Jelena i Darko Mesaroš: Porodica je najveće bogatstvo
Međunarodni dan porodice obeležava se svake godine 15. maja, sa ciljem isticanja njenog nemerljivog značaja za društvenu zajednicu. Koliko je teško u današnje vreme sačuvati zajedništvo u porodici, vaspitati decu i održati brak kroz svoj primer pokazali su nam Jelena i Darko Mesaroš iz Male Baje nadomak Subotice, koji su u braku četiri godine. Roditelji su četvorogodišnjeg Matije i jednogodišnje Magdalene i svakodnevno se susreću sa izazovima koje danas sa sobom nosi moderno roditeljstvo, ali ističu da se uz dobru organizaciju sve može postići, pa i više od toga.
“Imamo dogovor i svako zna svoje obaveze. Ja kada odlazim na posao klince nosim u vrtić, Darko kada završi svoje radne obaveze ide po njih, pošto ja radim po čitav dan i sa njima je sve dok ja ne dođem kući. U slučaju da se ja duže zadržim na poslu on ih sređuje za spavanje, a ukoliko stignem na vreme, onda radimo sve zajedno. Podelili smo se i po deci, moja je Magdalena, Matija je njegov u smislu obaveza, nakon toga bavim se pripremom obroka i tako se završava jedan naš dan. Sve se dogovaramo i sve što radimo gledamo da radimo zajedno, kod nas nema podele na muške i ženske poslove”, kaže nam Jelena. “Brak čine dve osobe. I majka i otac treba da budu uključeni u odgoj dece. Ne smatram da žena treba da bude domaćica i bavi se isključivo decom i kućnim poslovima. Svako od nas ima svoj posao, ali oko kućnih obaveza i mališana smo ravnopravni. Dopunjavamo se, jako je važan kompromis”, dodaje Darko.
Jelena nam kaže da je u nekim situacijama teško organizovati sve obaveze i nekada deluje da dan traje suviše kratko da bi se sve postiglo, ali naglašava da joj je veoma važna podrška supruga. “Teško jeste, ali nekako vremenom naučiš. Kada se Matija rodio nismo znali šta nas čeka, bio je sam i bilo nam je lakše, međutim rodila se Magdalena i prvih mesec – dva smo imali malo poteškoća da se naviknemo na to da moraš dvoje oblačiti, hraniti, svako traži svoje, ali sve se namestilo”. Iako tokom vikenda najčešće rade, trude se da svaki slobodni trenutak provode zajedno. “Smatramo da je jako bitno da imamo vreme za nas četvoro, zato što deca neće pamtiti da li su dobili najbolju ili najlepšu igračku, nego upravo vreme koje su proveli sa svojim roditeljima. Vreme provodimo tako što smišljamo aktivnosti. Šetamo se, pošto je nedaleko od nas pruga, Matija jako voli vozove pa tada idemo da gledamo kako voz stiže na stanicu, često odlazimo u Zoološki vrt, idemo na igralište, kartamo se, gledamo crtane filmove”.
Iako žive u malom mestu, ne smatraju to velikom manom već prednošću. “Odrastao sam na salašu, čak sam se nakon venčanja i vratio u Malu Baju gde smo kupili kuću. Smatram da je takva sredina dobra za vaspitavanje dece, pre svega imaju mogućnost da se upoznaju sa životinjama, jer nažalost veliki broj dece iz grada se do nekog uzrasta nije susrelo ni sa jednom domaćom životinjom. Možda bih kao malu manu istakao to što nema mnogo dece u naselju. Ne prođe dan da se ne izađe napolje, mislim da je takva sredina bolja za njihovo odrastanje, jer na taj način će naučiti da više vrednuju prirodu”, kaže Darko.
Kao mladi roditelji svesni su činjenice da vaspitanje dece i očuvanje porodice danas sa sobom nosie brojne izazove, ali i greške. “Mislim da roditelji danas treba više pažnje da posvećuju svojoj deci i da im ne dozvoljavaju preterano korišćenje telefona samo da bi im se zaokupila pažnja. Najlakše je detetu dati tablet i ostaviti ga satima. Mislim da je kod nas zavladao taj zapadnjački sistem života, roditelji su po čitav dan na poslu, misle da će decu usrećiti materijalne stvari, ali to nije tako. Nažalost, izgubio se taj osećaj zadovoljstva koje donose sitnice”, saglasni su Mesaroši.
Mladim parovima koji tek treba da uplove u bračne vode, savetuju da uvek obraćaju pažnju jedno na drugo i da ne gledaju materijalne stvari. “Pored toga treba da poštuju zahteve svoje dece, a ne da sebe stavljaju na prvo mesto. Samo tako će upotpuniti porodicu, kada svako da svoj doprinos i obrati pažnju na potrebu onog drugog. Potrebno je gledati i tu materijalnu stranu, jer činjenica je da bez novca ne možemo da živimo, ali on nije najbitniji”.
Mladi bračni parovi često sa dolaskom prinove, sve svoje resurse usmeravaju ka novom članu porodice, pa u nekim trenucima zaboravljaju na supružnika i njegove potrebe. “Smatram da je za stabilan brak sa decom potrebno raditi što više zajedničkih aktivnosti, zato što će tada biti srećni zajedno, a sa druge strane potrebno je da imate vreme za vas dvoje. Savetujemo mladima da decu odnesu kod roditelja i da to vreme bez njih provedu zajedno. Jako je važno da i njih dvoje imaju svoje vreme”, kaže nam Darko, a Jelena dodaje da ukoliko prosto nemaju priliku za to, izdvoje samo pet minuta da razgovaraju sa partnerom. “Svaki dan, koliko god da ste umorni, sedite, sipajte čašu omiljenog pića i razgovarajte sa partnerom jer to puno znači. Pitajte ga kako je proveo dan, da on vidi da postoji zainteresovanost i druge strane. Porodica je nešto najintimnije i najsvetije što postoji i sa njom možeš postići sve u životu”, kažu Jelena i Darko Mesaroš.
Međunarodni dan porodice obeležava se od 1993. godine, ustanovljen je od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i od tada se obeležava svake godine. Koliko je važna uloga porodice u današnje vreme objasnila nam je Jasmina Knežević, doktor psiholoških nauka, koja kaže da poruke i signali iz porodice oblikuju percepciju deteta od najranijih dana. “Dete u porodici nauči da interpretira događaje, odnose među ljudima, sebe i svoja ponašanja. Ako su roditelji nepredvidivi, opasni, strogi, dete zaključuje da je ceo svet takav. Uspostavlja svoja prva uverenja koja će potom određivati njegove misli i ponašanja. Odrastanje u porodici formira i oblikuje. ličnost. Ako ste ljubazni prema drugim ljudima, lepo se ponašate, imate samopouzdanje i odlučnost u svojim ciljevima, to je zbog principa koje ste usvojili u porodici. Ako smatrate da je važno biti pošten ili iskren i te vrednosti su usvojene u porodici”, naglašava ona i dodaje da doživljaj sebe deca formiraju iz okoline u kojoj odrastaju i da način na koji se članovi porodice međusobno odnose jedni prema drugima, deluju zajedno kao jedna društvena grupa, poštovanje i uvažavanje koje pokazuju, vrlo značajno oblikuju detetovu socijalizaciju, samopoštovanje, osećaj pripadnosti i kulturni identitet.
“Porodica je socijalni sistem koji ima veliki uticaj na oblikovanje karaktera. Ona svojom strukturom, odnosima i komunikacijskim modelima snažno utiče na emocije i ponašanje svojih članova. Odnos prema radu, prema sebi i drugima uspostavlja se u porodici. Porodica je najznačajniji sistem podrške, osnova sigurnosti i emotivne stabilnosti. Načini iskazivanja emocija u porodici, najčešće emocije i oblici ljubavi formiraju naše emotivne obrasce toliko da izbori partnera, prijatelja, kao i (ne)snalaženja u ljubavi, svoje korene nalaze upravo u iskustvima emotivnog primanja i davanja unutar porodice. Porodica nas, dakle, oblikuje na mnoge načine. Zato je važno posvetiti joj vreme i trud, provoditi vreme sa porodicom, negovati rituale i porodične tradicije, raditi na porodičnom zajedništvu i identitetu”, kaže dr Jasmina Knežević i napominje da je današnja porodica izmenjena i pod velikim je izazovima.
“Živimo brzo i stresno, sve manje vremena provodimo sa porodicom. Zaboravljamo da nedovoljno kvalitetna porodica stvara nefunkcionalne pojedince, koji imaju nestabilno mentalno zdravlje i nisu dovoljno pripremljeni za život. Sa druge strane, srećne porodice krasi atmosfera sigurnosti, poverenja i tolerancije, česte razmene zahvalnosti i ponosa, kao i zadovoljstvo i opuštenost kada je porodica na okupu”, zaključila je ona.
