Obeležen Međunarodni dan bubrega
Od bolesti bubrega prošle godine je u Severnobačkom okrugu umrlo 27 osoba, rečeno je danas povodom 10. marta, Svetskog dana bubrega, koji se obeležava pod sloganom “Zdravlje bubrega svima – premostimo jaz u znanju u cilju kvalitetnije zaštite”. Prema procenama, hronične bolesti bubrega čine trećinu bolnički lečenih osoba, a čak 84 procenta smrtnih ishoda potpada upravo pod ovo oboljenje.
“Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze, a najčešće su izazvane infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima. Manifestuju se kao upala bubrega, akutno i hronično smanjena funkcija bubrega ili bubrežna insuficijencija, dok upravo hronični tok bolesti povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti i prerane smrti za nekoliko puta”, naglašava dr Zorica Dragaš, lekar socijalne medicine u Zavodu za javno zdravlje.
Tokom života, ističe ona, moguće je značajno smanjiti verovatnoću za nastanak i dalji razvoj bolesti bubrega i to je ono što je za svaku osobu najvažnije. Prevencija postoji i to uvek treba naglašavati i ponavljati. “Redovna kontrola zdravlja, jednom u godinu dana i preventivni pregledi u skladu sa polom i godinama starosti, za zdravlje ljude treba da predstavlja obavezu. Samoposmatranje, samokontrola i preventivni pregled najčešće omogućava rano otkrivanje mnogih pa i bubrežnih bolesti, a to je jedan od najvažnijih preduslova za uspešno lečenje i sprečavanje razvoja hroničnog toka koji može da dovede do trajnog gubitka bubrežne funkcije. Posle toga postoji potreba doživotna dijalize ili transplantacije bubrega”.
Na doživotnu dijalizu zbog visokog krvnog pritiska u mladosti, pre gotovo 17 godina dospeo je i naš sugrađanin Zoran Mišković, inače predsednik Udruženja bubrežnih bolesnika Subotice, kojem su na kraju zbog napretka osnovne bolesti amputirane obe noge. Mišković ističe da je danas stepen edukacije i znanja o bolestima bubrega ravan nuli.
“Moram da istaknem da 90 posto lekara o ovoj bolesti ne zna ništa, a još veći problem je što lekari međusobno ne sarađuju u procesu lečenja. Kada krenete na dijalizu, sve bolesti koje postoje u medicini vise nad vašom glavom. Nisam smatrao da je visok pritisak nešto značajno i godinu dana mi je trebalo da budem izložen visokom pritisku, koji je išao čak na 240 sa 120 da onda shvatim da ću preživeti ili srčani ili moždani udar ili bubrežnu bolest. Kada krenete na dijalizu dolaze dodatne komplikacije, koštani problemi, mišićni problemi, problemi sa srcem, štitnom i paraštitnom žlezdom, hiperkalcemija, kao i mnogi druge poteškoće. Međutim, ni danas od 10 do 12 lekova koji se koriste za lečenje bubrežnih bolesti u Srbiji nisu na pozitivnoj listi lekova, ali je država uložila ogromna sredstva u smislu dostupnosti lečenja tim istim lekovima, ali šta je problem, potrebno je konzilijarno mišljenje i potpis direktora zdravstvene ustanove da bi određenom pacijentu lečenje bilo dostupno.”
Kada je reč o transplantaciji, prema Miškovićevim rečima ona je za bubrežne bolesnike misaona imenica. Tokom 2021. godine u Srbiji je izvršeno ukupno pet transplantacija, od kojih dva slučaja transplantacije bubrega, na koji prema nekim podacima čeka 800 osoba. U subotičkoj Bolnici trenutno je na dijalizi 55 pacijenata, 43 iz Subotice i 12 iz Bačke Topole, a kako bi se olakšao njihov prevoz, grad Subotica je u budžetu za nabavku novog vozila za transport opredelio 4,5 miliona dinara.
