Miodrag Boroš: “Kod umetnika je najbitnije raditi otvorenog uma”

Naš sugrađanin Miodrag Mišo Boroš, radi kao frizer, dok se slikarstvom i muzikom ozbiljno bavi dugi niz godina. Naslikao je više od dvesta slika, učestvovao je na mnogim  kolektivnim i samostalnim izložbama (Subotica, Palić, Kanjiža, Sremski Karlovci, Martonoš, Plavna, Šid, Belišće, Bač, Novi Sad, Beograd, Mađarska, Hrvatska). Član je Hrvatske likovne udruge “CroArt” iz Subotice, a od 2013. godine svira bubnjeve u subotičkom alternativnom rok bendu “Nafta”, koji je do sada izdao tri albuma među kojima su “Samo senke prolaze”, “Alternator” i “Antirealizam”.

“Slikarstvom sam se zapravo počeo baviti još od samog detinjstva, te me je ova vrsta umetnosti oduvek zanimala. Kao najmlađe dete u porodici, gledao sam starije kako crtaju i slikaju, a paleta sa bojama bi me uvek obradovala, što mi je bilo izuzetno interesantno i upravo zbog toga sam zavoleo ovu vrstu stvaralaštva.  2009. godine upisao sam amatersku školu slikarstva “Olah Šandor” u Nepkeru kod prof. Đerđa Boroša koju sam završio 2012. godine. Iako sam imao predznanje zahvaljujući svom nastavniku Goranu Vuletiću, želeo sam da usavršim slikarske tehnike. Motivi na mojim slikama su najčešće životinje, jednostavno posmatram njihovo ponašanje i preslikavam tu određenu vrstu karaktera na ljude, kao psihičkom ili karakternom odrazu u ogledalu. Koristim dosta tehnika u svom slikarstvu među kojima su akvarel, ulje, grafika, pastel, šta god mi dođe pod ruku, da tako kažem, međutim, najčešće je to akril na platnu. Ideje su uvek tu, i jedino je bitno kako to tehnički da izvedem. Formati na kojima radim, a koji su po meni veoma zahvalni su 40X50, 50X70, 80X120  ili veći. Najviše sam se pronašao u nadrealizmu, u mašti, u onome što je oko nas, što nam se nikada neće desiti”, kaže za sajt Subotica danas Miodrag Mišo Boroš, dodajući da je mnoge slike naslikao kao poklon, da precizno crtanje iziskuje strpljenje, te da samim tim zahteva i više vremena, da je apstraktno slikarstvo ,,najbrže’’, što je po njegovom mišljenju prirodno, da sliku koju završi dugo posmatra, ponasan na rad i trud koji je u nju uložio.

Boroš navodi da se, ono što slikarstvo čini posebnim, ogleda u tome što slikar može raditi sam, ili u društvu, dok pesnici, pisci, muzičari, moraju imati svoj mir stvarajući svoja dela. On kaže da će se za godinu dana navršiti punih deset godina od kada je postao član Hrvatske likovne udruge “CroArt” iz Subotice, da uživa da bude učesnik u likovnim kolonijama na koje često idu, kako u zemlji tako i inostranstvu, gde se druže i rade po nekoliko dana, ali i da uče jedni od drugih. Prema njegovom mišljenju kod umetnika je izuzetno bitno da se opusti dok stvara,  da se ne bi trebalo preterano udubljivati u rad, već konstantno raditi otvorenog uma, bez očekivanja inspiracije. “Kao i slikarstvo, muzika me je privlačila od detinjstva, i zaista sam obraćao veliku pažnju na ritam. Svirao sam udaraljke po čemu god sam stigao, a sa sedamnaest godina počeo sam da sviram na pravim bubnjevima, tako su nastali moji prvi bendovi u Novom Žedniku, a zvali su se “Prkosni Mir”, “Reću ti posle”, “Pola litre Neba” i “Sanatorijum” koji je bio hevi metal bend i sve je to bila autorska muzika, nakon toga sam svirao sa “Requiemom”, bili smo na Zaječarskoj gitarijadi 1998. godine. Međutim, 2013. godine hteo sam da napustim muziku iz određenih razloga i okolnosti, i upravo tada razgovarao sam sa Slobodanom Vukosavljevićem-Banetom iz benda “Nafta”, te sam sa njima u početku svirao eksperimentalno, dok sam se kasnije vrlo ozbiljno priključio bendu. Bend postoji od 2004. godine, a ja sam deset godina, da tako kažem, u toj priči i odsvirao sam jedan od tri albuma koji se zove “Antirealizam”. Nastupali smo više puta u Beogradu, Novom Sadu, Banja Luci, Ljubljani ,Kopru, na najstarijoj  gitarijadi u Ratkovu, a ko želi da pogleda, može celi snimak pronaći na YouTube-u, takođe smo nastupali i okolnim mestima. Sada uglavnom slušam rok, što je vrlo širok pojam, međutim, najviše psihodeliju, spejs rok, hard i hevi. Ranije, dok nisam znao da sviram, uživao sam u muzici na jedan poseban način, i sve je bilo tako čudno i očaravajuće za mene, ali kasnije, vremenom, kada sam naučio kako se to sve izvodi, izgubio sam taj osećaj za slušanje, ali sam dobio mogućnost da zahvaljujući svom znanju prenesem drugima ono što sam ja  nekada osećao. Muzika čini promenjeno stanje svesti, podsvesno ili svesno, po tome ko je opredeljen za određeni žanr, i otplilike, možemo dosta toga da saznamo o karakteru nekoga i njegovom psihičkom i mentalnom stanju. I zaista smatram da je vrlo verovatno tako, jer ima dosta primera”, kaže Boroš i dodaje da je subotička muzička scena vrlo bogata, od veterana do mladih koji dolaze, da ih je video kako dobro muziciraju, ali da je toga je sve ređe, te se zalaže za to da se subotička muzička scena podigne na jedan viši nivo, da se obezbedi jedan ili više prostora gde bi mladi ljudi mogli da dođu i da pokažu svoje muzičke veštine, da bi društvo prišlo tome, jer bi na taj način i socijalizacija mogla doprineti boljitku, jer je očigledno da se društvo lagano udaljava od centra glavne priče, a to je umetnost.

“Najveći izazov u slikarstvu mi je da tehnički bolje napravim neko delo, ideja lebdi dok je ne prikujem za platno. Ne mogu da izmislim neku drugu boju, jer u našem spektru vidimo valjda isto, a ni oblik ne mogu neki drugi da izmislim, stvar je jednostavna, ali i komplikovana, jer mešajući perspektivu, oblike, boje, dobijam jednu sasvim drugu dimenziju u ovom okviru postojanja. Sa muzikom je slično, mada tu učestvujemo više nas, Bane i Armand. Mogu slobodno reći da smo mi jedni drugima kao alat, i u samom činu stvaranja muzike, dogovaramo se kako će to da se oblikuje. Tako stvaramo nove pesme, i spremamo četvrti album. Svestan sam delimično toga, da mogu da menjam Svet, i svest, ali to se dešava na mikro planu, i u jednom trenutku može da eksplodira, zbog toga radim samo lepe stvari gledajući na teme, atraktivnosti, pojmove, oblike, boje i sagledavam kompletnu sliku svega. Ako mi se čini da je nešto ružno, to ne uzimam kao važnost, želim da bude prijemčivo slušaocu i posmatraču, želim ostaviti jednu duboku poruku, da ovaj svet nije toliko neprijatan koliko ga predstavljaju”, ističe za kraj Miodrag Mišo Boroš.