U kontroli populacije komaraca i suzbijanja bolesti koje prenose potrebno je angažovanje svih nas
Subotički Zavod za javno zdravlje je 3. i 4. jula bio domaćin dvodnevnog treninga koji je organizovan u okviru Interreg IPA CBC projekta „Mos-Cross3“, čiji su nosioci Zavod za javno zdravlje Sombor, fond „Evropski poslovi“ i Nastavni zavod za javno zdravstvo Osječko-baranjske županije.
Cilj predavanja i radionica je bio unapređenje kvaliteta javnih zdravstvenih usluga i veština, povećanjem broja obučenih zdravstvenih radnika za nadzor nad komarcima. Od bolesti koje prenose komarci svojim ubodom, kao što su malarija, virus Zapadnog Nila, Zika virus, denga i Chikungunya, godišnje umire oko 725 hiljada ljudi širom sveta, što komarce svrstava na istaknuto prvo mesto po broju ljudskih žrtava koje uzrokuju. Porast temperature tokom zimskog perioda, kao i učestale poplave na našem podneblju, pogoduju većem širenju komaraca, pa tako i bolesti čiji su vektori. „Prvog dana treninga smo slušali o metodama uzorkovanja komaraca, načinima za otkrivanje bolesti koje prenose komarci, proširili svoja znanja o komarcima kao vektorima zaraznih bolesti i njihovom nadzoru, kontroli i tretmanu. Prikazani su rezultati dosadašnjeg toka projekta, a praktično je prikazano postavljanje klopki za uzorkovanje komaraca na terenu“, kaže dr Karolina Berenji iz Centra za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje.
Tokom drugog dana polaznici su naučili više o zaraznim bolestima koje prenose komarci, Zika virusu, virusu Zapadnog Nila, malariji i Chikungunyi, o pregledu, njihovoj laboratorijskoj dijagnostici kao i identifikaciji komaraca kao vektora bolesti koje prenose. Komarci koji su uhvaćeni u klopku su pregledani i determinisani. Zaključeno je da kontrola populacije komaraca i suzbijanje bolesti koje se šire komarcima daje najbolje rezultate kada se angažuje svo stanovništvo, jer bez stajaće vode komarci ne mogu da se razmnožavaju, a uklanjanjem staništa komaraca smanjuje se mogućnost njihovog razmnožavanja, poput uklanjanja stajaće vode u olucima, starim gumama, kantama, plastičnim poklopcima, igračkama ili bilo kojoj drugoj posudi u dvorištima i na terasama, u kojoj se komarci mogu razmnožavati, pražnjenjem i promenom vode u buradima za kišnicu, posudama za biljke, fontanama, najmanje jednom nedeljno kako bi se uništila potencijalna staništa komaraca, kao i adekvatnim tretiranjem vode u bazenima.
Smanjenjem mogućnosti da nas komarci „grizu“, smanjuje se i širenje bolesti čiji su oni vektori, a sve strukturne barijere u tome pomažu, kao što su pokrivanje svih praznina u zidovima, vratima i prozorima, kako bi se sprečio ulazak komaraca u zatvoreni prostor, provera zaptivenosti mrežama za komarce, nošenje odeće dugih rukava u vreme najveće aktivnosti komaraca (predveče i pred zoru) i upotreba repelenata na koži za odbijanje komaraca, a koji pomažu i protiv drugih insekata, kao što su na primer krpelji. Poslednja linija odbrane protiv komaraca je upotreba odgovarajućih insekticida, kojima se ubijaju i svi ostali insekti na tretiranom području, što je sa ekološke strane najmanje prihvatljivo.
