Subotica domaćin skupa „Manjinski jezici i višejezičnost u Srbiji i centralnoj i istočnoj Europi”
Subotica je danas i sutra domaćin Međunarodnog skupa „Manjinski jezici i višejezičnost u Srbiji i centralnoj i istočnoj Europi” u okviru projekta „Ispitivanje granica (trans)nacionalnog: imperijalno nasleđe transnacionalne književne mreže i višejezičnost u centralnoj i istočnoj Europi”, koji Balkanološki institut SANU sprovodi sa Univerzitetom u Oslu. Projekat je podržan od strane Norveškog istraživačkog saveta koji se zainteresovao za višejezične regione kao što su Vojvodina i Transilvanija.
kako ističe Marija Mandić sa Balkanološkog instituta, cilj je da se ispita kako u praksi ali i institucionalno funkcioniše višejezičnost i multikulturalnost, pre svega zbog evropskih integracija sa kojima se suočava Srbija, s obzirom na tradiciju višejezičnosti. “Iz evropske i norveške perspektive mi smo zanimljiv region. Zvanični podaci pokazuju da je u nastavu uključeno pet manjinskih jezika i više od 16 predmeta postoje kao manjinski jezici sa elementima nacionalne kulture, međutim mi probleme želimo da sagledavamo višestruko, ne želimo samo da se bavimo manjinskom populacijom nego i većinskom i da se osvrnemo na primere iz prošlosti kada je i većinska populacija bila višejezična. Smatramo da u novije vreme višejezični su na kraju samo manjinski govornici i nekako smo hteli da razmislimo i o modelima obrazovanja koji bi učinili i manjinsku i većinsku populaciju višejezičnom makar u jezicima društvene sredine”, objašnjava Marija Mandić, koja je navela primer da mađarski jezik koji je izgubio prestiž u odnosu na neko doba iz Austrougarske i Habzburške monarhije, sada ponovo dobija na značaju u evropskim integracijama jer predstavlja put ka dobijanju pasoša i evropskom državljanstvu, zbog čega veliki broj ljudi upravo taj jezik uči kao strani.
Prvog dana skupa održana je debata na temu „Manjinski jezici u Srbiji: Između europske i manjinske politike”. Bunjevački jezik je pre godinu dana dobio svoje mesto među službenim jezicima u Subotici, a kako naglašava Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, maksimum po pitanju implementiranja tog jezika u društvene tokove svakodnevnice još uvek nije postignut, ali je vrlo temeljno radi na tome.
“Što se tiče Bunjevačkog kao takvog, evo upravo je jutros gramatika ušla u štampu i na taj način smo se bunjevačkim jezikom mi krenuli baviti. Bunjevački u školama se predaje evo već šesnaestu godinu sa čime smo “probili led”, bilo je vrlo čudno mnogima, međutim ima jako puno dece koja vole i koja su zainteresovana i mislim da još uvek nismo dostigli maksimum po tom pitanju i da bi verovatno mogli mnogo više, ali sada se otvaraju druga polja koja su potrebna. Potrebno nam je da se školuju učitelji, da imamo lektorat, predstoji nam da osvojimo to neko visoko obrazovanje i da ga nekako zaokružimo u smislu jezika, dokumenti se u Subotici prevode na bunjevački, mnogi su već dostupni građanima, dakle izvodi iz matične knjige rođenih i sve ono što se prevodi na druge jezike prevodi se i na bunjevački. Tako da smo sa tim izuzetno zadovoljni, nadamo se da će uskoro doći i do tabli pored puta, ali to pretpostavljam da se čekaju konkursi sa pokrajine koji će pokrivati takve troškove. Mislim da smo uradili dobru stvar i najbolje što smo mogli, sad samo nastavljamo dalje gde smo stali i verujem da će bunjevački jezik imati svoju dobru budućnost jer se mnogi ljudi čak i u nekom običnom razgovoru lakše opredeljuju da ga govore kao svoj maternji jezik”, istakla je Suzana Kujundžić Ostojić.
Skup će okupiti učesnike iz Srbije, Mađarske, Švedske, a činiće ga naučni i praktični deo i okrugli stolovi. Prvog dana skup će se baviti problematikom manjinskih jezika u obrazovanju, a drugog manjinskih jezika u književnosti. Govoriće se sa kojim izazovima, problemima i teškoćama se suočavaju manjinski jezici u obrazovanju, a biće reči i o mogućnostima i perspektivama koje se otvaraju u budućnosti.
