Putna apoteka – neizostavni prtljag svakog putovanja

Prva asocijacija na tople letnje dane svakako je odlazak na more ili neku drugu turističku destinaciju, a osim pripremanja stvari koje ćemo poneti na put, neophodno je da mislimo i na onaj zdravstveni deo, jer nepisano je pravilo da nas, kada otputujemo, mogu zadesiti nepredviđene okolnosti, s toga je važno da sa sobom ponesemo i putnu apoteku koja treba da sadrže osnovne lekove i preparate za uobičajene situacije, koje se možda ne dešavaju često, ali svakako mogu da nam upropaste letovanje ili boravak na odmoru.

Jasmina Vukša, diplomirani farmaceut i direktorka Apotekarske ustanove Subotica, za nedeljnik Subotica danas kaže da bi naši sugrađani, pre nego što krenu sa pripremama za putovanje, trebalo da naprave spisak ne samo prtljaga, nego i lekova, a što se tiče priručne, odnosno putne apoteke, savetuje da prvenstveno sa sobom ponesu određenu medicinsku dokumentaciju, pogotovo ukoliko boluju od nekih bolesti ili su hronični bolesnici, da u slučaju ako se nešto desi, lekari znaju šta da rade. „To pored dokumentacije podrazumeva i zdravstvenu knjižicu ukoliko se ide na putovanje po našoj zemlji, a ukoliko je u pitanju inostranstvo onda pasoš, neizostavno putno osiguranje ili možda neka kopija zdravstvene knjižice i medicinske dokumentacije. Savetujem i da kada stignu u mesto boravka raspitaju se gde je apoteka, ambulanta, da znaju da deluju u nemilim situacijama, jer uvek se nešto desi na šta ne možemo računati i što ne možemo spakovati u torbu. Od osnovnih stvari koje treba da se nađu u putnoj apoteci su analgetici i antipiretici, dakle sredstva za bolove i temperaturu za odrasle i decu, kod manje dece bih dodala da je najbolje da ti lekovi budu u obliku čepića ili sirupa, odnosno u prihvatljivom farmaceutsko-tehnološkom obliku koji je prilagođen uzrastu. Pre puta, ukoliko znamo da nam vožnja uzrokuje mučnine i povraćanje, neophodno je popiti neki lek za bolesti vožnje, obično su to Dimigal ili Dramina i to su antihistaminici sa sedativnim dejstvom koji smanjuju osećaj mučnine. Ti lekovi se mogu piti i više puta dnevno ako je put duži ili je vožnja nezgodna sa krivinama, a konzumacija se preporučuje pola sata do sat pre putovanja. Svi lekovi koje nosimo neophodno je da budu u originalnim pakovanjima, a ukoliko se pripremamo za neku drugu državu kao što je Crna Gora, Tunis, Egipat ili još dalju destinaciju, preporuka je da koristimo probiotike, ali i da ih ponesemo sa sobom. Potrebno je 10 do 15 dana pre mora primenjivati probiotike kako bi adaptacija na novo mesto boravka bila što blaža i lakša, jer ta promena ne utiče na svakoga isto, na nekoga neće uopšte uticati, međutim postoje ljudi koji imaju osetljiv digestivni sistem, pa će možda odreagovati“.

Naša sagovornica kaže da se svima koji putuju na more dešava slična situacija kada stignu, a to je da se ostavljaju stvari u sobi i odmah se odlazi na plažu da vidimo gde smo mi to došli, možda još uvek nismo našli ležaljku, suncobran, desi nam se da zaspemo na suncu i da već prvi dan izgorimo na plaži ili da nas zadesi sunčanica. „Posle svega toga boravak na suncu je mnogo nezgodniji, jer ako nas uhvati sunčanica imamo problem narednih nekoliko dana sa temperaturom, dehidrirali smo i možemo sebi da uništimo odmor. Ukoliko zaradimo opekotine od sunca, naglasila bih da nema izlazaka napolje dok se ne namažemo sa adekvatnom zaštitom pola sata pre izlaska, da li će to biti krema, sprej, gel ili losion. Ne savetujem pripremu kože za more sa solarijumima, ali se možemo pripremiti ovde na našem suncu da se pigment kože navikne na UV zrake, sa suplementima u vidu Beta karotena, antioksidansima, jer je i sunce jedan od faktora koji uzrokuje foto starenje kože, naročito kože lica. Savetujem da se najjače sunce koje je u periodu od 10 do 16 časova izbegava, deca treba takođe da budu zaštićena od sunca, a sa njima je najbolje boraviti u nekoj hladovini ili ispod suncobrana“.

Jasmina Vukša napominje da ukoliko nas na odmoru zadese proliv ili povraćanje, potrebno je odmah uvesti probiotike samostalno, ali ne u isto vreme sa aktivnim ugljem ili smektom, preporuka je da se uzima crni čaj i primenjuje dijetalna ishrane, a za hidriranje organizma potrebno je uzimati elektrolite ili neko sredstvo za rehidrataciju, a ukoliko dođe do ujeda insekata ili poderotina, pri ruci treba da nam budu vata, alkohol i hidrogen. „Alkoholom čistimo okolinu rane, samu ranu hidrogenom ili nekim antiseptičkim sredstvom, možemo da ponesemo i antibiotik u vidu praška ili gela i za sve to uvek možemo da dobijemo savete farmaceuta šta tačno spakovati. Za ubode insekata neophodno je da ponesemo tzv. repelente, ukoliko idemo u neke krajeve gde je povećana brojnost komaraca ne bi bilo loše poneti tabletice i uređaj za utikač kako bi zaštitili prostor gde se nalazimo. Što se tiče zaštite kože od dosadnih insekata postoji široka paleta krema, losiona, stikova, tu je najpoznatiji Sinopen krem, a za decu kupujemo preparate koji su prilagođeni njima. Ukoliko dođe do uboda tu su antihistaminici, ne samo kada je u pitanju ubod insekata već i alergije na sunce ili reakcije na koži koje mogu da se dese zbog hrane koja nam nije toliko bliska“. Veoma je važna i zaštita očiju od iritacija, infekcija, ukoliko se kupamo u bazenima, a za prvu pomoć možemo poneti antibiotske kapi ili masti za oči, kao i rastvor veštačkih suza za ispiranje. „Ukoliko u smeštaju imamo klima uređaj, može da se desi da zbog razlike u spoljnjoj i unutrašnjoj temperaturi prehladimo, pa je neophodno da kod sebe imamo sprej za nos ili neki preparat za prehladu, a ukoliko popijemo nešto hladno pa nas zaboli grlo, za grlobolju možemo da koristimo razne oriblete kao što su Septolete ili slično. Obavezno je sa sobom nositi dezinficijens, Korona nas je naučila da treba češće da peremo i dezinfikujemo ruke, da obratimo pažnju na to šta pipamo, stavljamo u usta, da ne stavljamo prljave ruke u oči, jer sve to može da bude izvor neke zaraze“, naglašava Jasmina Vukša.

***

Najbolje je da naši sugrađani pre nego što dođu u apoteku prvo kod kuće pogledaju šta imaju od lekova i sredstava i onda dođete kod nas i u saradnji sa našim farmaceutima nabavite sve što vam nedostaje. Takođe, veoma je važno obratiti pažnju na rokove upotrebe, kako na put ne bi poneli nešto čemu je već istekao rok ili će isteći tokom boravka na putu.

***

Ukoliko je koža svetlija ili sklona atopijskom dermatitisu ili drugim iritacijama, preporuka je korišćenje što većeg UV faktora sa nekim zaštitama poput titan – dioksida ili kaolina. Moram da kažem da ukoliko u prvim danima koristite veći faktor vi nećete pocrneti, ali sa boravkom na moru možete polako da smanjujete faktor kako bi dobili boju, jer UV faktor ustvari pokazuje koliko puta možete duže da ostanete na suncu u odnosu na reakciju kože u vidu crvenila koje se javi. Ako je na primer potrebno 15 minuta da imate neku reakciju na sunce, a koristite faktor 50, onda to znači da toliko puta duže možete ostati na suncu, ali pod uslovom da taj sloj nije oštećen od vode, znoja ili peškira. Prva tri četiri dana može da se koristi faktor 50, nakon toga faktor 30 i savetujem da se za mazanje nikako ne koristi kantarionovo ulje pre izlaska na sunce. Neko koristi samo maslinovo ulje ili kakao buter, kokosovo ulje, to sve može, ali pre toga treba naneti zaštitni faktor. U principu možemo se „mackati“ sa svim i svačim, ali prevashodno treba da vodimo računa koliko ostajemo na suncu.

***

Kada su u pitanju hronični pacijenti, neophodno je da sa sobom obavezno ponesu terapiju za onoliko dana, koliko će boraviti na putovanju i da se kod lekara i farmaceuta raspitaju koji lekovi koje koriste mogu izazvati neke fototoksične, odnosno fotosenzitivne reakcije, bilo alergijske ili između sunca i leka. Lek je u našem organizmu, određena talasna dužina može da aktivira određeni lek i da izazove neku kožnu promenu, a naš organizam pod suncem može da izazove našu alergijsku reakciju. Kod fototoksičnosti dolazi do reakcije kao što je pojava koprivnjače, imamo utisak da nam je koža užarena, a ustvari to je zbog primene određenog leka, dok kod fotosenzitivnosti naš imunološki sistem reaguje na taj lek, a sunce još nadoda i dolazi do pojave osipa i alergije na sunce. To su pojedini antibiotici, antipsihotici, antidepresivi, analgetici, diuretici, hormonski preparati, oralni kontraceptivi…