Promocija multimedijalnog sadržaja “Da se ne zatomi – Godišnjice i jubileji bački Bunjevaca”
U okviru 21. Festivala Bunjevačkog narodnog stvaralaštva koji se obeležava do sutra, 08. septembra, u Novoj čitaonici Gradske biblioteke juče je održana promocija multimedijalnog sadržaja “Da se ne zatomi – Godišnjice i jubileji bački Bunjevaca”, koji su činile biografije najznačajnijih pripadnike bunjevačke nacionalne manjine, koji su svoj život posvetili kulturnom, muzičkom, edukativnom radu i promociji identiteta bunjevačke zajednice.
Jedan od njih bio je i Nikola Babić, prvi predsednik Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, koji je istakao da je osnivanje Saveta počelo 2002. godine nakon usvajanja Zakona o trajnim slobodama nacionalnih manjina, što je kako ističe, Bunjevcima bio znak da krenu u postupak formiranja Nacionalnog saveta.
“To sada posle ovoliko godina izgleda jednostavno, ali nije bilo. Bilo je teško jer tih godina sem Bunjevačke matice i Bunjevačkog kulturnog centra nismo imali drugih institucija. Ja sam bio jedan od predsednika Bunjevačko – šokačke stranke, ali godine su prolazile i mi nekih značajnijih i evidentnijih rezultata teško da smo mogli postići, jer u to vreme višestranačja bilo je jako puno stranaka u Subotici, ali i regionu, ali izgleda da bunjevcima i u ranijem periodu a posebno i kasnije, nekako kada se kaže Bunjevačka stranka, to tada nije bilo nešto što će moći da uputi poziv pa da Bunjevci u tome učestvuju. Ja sam prihvatio taj Zakon da pokušamo da uđemo u postupak formiranja Nacionalnog saveta, jer je sama pojava i naziv te institucije uvek bio “zamagljen” i oko toga se nije definitivno znalo. Najčešće su ljudi to smatrali novom strankom i teško je bilo da uđe u svest naših ljudi da je to najveće predstavničko telo jedne nacionalne zajednice. U to vreme morala se napraviti skupština elektora, što je bilo dosta teško, jer je svaki elektor da bi mogao da učestvuje na skupštini morao imati sto potpisa pripadnika svoje nacionalne zajednice ili da je predsednik jedne kulturne institucije sa naglaskom da je Bunjevac. Mi smo tada imali pogodnost da je Mirko Bajić bio savezni poslanik, a uspeli smo da 38 predstavnika prikupi neophodne potpise. Mi kao Bunjevci nismo bili prepoznatljivi, trebalo je da uradimo svoj jezik, obrazovanje”, objašnjava Babić.
“Ono što je cilj ovih večeri u okviru festivala koji ćemo svake godine da održavamo, jeste upravo da se podsetimo na velikane, na njihova dela. U prošlosti ima mnogo zanimljivih događaja i ličnosti bunjevačkog života i mi želimo da mladi, koje ti istorijski momenti zanimaju, da nauče nešto novo i da se podsetimo na neko novije vreme, od devedesetih do danas, kada je jako mnogo urađeno za bunjevačku zajednicu, kao i formiranje Nacionalnog saveta, institucija, ali i na generacije ljudi koje više nema, koji su zaista ostavili pečat i to je nama cilj da se svake godine podsetimo na to”, istakla je autor Tamara Babić.
Festival će biti zatvoren sutra, kada će u Narodnom pozorištu sa početkom u 20 sati biti izveden mjuzikl “Bunjevačka svitska slava – Langolena”, čiji scenario i režiju potpisuje Kata Kuntić, a u programu će učestvovati KUDŽ “Bratstvo”, KUD “Bunjevka”, KUD “Aleksandrovo”, BKC “Tavankut” i Narodni orkestar i muzički kvartet pod upravom Vlastimira Stanimirovića. U okviru večeri, biće prikazan istoimeni film, čiji tekst i režiju potpisuje Tamara Babić.
