Obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta
Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta u četvrtak, 25. januara u Sinagogi je održan javni školski čas u okviru kojeg je pored muzičkog dela održan i čas istorije na ovu temu Dušana Pavlovića, profesora istorije i direktora Gimnazije Svetozar Marković i profesora istorije iz OŠ Hunjadi Janoš u Čantaviru, na mađarskom jeziku.
Naši đaci koji ujedno pohađaju i Muzičku školu učestvuju u programu ali tu su i kao publika. Iz predavanja mogu puno toga da nauče a pre svega o uzrocima i posledicama holokausta, kaže Dušan Petrović dodajući da je problematično to što se kada je ova tema u pitanju ima dosta pogrešnih shvatanja koja se šire putem interneta i mejnstrim medija.
„Gde su naše komšije koje su nekada ovde živele?“ jeste pitanje koje treba konstantno da postavljamo a sa ovog pitanja često se skreće na ličnost Adolfa Hitlera iako je uzrok holokausta mnogo dublji i može da se ponovi. Zato ovo radimo da se ne ponovi.
Dragana Nikolić, direktorica Muzičke škole kažu da su javni čas muzički brižljivo kreirali kao i da je repertoar baziran na delima jevrejskih autora i to kompozicijama koje obeležavaju sećanja, opela i slično.
Obeležavanje ovog dana je značajno kako zbog dece da se sećamo nemilih događaja kao i zbog nas odraslih da nas seća događaj da se on nikada ne ponovi.
Subotička Sinagoga po treći put je organizovala javni čas a prošle godine po prvi put ostvarena je saradnja sa Muzičkom školom. Reakcije publike, dece i profesora bile su pozitivne a iz svega mogla se izvući pouka da holokaust ne sme više nikada da se dogodi, rekla je Hajnalka Ileš, kordinator Fondacije „Subotička Sinagoga“ dodajući da je prve godine povodom obeležavanja ovog dana prikazan kratak film Bele Kalo i Pala Žige na koji je bilo mnogo reakcija.
***
Holokaust u okupiranoj Srbiji označava istrebljenje Jevreja i Roma koje je pokrenula nacistička Nemačka, nazvano holokaust, u tadašnjoj Nedićevoj Srbiji uz intenzivnu saradnju kvislinškog režima.
Odmah po preuzimanju vlasti započelo je brzo sprovođenje rasističke politike protiv Jevreja i Roma. Za samo nekoliko meseci preuzeti su rasistički zakoni i postupci iz nacističke Nemačke.
Većina Jevreja I Roma je likvidirana u Koncentracionom logoru Sajmište i Crveni krst Niš ili prebačena u druge koncentracione i radne logore koje su Nemci držali pod svojom kontrolom u okupiranoj Evropi.
U saradnji s Nemcima general Milan Nedić (koji je sebe zvao „srpski Petain) je gotovo sve delove postojećeg srpskog državnog aparata stavio na raspolaganje nacistima. Srpska policija je pomagala nacistima u hapšenju I osuđivanju Jevreja a već sredinom 1942. godine Srbija je, među prvim državama u Evropi, proglašena Judenfrei (nacistički izraz za područje „očišćeno“ od Jevreja).
