Društvo

dr Bašaragin: Potrebno je revizioniranje napora u borbi protiv fašizma

U znak sećanja na 15. septembar 1941. godine, kada je u prostoru današnje Žute kuće formirana obaveštajna centrala nacističke okupatorske vlasti i započeto masovno hapšenje  naših sugrađana i sugrađanki koji su protivili jednom takvom režimu, na spomen ploču žrtvama fašističkog terora na pomenutom objektu, u petak, 23. septembra položeni su venci.

Kako ističe inicijatorka dr Margareta Bašaragin ispred udruženja “Ženske studije i istraživanja”, uhapšeni su tada mučki isleđivani, mučeni i doživeli batinanje na najsurovije moguće načine, a mnoge osobe su podlegle povredama.

“Između dva Svetska rata desio se veliki štrajk seljaka u Subotici i krenula je jedna velika kolona iz Tavankuta, a po zabeleženim sećanjima Ide Sabo, na čelu kolone stajao je red žena i kako su se one približavale Gradskoj kući, policajaci nisu znali šta sa njima da rade, jer im je bilo čudno da žene učestvuju u takvom jednom događaju i tada nisu primenjivali silu, a svega petnaestak godina kasnije takvo pitanje nije bilo postavljano, pa su i one kao i njihovi saborci izlagane torturi. Među zatvorenim ženama nalazila se i Lola Gol, koja je nekoliko meseci kasnije obešena sa četrnaest svojih drugova ispred zgrade današnjeg Suda. O svedočenjima o ovim mučnim vremenima, pisala je i naša književnica Magda Simin Bošan, ona je i među prvima koja je zabeležila imena tih žena koje su nastradale, a postoje i svedočenja o načinima na koje su ovde mučene osobe. Jedna od njih je i Lili Bet, koja je opisala jedno od načina mučenja nazvavši ga “Plesom medveda”, naglasila je dr Bašaragin.

Ona ističe da se godinama unazad na polaganje venaca odazovu gotovo samo predstavnici medija, dok naši sugrađani to retko ili gotovo nikada ne čine. Smatra da univerzalna vrednost, borba protiv fašizma, odnosno bilo kakvo antifašističko delovanje treba da bude cilj svakodnevnog života.

“Zašto se sve to zaboravilo je pitanje na koje ću jednog dana možda dobiti odgovor. Podvukla bih sa nedavnim dešavanjem, kada se ustanovilo da je nestala bista Lole Vohl u dvorištu fabrike u Subotici iz 1984. godine i jednostavno je spomenik oskrnavljen. Mi smo se u međuvremenu obratili Međuopštinskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, u kojem su nam rekli da će u budžetu za narednu godinu opredeliti sredstva za rekonstrukciju ili izradu nove biste. Malim inicijativama i delatnostima možemo nekako skrenuti pažnju na taj zaboravljeni deo naše prošlosti, na koji treba da smo ponosni svi koji ovde živimo, a ne da se stidimo i mislim da nam je potrebno revizioniranje tih napora u borbi protiv pogrešne ideologije tog vremena”, dodala je ona.