Katolički vernici danas obeležavaju Veliki petak

Vernici koji Uskrs proslavljaju prema Gregorijanskom kalendaru danas obeležavaju Veliki petak, dan kada je raspet Isus Hrist. Na ovaj dan u katoličkim crkvama nema misa, već se održavaju službe muke Gospodnje. Ovaj dan prethodi Uskrsu, koji je uvek u nedelju i koji predstavlja najvažniji hrišćanski praznik, kojim se izražava radost zbog konačne pobede sina Božijeg nad smrti i progonstvom.

Čim uđe u crkvu, sveštenik se opruža pred oltarom, licem prema zemlji. U obredima sledi čitanje Muke po Jovanu, klanjanje svetom krstu, molitva vernika i pričešćivanje. Uskrsu prethodi četrdesetodnevni post koji se zove i Korizma, koja predstavlja deo liturgijske godine u kojem se vernici pokornički pripremaju za Uskrs. Korizma kod pripadnika katoličke veroispovesti počinje Čistom sredom ili Pepelnicom, a završava se pred Misu večere Gospodnje na Veliki četvrtak, kojom počinje Vazmeno trodnevlje.

Odrasli pripadnici za krštenje, katekumeni, imaju u korizmi završne pripreme za svoje krštenje u uskrsnoj noći, a pristupa se i sakramentu ispovedi, kako bi se pomireni s Bogom i ljudima radosnije proslavio ovaj praznik. Prema tumačenjima, Veliki petak predstavlja najveći hrišćanski praznik, zato što se čovečanstvo Isusovom smrti, a ne njegovim uskrsnućem oslobodilo grehova. I danas se za ovaj praznik u narodu vezuju mnogi običaji, koji naročito vesele decu. Farbaju se jaja različitim bojama, ali najviše crvenom bojom, poklanjaju se jaja i tuca se jajima.

Tu je i tradicionalna Uskršnja trpeza koja je po pravilu mrsna, i koja se sprema na Veliku subotu. Nakon Uskrsa dolazi i Vodeni ponedeljak koji predstavlja stari, ali i dalje zanimljiv običaj polivanja devojaka i žena, a zatim i Mladi Uskrs koji predstavlja spomen na Isusovo uskrsnuće i objašnjava značaj ovog praznika.