Prevencija i informisanje najvažniji činioci u borbi protiv bolesti srca
Prema podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2021. godine u Srbiji je umrlo 56.610 osoba, a bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 41,4% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji, rečeno je povodom 29. septembra, Svetskog dana srca, koji se ove godine obeležava pod sloganom “Svim srcem za sva srca“. Tema ovogodišnjeg obeležavanja je prevencija bolesti srca i krvnih sudova, uklanjanje ili smanjivanje prepoznatih faktora rizika, ali i sve ono što zdravlju srca doprinosi.
“Oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti pomera se u našoj zemlji ka mlađim grupama stanovništva. Unutrašnji faktori rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova su starenje, pol i genetika. Oni su nepromenjivi, ali to mora da se shvati uslovno, jer uvek postoji mogućnost smanjivanja verovatnoće razvoja bolesti ili odlaganja njenog nastanka. Postoji i ništa manje važna mogućnost sprečavanja i odlaganja nastanka komplikacija posledica već nastale bolesti, ljudi stare i to je neizbežno, međutim povišen krvni pritisak ili moždani udar nisu neizbežni u starijim godinama, već se mogu izbeći. U tom smislu, spoljašnji faktori rizika su najznačajniji i na njih možemo uticati, a neke od njih u potpunosti i isključiti iz svog života i to je uvek moguće onda kada je faktor rizika jednako lična navika. Nepravilna ishrana, gojaznost, duvanski dim, nedovoljna fizička aktivnost, povišen krvni pritisak, šećer, holesterol i masnoće u krvi, prekomerni i nekontrolisani stres, nedovoljno noćnog sna kao i nedostatak kvalitetne socijalne mreže i loše emotivno stanje, presudno utiču na zdravlje srca i krvnih sudova”, rekla je dr Zorica Dragaš, specijalista socijalne medicine u Zavodu za javno zdravlje.
Kardiovaskularne bolesti su uzrok smrtnosti u razvijenom svetu, a takođe su u porastu i u zemljama u razvoju i istraživanja tokom poslednjih decenija su pokazala da su ove bolesti preventabilne i da je moguće uticati kako na stepen morbiditeta, tako i na stepen smanjenja mortaliteta, rekla je dr Verica Dronjak ispred Preventivnog centra Doma zdravlja Subotica i dodala da je najefikasniji način suzbijanja globalne epidemije kardiovaskularnih bolesti prevencija, pre svega faktora rizika u svim starosnim strukturama.
“Kada govorimo o prevenciji ona se sprovodi strategijom na pojedinca, gde se pokušavaju otkriti faktori rizika i na vreme tretirati, uopšte usmerene su na opštu populaciju i njen cilj jeste da se sve neke loše navike eliminišu, a koje su vezane za sam rizik oboljevanja. Muškarci češće oboljevanju i imaju veći rizik od kardiovaskularnih bolesti, pre svega jer se radi o većem procentu pušača, češćim konzumentima alkohola, visoke vrednosti holesterola i češća abdominalna gojaznost. Kod žena broj raste sa godinama starosti, zato što dolazi do hormonskih promena u menopauzi koje povećavaju rizik od razvoja kardiovaskularnih oboljenja, tako da pravci delovanja su ishrana, dakle smanjiti unos masti, ugljenih hidrata, veća zastupljenost voća, povrća i cerealija, povećanje fizičke aktivnosti, pokušaj eliminisanja duvana, tu su mere koje podrazumevaju zaštitu nepušača, zabrana reklamiranja, zatim pokušaj smanjenja psihosocijalnih faktora na koje mnogo teže utičemo, jer stresovi koji su vezani za posao, loši međuljudski odnosi i siromaštvo, visok krvi pritisak može se regulisati primenom terapije, smanjenim unosom kuhinjske soli i redovnom primenom lekova. Povišen nivo holesterola se reguliše adekvatnom ishranom, povećanjem fizičke aktivnosti i primenom lekova. Abdominalna gojaznost je značajan faktor za razvoj kardiovaskularnih oboljenja i najčešće je udružen sa drugim rizicima, tako da redukcija telesne težine, adekvatna ishrana i fizička aktivnost jesu mere prevencije”, naglasila je dr Dronjak.
U obeležavanju Svetskog dana srca učestvuje i Crveni krst, angažovanjem svojih edukatora i volontera koji će sutra na gradskom Trgu deliti edukativni materijal sugrađanima, kako bi im predočili koji u to glavni faktori rizika za bolesti srca i krvnih sudova, rekao je Zoran Milovanović, stručni saradnik ove gradske organizacije. “Akcenat je svakako na prevenciji i značaju usvajanja zdravih životnih navika od najranijih godina života. Naši mladi volonteri to svoje znanje prenose u osnovnim i srednjim školama, na opšte zadovoljstvo struke, obrazovnog i zdravstvenog sistema i na takav način mladi od najranijeg doba počinju da razmišljaju o zdravlju i daju mu prioritet. Nakon te akcije, od 13 časova u Crvenom krstu za učenike Politehničke škole uslediće predavanje “Faktori rizika i postupak kod iznenadnog srčanog zastoja” dr Mihaele Budimski Soldat iz Službe za Hitnu medicinsku pomoć, a volonter – instruktor iz prve pomoći će prikazati praktičnu primenu automatskog eksternog defibrilatora”, rekao je Milovanović.
U svetu svake godine 18,6 miliona ljudi umre od bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 80 odsto prevremenih smrti od srčanog i moždanog udara može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika.
