju odnosno pomeriti se iz zone kretanja rashlađenog vazduha;
– Povećati protok i stepen hlađenja vazduha u periodima kada korisnici nisu u prostorijama;
– Potrebno je redovno i često kompletno provetravanje prostorija otvaranjem prozora, u periodima dana kada je spoljna temperatura niža;
– Neophodno je pojačati mere čišćenja i dezinfekcije izvoda, filtera, rešetki i svih delova sistema koji su predviđeni tehničkim procedurama.
