DruštvoSubotica danas

U Srbiji se reciklira svega 5 posto kućnog otpada

garbage, waste container, waste-2729608.jpg

U svetu se danas obeležava Svetski dan reciklaže. Ovaj datum ustanovljen je 2015. godine na Svetskom kongresu recikliranja, sa ciljem podizanja svesti stanovništva o važnosti reciklaže za budućnost planete. Prema procenama, u našoj zemlji se reciklira svega 5 posto kućnog otpada.

Reciklaža predstavlja proces prikupljanja materijala koji bi inače bili bačeni kao smeće, njihovu preradu i pretvaranje u nove proizvode. Početni korak je primarno odvajanje otpada koji može da se reciklira, u samim domaćinstvima i industriji, objašnjava Karolina Berenji, specijalista higijene u Zavodu za javno zdravlje Subotica.

Reciklažom se kako naglašava ona, smanjuje količina otpada koja završava na uređenim ili divljim deponijama. Plastični otpad koji se odloži na deponiju ili se zakopa razlaže se izuzetno sporo, a produkti raspadanja se polako otpuštaju u okolno zemljište, a veoma sitni komadići takozvane mikroplastike dospevaju do podzemnih voda i bunara, reka, u biljni i životinjski svet kojim se hranimo. Još jedan od načina uklanjanja otpada je i njegovo spaljivanje, usled čega dolazi do oslobađanja velike količine kancerogenih i otrovnih materija u vazduh kao što su dioksin i olovo. Recikliranjem čuvamo kvalitet vode, vazduha i prirodna bogatstva, objašnjava Karolina Berenji, 

Mogućnost korišćenja reciklirane ambalaže zavisi od mnogo faktora, pa se u nekim slučajevima ne može sa sigurnošću tvrditi koja vrsta ambalaže može, a koja ne može da se reciklira. Staklena i metalna ambalaža se mogu reciklirati bezbroj puta, a najbitnije pravilo recikliranja je da nema zagađenja u samoj kanti poput ostataka tečnosti, hrane ili hemikalija.

Pod ambalažom koja može da se reciklira spadaju kartonske kutije bez lepljive trake, delova stiropora, plastike ili celofana, kutije od lekova bez blister folija, tetrapak i kartonska ambalaža od sokova i mlečnih proizvoda koje su isprane od sadržaja. Zatim kartonske i papirne kese, časopisi i novine, sveske, kancelarijski papir, plastični čepovi, pet ambalaža od vode i soka, plastične kante, plastične palete, polietilenska streč folija, staklene flaše providne i obojene, flaše alkoholnih pića, staklene tegle, limenke aluminijumske i čelične, čelični poklopci, poklopci od staklenih flaša, drvene gajbice, palete od drveta, čepovi od plute, tekstil, stara odeća, posteljina, peškiri, zavese. Baterije i akumulatori padaju u posebne tokove otpada, te ih ne treba ubacivati u komunalni otpad, niti u reciklabilni sa papirom i plastikom, nego ih potrebno posebno prikupljati i odlagati.

U ambalažu koja ne može da se reciklira spadaju plastične kese, plastični tanjiri i pribor za jelo, plastične slamčice, plastične čaše, čaše od jogurta, kuhinjski papirni ubrusi, stiropor, kesice od čipseva, slatkiša i slična pakovanja prehrambenih namirnica, flaše od ulja, jednokratne čaše za piće, ambalaža za hranu i piće za poneti ili dostavu, zamašćeni karton od pice i druge hrane, tube od paste za zube, druge tube za različite kreme i pakovanja različitih hemijskih proizvoda, konzerve od mesnih proizvoda, pelene, sprej doze od boja i lakova, plastična ambalaža sa oznakom “zapaljivo”, staklo od šoferšajbne, ogledala, sijalice. Međutim, u našoj zemlji nisu još razvijena postrojenja za sve vrste reciklaže.

Recikliranjem može da se pokrije oko 40% potreba u sirovinama, na globalnom nivou, čime se grupi od šest glavnih prirodnih resursa, a to su voda, vazduh, ugalj, nafta, prirodni gas i minerali pridružio i sedmi, reciklažni otpad. Reciklaža čuva prirodne materijale poput drveta, sirovine, minerala nekorišćenjem novih, već obnavljanjem starih materijala. Materijali koji mogu da se recikliraju imaju jednaku vrednost kao i prirodni resursi koji postoje na zemlji, a koje konstantno iscrpljujemo, naročito u poslednjih 50 godina. Recikliranjem se štedi i obim energije koji se svakodnevno troši na proizvodnju novih materijala. Svake godine, recikliranjem u domaćinstvima i industriji, sprečava se otpuštanje 700 miliona tona ugljen-dioksida u atmosferu, što je čini važnom i u borbi protiv klimatskih promena, objašnjava Karolina Berenji i dodaje da teba da se zamislimo nad onim što bacamo, i da otpad više ne gledamo samo kao smeće, nego kao priliku za stvaranje novih proizvoda.

Naš grad smatra se primerom dobre reciklažne prakse. U Subotici je sedište ekološko-humanitarne organizacije „Čep za hendikep“, koja dugi niz godina organizovano prikuplja zatvarače za flaše i njihovom prodajom preduzećima koja se bave recikliranjem tvrde plastike, obezbeđuje novčana sredstva za nabavku pomagala za osobe sa invaliditetom.

U našoj zemlji se u većini domaćinstava sav stvoreni otpad baca u istu kantu i potom u neselektivne kontejnere. Prema zvaničnim izveštajima, samo oko petina stvorenog otpada se odlaže na adekvatnim sanitarnim deponijama, dok petina završava na divljim deponijama. Procena je da se oko 5% ukupno stvorenog otpada reciklira, upozorava naša sagovornica. 

Skretanjem pažnje stanovništvu o važnosti adekvatnog odlaganja otpada i reciklaže, kao i obezbeđenjem prateće infrastrukture u vidu namenskih kontejnera i selektivnog prikupljanja otpada, možemo da utremo put ka kulturi recikliranja, i na taj način pomognemo ekonomiju svoje zemlje, čuvamo životnu sredinu i obezbeđujemo lepše mesto za život budućim generacijama, zaključila je Karolina Berenji.