Počela Nedelja pravoslavlja
U ponedeljak, 03. aprila počela je Nedelja pravoslavlja koju Srpski kulturni centar „Sveti Sava“ obeležava 30. put od svog osnivanja a cela nedelјa posvećena је i značajnom jubileju za pravoslavne Srbe u Subotici a to je 300 godina postojanja Hrama Vaznesenja Gospodnjeg.Nedelju pravoslavlja otvorio je otac Dušan prenoseći pozdrave i Blagoslov njegovog preosveštenstva episkopa Bačkog, gospodina doktora Irineja koji zbogo svojih mnogobrojnih obaveza nije mogao prisustvovati otvaranju.
Više od tri decenije pod svodovima ovog hrama kulture na početku šeste nedelje časnog Vaskršnjeg posta se okupljamo kako bismo otvorili i prisustvovali Nedelji pravoslavlja koja se održava sve do praznika Cveti. Ove godine za nas pravoslavne Hrišćane u Subotici obeležava se i 300 godina od početka zidanja hrama Vaznesenja Gospodnjeg, hrama koji je u više navrata kako stradao tako i ponovo obnavljan koji je vaskrsavao i sada se nalazi u stanju u kojem može svima kojima traže duhovnu snagu i utočište da pomogne. Svaki hram zapravo jeste snaga i utočište a to je i naziv ove izložbe, rekao je otac Dušan i proglasio Nedelju pravoslavlja otvorenom.
Naš hram opstao je tri veka li naša duhovnost opstaje znatno duže a nju su gradili pojedinci – lučonoše čiji je rad oplemenjivao zajednicu. Svi predmeti gde god ta pogledamo u vitrinama na zidovima, podsetnik su na stalnu gradnju hrama i jačanje njegove zajednice. Portreti koje vidimo nisu slike davnih predaka čije smo zasluge zaboravili. To su portreti velikana jednog vremena, ljudi koji su znanjem radom, nesebičnošću i žrtvom doprineli uzletu duhovnosti u gradu i učinili brojna dobročinstva za svoj narod. Oni su nam ostavili krov pod kojim mi danas slavimo ovaj jubilej. Zato treba da se setimo porodice Radić i njene zadužbine koju je ostavila na brigu srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini . Sećamo se Petra Radića koji je stradao u revoluciji 1848. godine, zbog svog rodoljublja i njegovog brata Jovana Radića koji je skoro 30 godina služio hramu i njegovim parohijanima. Neophodno je spomenuti porodicu Manojlović i njene članove zaslužne za veliku obnovu hrama početkom 20 veka a tu su i porodice Ostojić, Konjović i Mladenović kao i mnogi dugi koji su plodove svoga rada nesebično darivali svojoj crkvi i rodu, rekao je Goran Bolić, konzervator izložbe koji je i sam učestvovao u kreiranju iste dodajući da bogato nasleđe nisu izbegla teška vremena pa sve što je sačuvano istinski je dragoceno.
To nisu obični predmeti nego svedoci jednog vremena i naša trajna veza sa ljudima koji su u takvim vremenima bili dobročinitelji. Ipak treba da znamo da slavna prošlost ne znači i slavnu budućnost. Veru baštinimo kroz plemenita dela naših predaka a naša je obaveza da veru sačuvamo a nasleđe razumemo kao deo duhovnog identiteta. Naši preci imali su potrebu i svest da pomažu najvažnije institucije svog naroda, škole, crkvu, bilioteku jer su želeli da podstaknu naraštaje da se spremni suoče sa nadolazećim vremenom. Mi imamo odgovornost da nastavimo njihovu plemenitu nameru, dodao je Bolić.
