DruštvoAktuelno

Subotica je pionir u prečišćavanju otpadnih voda, uskoro novih 110 km kanalizacione mreže

Subotica je od danas do četvrtka, 16. juna domaćin 51. Konferencije “Otpadne vode, komunalni čvrsti otpad i opasan otpad”, koji organizuju Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i lokalnom samoupravom grada subotice.

Kada je reč o otpadnim vodama, kanalizaciona mreža u Subotici prostire se u dužini od 350 kilometara, odnosno pokriveno je 50 odsto teritorije grada, a projektom “Čista Srbija”, kojim će se kako u gradu, tako i u prigradskim naseljima izgraditi novih 110 kilometara, ista će se proširiti za dodatnih 10 do 20 odsto, ističe Đerđ Šugar, direktor JKP “Vodovod i kanalizacija”. Od toga će između 20 i 25 kilometara kanalizacione mreže biti izgrađeno u Bajmoku i Čantaviru, a 12 na Paliću.

“Pošto se kanalizacija ne može tako izgraditi da vi upuštate neki recipijent, moraju se graditi prečistači. U ova dva naselja biće izgrađeni i prečistači, a nakon njihovog puštanja u rad građani će imati mogućnost priključenja. Ostalih 65 kilometara će biti podeljeno na Suboticu i Palić, ja mislim da to po projektu odmah može da počne sa izgradnjom, pošto je čitava kanalizaciona mreža povezana na prečistač. U Subotici će biti izgrađeno 48 km, a na Paliću preostalih 12, jer je u okviru KfW projekta, jednim delom ona već izgrađena. Subotica je jedan od retkih gradova u kojem postoji zajednički sistem kanalisanja, to je veoma važno da se kanalizacija prerađuje sa atmosferskim vodama. Građanima je neophodna kanalizaciona mreža, jer sa septičkim jamama imate velikih problema, međutim Zakon nas obavezuje da mi možemo da damo priključak samo objektima koji su legalizovani. Imamo nekoliko predmeta koji stoje i mi čekamo da se završi proces legalizacije”, naglašava Šugar i dodaje da Subotica ima dugu tradiciju prečišćavanja otpadnih voda, jer je prvi grad u državi u kojem je izgrađen prečistač. Postrojenje je izgrađeno 1975., a rekonstruisano 2009. godine i vrši prečišćavanje otpadnih voda prema svim evropskim i svetskim direktivama.

Međutim, za realizaciju projekta “Čista Srbija” čeka se potpisivanje ugovora, a kako objašnjava zamenik gradonačelnika Imre Kern, to će se realizovati u narednom periodu. “Mi smo kao grad zajedno sa JKP “Vodovod i kanalizacija” sve uradili da bi pripremili projekat i kada bude bio potpisan taj aneks, onda će se krenuti sa realizacijom. A kada će biti gotovo, to je, moram da kažem, jedan ogroman posao, nismo se dogovarali oko dinamike izvođenja radova, a na kraju kraju krajeva Bajmok i Čantavir su posebni projekti i lokacije i mogu se graditi nezavisno od početka gradnje u Subotici. Izgradnja kanalizacione mreže u gradu i na Paliću je veliki poduhvat i moraće se postepeno raditi, jer ukoliko to započnemo u velikom obimu građani će imati problem kako da dođu do svoje imovine. Ono što je bitno je da će grad ovim projektom dobiti ogromnu pomoć od države i jako puno njih će se moći priključiti na kanalizacionu mrežu. Subotica ima i ostale predispozicije koje su vrlo bitne za upravljanje vodama, imamo prečistač, uređaj za otklanjanje arsena na tri lokacije Bački Vinogradi, Vodozahvati 1 i 2 i mogu da kažem da nijedan grad u Srbiji nema takva postrojenja, a tu je i prečistač čiji kapacitet će sa proširenjem mreže biti popunjen”, naglasio je Kern.

Milena Bečelić Tomin, redovni profesor na PMF u Novom Sadu, jedna je od učesnica konferencije koja je imala priliku da pročita radove iz oblasti otpadnih voda. “Poslat je veći broj radova koji su interesantniji i inovativniji od strane naučne i stručne zajednice. U radovima se prepoznaju novi koncepti i trendovi u upravljanju otpadom i otpadnim vodama, a takođe i inovativna tehnologija u prečišćavanju. U Srbiji se tretira svega 11 odsto otpadnih voda u odnosu na prosek u Evropskoj uniji, međutim ja sam optimistična i mislim da je projekat “Čista Srbija” od velikog značaja, ne samo kada je reč o tretmanu otpadnih voda, nego generalno u smislu zaštite životne sredine i našeg zdravlja”, dodala je Bečelić Tomin.