KulturaAktuelno

Mjuziklom „Bunjevačka svitska slava – Langolen“ juče je završen 21. FBNS

U okviru poslednjeg dana 21. Festivala bunjevačkog narodnog stvaralaštva, sinoć je u Narodnom pozorištu predstavljen mjuzikl „Bunjevačka svitska slava – Langolen“, u okviru kojeg je prikazan i dokumentarni film o nastupu nekoliko kulturno – umetničkih društava na prestižnom Međunarodnom folklornom takmičenju u Langolenu u Engleskoj 1952. godine, na kojem su osvojili prestižno priznanje.

Jedna od igračica koja je pronela slavu Bunjevaca u svetu, bila je naša devedesetjednogodišnja sugrađanka Ana Bajić, koja je kao dvadesetogodišnjakinja učestvovala na ovom festivalu zajedno sa svojim sunarodnicima.

“Tada je došla delegacija iz Beograda koja je mene izabrala da budem član ekipe koja je predstavila našu zemlju u Langolenu. Pre takmičenja proveli smo dve nedelje na pripremama u Beogradu, a nakon toga smo putovali. Ja sam bila seljačko dete, kada su bili radovi na njivi koji su morali da se urade, oni su mene tada zvali, bilo je malo teško, ali pustili su me roditelji. Bilo je jako lepo, imam ja i slike gde smo sve bili. Posebno se sećam putovanja brodom, jer do tada nisam nikada putovala, mi smo išli preko La Manša. Društvo je bilo dobro jer smo se svi poznavali”, priča Ana Bajić.

Predsednica KUD “Bunjevka” Kata Kuntić, kaže da je interesantno da se malo zna o ovoj nagradi, što je negde bio povod da se ovaj program napravi i obeleži. “Mislim da je lepo da Bunjevci znaju koje su veliko priznanje osvojili, a samim tim da se kroz to obeležje može toliko kulture pokazati, od narodne nošnje, igara, istorije, tradicije, tako da je ovo jedno prelepo veče za kraj festivala. Najvažnije nam je bilo da prikažemo sam Langolen, mi smo se potrudili kroz taj dokumentarni film da se pokaže gde je to bilo, kako se to održalo, kako je to bilo prihvaćeno u svetu, da je jedan mali narod otišao u dalek svet i mislim da je to jedno veliko priznanje. Jeste da smo mi tada predstavljali Jugoslaviju, ali mislim da sve ono što treba svako od nas Bunjevaca da pamti je šta je Langolen”.

KUDŽ “Bratstvo” se na tom festivalu predstavilo sa folklornim igrama Rokoko, Bunjevačko kolo i Tandrčak, a Antuš Romić, predsednik KUDŽ “Bratstvo” ističe da je Langolen najsjajniji i najveći uspeh ovog društva. “Bilo je posle toga medalja, pehara i osvojenih nagrada, međutim ovo i mi sami smatramo najvećim uspehom koji je postignut u istoriji društva. Te 1952. godine kada je Bratstvo bilo u Langolenu, svile koje su tada nosile devojke, a koje su stare blizu 100 godina, predstavili smo na večerašnjem nastupu i mi želimo da prikažemo da su očuvane i u vrlo dobrom stanju. Ponosni smo što je Pere Tumbas Hajo najveći čovek i muzičar koji je rukovodio orkestrom Bratstva i samim tim je bio najpoznatiji član društva, pored drugih poput Nestora Gabrića, Zvonka Bogdana i drugih, ali to su ljudi koje svet poznaje. KUDŽ “Bratstvo” radi, ne jurimo nikakve zvezde, danas je vreme potpuno drugačije i teško je doći do takvih ljudi koji bi tako nešto postigli, radimo kako možemo i kako nam prilike dozvoljavaju”.

U sinoćnom programu su učestvovati KUDŽ “Bratstvo”, veterani KUD “Bunjevka”, KUD “Aleksandrovo” i BKC “Tavankut”, Narodni orkestar i muzički kvartet pod upravom Vlastimira Stanimirovića, a za kraj je otpevana tradicionalna pesma “Podvikuje bunjevačka vila”.