Žuta kuća – svedok tvojih sećanja, deo tvoje svesti
Ovog septembra, navršeno je tačno 82 godine, od kako je fašistički okupator pretvorio Žutu kuću u zloglasno mučilište za komuniste i komunistkinje, skojevke i skojevce i neistomišljenike vlasti, kroz čiji pakao je prošlo više stotina Subotičana.
Masovno hapšenje svih Subotičana, koji su pružili otpor okupatorskom režimu, počelo je odmah po formiranju obaveštajne centrale nacističke vlasti, krajem leta 1941. godine.
„Moja tetka, Margita Rudić Sekeš, bila je zatvorena u Žutoj kući. Imala je ćerkicu koju je, dok je bila u zarobljeništvu, čuvala njena majka. Baka je uspela da potplati čuvara i onda ih je on puštao da uđu, pa je moja tetka, koja je inače posle odvedena u logor Dahau, viđala svoju mezimicu. Mnogo mi je pričala o tome kako su ih mučili. Između ostalog, navlačili su im na glavu papirne džakove koji su bili namazani lukom. Jedva su izdržavali. Pamtim i kako je govorila da je među zarobljenicima vladalo veliko drugarstvo. Delili su međusobno sve pakete koje im je porodica slala“ – priča samo deo teške priče svoje rođake Margite, Subotičanka Judita Sekeš.
Simboličnim polaganjem cveća na spomen-ploču kod Žute kuće, odata je počast svim stradalim sugrađanima.
„Kod ulaza u Gradsku kuću postoje tragovi metaka od kojih su stradali naši sugrađani i sugrađanke tokom prvih dana okupacije. Postoje zaista potresne fotografije na kojima se vide tela neposredno nakon pogubljenja. Ovu priču prenosimo na mlađe generacije samo usmenim predanjem, ali smatram da bilo korektno da se postavi jedna somen-ploča na mestu gde su pogubljeni ti ljudi. Na osnovu svedočenja žrtava danas znamo da je na 3. spratu Gradske kuće postojao zatvor, a da su postojali i logori u zgradi starog mlina kod bolnice, kao i u jednom objektu u Bačkoj Topoli, pa smatram da je značajno da se i ova mesta prikladno obeleže – rekla je dr Margareta Bašaragin, poverenica Udruženja „Ženske studije“.
U tim zatvorima i logorima zatvarani su naši sugrađani i sugrađanke različitih veroispovesti i nacionalnosti, ali su svi bili ujedinjeni u ideji da se odupru ideologiji koja je rezultirala mračnim vremenima kojih se nerado sećamo, dodala je Bašaragin. Građani okupljeni oko Udruženja „Solidarnost”, podvukli su u svom obraćanju da žrtve fašističkog terora nikada ne smeju pasti u zaborav.
„Jedan čovek koji je bio zatočen u ovoj zgradi je rekao da „Dante kada je pisao svoje čuveno delo nije poznavao pakao”. Ovde su ljudi mučeni na najstrašnije načine. Po nama svake godine treba da se okupljamo tu, jer ako ne cenimo žrtve fašizma rizikujemo da taj fašizam počne da jača” – ističe Mikloš Olajoš Nađ, predsednik Udruženja građana „Solidarnost”.
