Održana 10. Panel konferencija “Usmeno narodno blago, običaji i tradicija bački Bunjevaca”
U okviru projekta “Čuvari tradicije 2022”, u organizaciji KUD “Bunjevka” juče je održana 10. Panel konferencija “Usmeno narodno blago, običaji i tradicija bački Bunjevaca”. Prezentovani su značajni segmenti bogate kulturne baštine koja je svojstvena, posebna i jedinstvena za bunjevačku zajednicu, a održan je i koncert “Ne daj se pismo naša”, posvećan bunjevačkim velikanima kojima se ove godine obeležavaju godišnjice rođenja i smrti.
Kako ističu organizatori, tokom deset godina Panel konferencije prezentovani su i obrađeni brojni običaji tradicionalnih elemenata bačkih Bunjevaca poput bunjevačkog šlinga, štafira, oblačenja, češljanja, povezivanja i kićenja, narodna nošnja, Božićnjak, slamarstvo, Dužijanca, usmena književnost i mnogi drugi. “Ja mislim da mi svi znamo da živimo po nekim običajima i tradicijama, samo nismo svesni. Malo kada, što bi rekli, “začeprkamo” onda vidimo da živimo takav život, a nama koji se bavimo kulturom je to jako važno i želimo ga prezentovati što je više moguće”, istakla je predsednica KUD “Bunjevka” Kata Kuntić.
U okviru konferencije održana je prezentacija Trukovanja i Bunjevačkog belog šlinga Kate Kuntić, kao i običaja “sarana” kroz istoriju, koje poslednjih dvadeset godina istražuje Ljudevit Vujković Lamić. “Kada sam krenuo sa sakupljanjem podataka, bilo je malo morbidno, ali kada sam se udubio, u poslednjih dvadeset godina sam svašta našao, bio sam oduševljen i pripremam knjigu o tome. Najstariji podatak našao sam da je iz 1846. godine, kada je gradonačelniku podnet zahtev za pružanje pomoći porodici kada na primer umre glava kuće, dok se ne dođe do suda da se rasporedi nasledstvo, onda su članovi dobijali pomoć od tog udruženja. Našao sam do sada jedno šezdeset udruženja od tih godina do danas. Ja nisam etnolog, ali sam mnogo toga sakupio i saznao”, istakao je Ljudevit Vujković Lamić.
Koordinatorka Centra za nematerijalno kulturno nasleđe za Vojvodinu dr Tatjana Bugarski, istakla je da je izuzetno važno da se čuva nacionalno kulturno blago, podsetivši da se u Srbiji na očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa konkretnije radi od 2012. godine .“U današnjem svetu koji je više ujednačen na globalnom nivou, izuzetno je važno da se čuva nacionalno kulturno blago i ono što nam se prenosi iz generacije na generaciju. Zbog toga je usvojena Međunarodna Konvencija o nematerijalnom kulturnom nasleđu 2003. godine i kod nas se organizovano na zaštiti i očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa radi konkretno od 2012. godine kada je osnovan Centar za nematerijalno kulturno nasleđe u Beogradu, a iste godine održana je i prva Panel konferencija koju su organizovali predstavnici bunjevačke nacionalne manjine na ovu temu. To je važna činjenica i treba da se govori o tome i to je dokaz da bunjevačka zajednica radi na očuvanju nasleđa od svog početka”.
“Kao deo kulturne baštine tradicija ima veoma važan i značajan zadatak, a to je očuvanje identiteta jednog naroda. Ona predstavlja status koji se stiče kvalitetom ali i doslednošću. Svakako je značajno da se neguje i autentičnost, ali i prenošenje kulturnog nasleđa na mlađe generacije, kako bi sadržaji iz prošlosti bili dostupniji široj javnosti, a za to su potrebni i važni ljudi i to upravo oni stručni, entuzijasti, vizionari, koji će svojim radom, ljubavlju i zalaganjem očuvati bogato kulturno nasleđe svojih predaka, a upravo takvi ljudi su organizovali ovakvu manifestaciju. Grad Subotica će i ubuduće pomagati ovakve i sične projekte”, istakla je članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje Milanka Kostić.
Nakon Panel konferencije održan je koncert “Ne daj se pismo naša” u organizaciji UG “Bunjevačka kasina”, u povodu 60. godina od rođenja Ante Miroljuba Evetovića, 85. godina od smrti Ivana Petreša i 50. godina od smrti Matije Evetovića, koji su iza sebe ostavili bogato pesničko nasleđe Bunjevaca, kao i pesme koje su ispevane, a danas su one manje poznate.
“Kroz program je publika imala prilike čuti niz numera koje su manje poznati kod Bunjevaca i kompozicije koje su nastale krajem 19. i početkom 20. veka i moja želja je bila da se upravo te pesme opet vrate među naš narod, da se slušaju i da se podsetimo na vremena koja su davno iz nas, ali ono što je važno je da se to tiče zaštite muzičkog nematerijalnog kulturnog nasleđa Bunjevaca”, istakla je predsednica udruženja “Bunjevačka kasina” Tamara Babić.
Ovaj program je još jedna u nizu manifestacija u okviru obeležavanja predstojećeg praznika bunjevačke nacionalne manjine, “Dana Dužjance 2022. godine”.