dr Marko Krajninger: “Spasiti ljudski život najveći je podvig”

Marko Krajninger, želeo je da postane lekar od svoje dvanaeste godine, zamišljajući već tada sebe u belom mantilu, sa slušalicama oko vrata kako pregleda pacijente. Na sve ovo uticale su i  posete ambulanti u kojoj je radila njegova mama, gde se kao radoznalo dete igrao sa pečatima i receptima. Njegova želja iz detinjstva se ispunila. Devet godina radi kao lekar specijalista urgentne medicine u Službi hitne medicinske pomoći u Domu zdravlja, Subotica, dok je u ovoj zdravstvenoj ustanovi već punih petnaest godina. Pored medicine, pasionirani je ljubitelj muzike, voli da peva i da svira gitaru, u čemu pronalazi dodatnu lepotu i zadovoljstvo.

Posebno interesovanje prema biologiji ispoljio je još u osnovnoj školi, a upravo ovaj predmet bio mu je omiljeni. Ljubav prema nauci, vremenom je postala sve veća, u gimnaziji ,,Svetozar Marković”,a pored biologije zavoleo je i hemiju. Zanimalo ga je funkcionisanje živih organizama, rađanje, rast, funkcionisanje i uloga organa, međutim, ova interesovanja bila su samo početak jednog dugog puta do lekara specijaliste.

“Odrastao sam u zgradi pored E-75 puta i neretko sam mogao čuti zvuk sirene, obavezno sam izlazio na terasu i sa velikim ushićenjem gledao vozila SHMP-i, sa uključenim plavim svetlima. Znajući da se radi o spašavanju ljudskih života, uvek sam se pitao šta se dešava unutar vozila, a medicinsko osoblje iz vozila smatrao sam najvećim mogućim herojima. To su bili počeci mog, tada verovatno nesvesnog interesovanja za urgentnu medicinu. Kada sam na filmovima gledao reanimaciju čoveka, isporučivanje elektro šokova, bio sam uzbuđen i pitao sam se da li je to stvarno moguće. Oživeti čoveka smatrao sam najvećim mogućim ljudskim podvigom”, kaže dr Marko Krajninger, spec. urgentne medicine. U urgentnoj medicini adekvatna pomoć je od presudnog značaja.

Prema njegovim rečima, u urgentnoj medicini najvažniji faktor je vreme-uslov svih uslova, zatim slede odlučnost, efikasnost, timski rad, koordinacija između članova tima, znanje i potrebne veštine, te brzo prepoznavanje i razlikovanje životno ugroženog i kritičnog pacijenta od manje urgentnih stanja, odgovarajući redosled postupaka a u situaciji sa više povređenih i odgovarajuća trijaža pacijenata. “Naša grana medicine ne trpi neodlučnost, odlaganje, blokirajući strah i paniku. Neophodna je redovna kontrola opreme i vozila, kako bi nas pouzdano služili na terenu. Specifičnost rada tima SHMP-i je u tome, što smo mi ti koji ukazujemo pomoć pacijentu, u momentima kada je najteže. Često je naša adekvatna pomoć od presudnog značaja za dalje preživljavanje pacijenata, odnosno konačan ishod. Nemamo tada na koga da se oslonimo, osim na sebe same. Može nam u pomoć priteći jedino jedan ili više naših timova, u nekim složenijim situacijama, uz naravno dragocenu pomoć vatrogasne službe i policije kada je to potrebno”, naglašava dr Krajninger.

Kada stignu na Urgentno odeljenje subotičke bolnice, sa životno ugroženim pacijentom, često pacijenta preuzima tim od nekoliko lekara, raznih specijalnosti i medicinskih tehničara, radi daljeg zbrinjavanja pacijenata, sa kojim su oni do tada bili sami. On ističe da pomoć ukazuju u raznoraznim okolnostima, pored uplakane i uspaničene rodbine, tu su i agresivna lica, lica pod uticajem alkohola i psihoaktivnih supstanci, u periodima kada ne radi angio sala subotičke bolnice, pacijenta sa akutnim infarktom miokarda, odvoze direktno iz stana na Institut Sremska Kamenica, a dešava se da moraju da reanimiraju pacijenta zbog srčanog zastoja, koji kod pacijenta sa infarktom preti svake sekunde, i to sami, na autoputu.

“Pored ljudskosti, humanosti i prethodno navedenih osobina, lekar urgentne medicine mora da poseduje odgovarajuću dozu pribranosti i staloženosti u svim situacijama. Ne sme strah i brzopletost da nadvlada razum. Kao vernik, hrišćanin, smatram da ne odlučujemo samo mi, ljudi, o životu i zdravlju pacijenta, nego da Bog deluje kroz nas i da nam pomaže. Svaki put kada dođem na posao, prekrstim se na ulazu, i pre početka rada izmolim. Kada predamo kritičnog pacijenta, Bogu zahvalim. To mi donosi dodatnu dozu mira, staloženosti i sigurnosti u radu. Naša najveća sreća je kada čujemo da je pacijent, koga smo reanimirali, ili je bio životno ugrožen, zdrav napustio bolnicu”, kaže dr Krajninger.

Hobi koji ima poseban značaj

Kada je imao sedamnaest godina poželeo je da nauči da svira gitaru, zahvaljujući svom drugu Saši Ivazoviću.

“Naše prijateljstvo datira još iz gimnazijalskih dana, zajedno smo išli u razred, gledao sam ga i slušao kako lepo svira gitaru i kako lepo peva, bio mi je inspiracija, tako da sam i ja poželeo da naučim da sviram gitaru. Inače, violinu sam naučio da sviram u osnovnoj muzičkoj školi. S obzirom na to da sam savladao sviranje na ovom instrumentu, koji je ujedno i jedan od najtežih, rekao sam sebi „Ako si mogao da naučiš da sviraš violinu, naučićeš i gitaru“. Bez ikakvog kolebanja nabavio sam gitaru, a Saša me je povezao sa našim profesorom, Goranom Cvetkovićem, kako ga i danas zovem, koji nas je učio sviranju sa izuzetnim strpljenjem i velikom voljom, a sami časovi, za nas su predstavljali i jedno lepo druženje”, govori dr Krajninger i dodaje da od početka pandemije Covid-19, svira značajno više nego ranije, da je svoje sviranje podigao na viši nivo, kao i da je u značajnoj meri proširio repertoar. Dr Josipa Krajninger Parčetić, pedijatar Službe za zdravstvenu zaštitu žena i dece je njegova rođena sestra, a kako kaže, najviše voli da je prati na gitari dok ona peva svojim predivnim glasom.

“Sviranje gitare i pevanje je hobi koji mi veoma znači. Najviše sviram i pevam domaći pop rok, nešto manje narodnu muziku i strani pop rok. Takođe sviram i instrumentale, obrade svetskih hitova. Ne komponujem muziku, ali ponekad u šali napišem po koji stih. Svima nama je muzika melem za dušu, mene lično oslobađa napetosti, čini me srećnijim, prijatnijim u kontaktu sa ljudima, pacijentima i kolegama – ističe dr Krajninger, dodajući da voli i duge šetnje pored Palićkog jezera, plivanje, i da godišnji odmor većim delom provodi u zimskim mesecima jer je veliki ljubitelj vožnje snouboard-a”, ističe naš sagovornik.

„Ko spasi jedan život, spasio je ceo svet’’ rekao je poznati australijski pisac, dramaturg, esejista i glumac, Tomas Kenili.