“Kada mi je teško, ja svoju dušu prosipam na papir”
U Gradskoj biblioteci je održana promocija zbirke pesama Vanje Vulin Smiljić “Borba sa svakodnevicom”. “Pesme sam počela da pišem negde pred kraj studija, a intenzivnije kada sam sa 24 godine dobila prvi posao i kada su se sva moja entuzijastična očekivanja vrlo brzo urušila”, počinje razgovor autorka knjige. Kaže da je ulazak u svet odraslih za nju bio jedna vrsta okidača za nastanak ove zbirke. ”Pišem otkako znam za sebe, ali je za mene pisanje oduvek imalo terapijsko dejstvo. Volim da kažem da mi je pisanje više puta spasilo život. U tim trenucima nisam bila svesna toga, ali sada kada se osvrnem, vrlo mi je jasno da sam uz pomoć pisanja prebrodila mnoge emocije koje je delovalo nemoguće preživeti”, dodaje Vanja Vulin Smiljić.
Na pitanje gde pronalazi inspiraciju za svoje pesme, kaže: “Inspiracija je dvostruka. Ima je mnogo u meni samoj, u mojim mislima i osećanjima. Takođe, inspiracija je svuda oko mene. Pitanje je samo u kom sam raspoloženju tog dana i da li se okrećem ka svetu ili ka sebi pre nego što nastane pesma. Kada sam ušla u svet odraslih, morala sam da se borim kako bih (pre)živela sve izazove sa kojima sam se susretala. Ta svakodnevna lavovska borba preneta je na papir i puštena među ljude da im bude motivacija i saborac u svim njihovim borbama. Kada su se situacije u mom životu komplikovale, a život postajao težak, ja sam svoju dušu prosipala na papir”.
Govoreći o knjizi “Borba za svakodnevicom”, naglašava da je ona satkana sa mnogo niti jedne te iste borbe. “U njoj govorim o nedostatku empatije kod ljudi, o gubitku voljene osobe, o stvaralaštvu, životu u Srbiji, slučajnim prolaznicima, o ljubavi prema sebi i prema drugima, o borbi. Ono što je zajedničko svim ljudima koji su bili na mojim promocijama jeste njihova iznenađenost. Ljudi ne očekuju da će atmosfera biti opuštena, a najviše ih šokira moja otvorenost. Svi koji su bili na nekoj od promocija rekli su da im je moj koncept bio osvežavajuć, da je vreme brzo prošlo, kao i to da su ih moje reči motivisale. Nakon što odu kući i počnu da čitaju pesme, dobijam mnogo poruka kako su se u određenim pesmama, emocijama, mislima pronašli i kako im je lakše jer nisu sami u tome. To je glavni razlog zašto sam i objavila ovu knjigu i beskrajno sam srećna kada dobijem takvu povratnu informaciju”, kaže Vanja.
Dodaje da joj se ponekad čini kako smo svi zaboravili da se borimo i da dozvoljavamo da nam drugi određuju sudbinu. “Ja sam se nekada borila lavovski, sada sam naučila kako se boriti samo uz pomoć ljubavi i svetlosti i to mi je donelo olakšanje. Naučiti kako se boriti bez teškog oružja – to je veština potrebna ovom čovečanstvu. U svaki novi dan možemo ući iz pozicije Ljubavi i Svesnosti. Mislim da smo se previše zatvorili i da ne dopuštamo da ljubav dođe do nas, a sa druge strane bauljamo kroz svaki dan poput nekih zombija, nesvesni sebe i sveta oko sebe. Mislim da u svakom danu treba da smo prisutni i da Volimo”.
Vanja kaže da je nakon prve promocije koja je održana u Somboru, započela rad na novoj zbirci pesama. “Ona će govoriti o životu, ali i o smrti. Klackaćemo se između te dve teme, baš kao što se to dešava i u realnoj svakodnevici svakog od nas”, ističe Vanja Vulin Smiljić.
Pustite me, dok sam mlada…
Zašto da moju dušu bacate po ćoškovima
kad je toliko toga
što želim da kažem, vrisnem,
Otpevam…
Kad je toliko emocija da ih
oćutim,
prebolim…
Pustite me, šta ću kad ostarim (?)
Ne trebaju mi tada vaša priznanja
ni tapšanja,
biću uveo cvet sa zakasnelim snovima…
SAD je vreme za mene
moj glas
lik
i delo
Sklonite se već jednom!
Neće ništa da vas boli,
obećavam…
Pustite me!
Neću uvek biti
mlada…
Vanja Vulin Smiljić
Rođena u Somboru, 1990. godine, gde je završila osnovnu i srednju školu. Studije Srpske filologije završava 2014. godine i iste godine vraća se u rodni Sombor, te svoj radni vek započinje u Gimnaziji „Veljko Petrović“. U tom periodu počinje da piše poeziju i naredne tri godine to kontinuirano čini, beležeći svoje misli, emocije i iskustva, koji su je dočekali na vratima sveta odraslih. Paralelno sa nastankom zbirke pesama „Borba sa svakodnevicom“, piše tekstove koje i danas objavljuje na svom sajtu vanjavulin.com. Radi u Narodnom pozorištu Sombor, nastavljajući da ispisuje zanimljive priče o inspirativnim sugrađanima.