Hranimo se nezdravo, adolescenti prednjače u konzumaciji nezdravih namirnica

Pod nezdravom ishranom mogu da se podrazumevaju razni načini ishrane, u šta spadaju konzumiranje jednog obroka dnevno tokom dana, kada unos hrane nije raspoređen onako kako bi trebalo, odnosno u neka dva, tri do najviše pet obroka dnevno, a sa druge strane ono što se najčešće podrazumeva pod nezdravom ishranom je biranje neadekvatnih namirnica koje su visoko tehnološki prerađene, imaju puno aditiva u sebi, mnogo zasićenih masti, šećera, meda, bilo kojih vrsta zaslađivača ili imaju soli, kada se najčešće radi o većoj količini loših zasićenih masnoća, objašnjava za Subotica danas dr Karolina Berenji, specijalista higijene u Zavodu za javno zdravlje.

“Danas po supermarketima možete da vidite po onom Nutri-skoru na ambalažama, da je on nizak, na primer D ili E, dok one namirnice koje su sveže poput voća i povrća, malo prerađene žitarice, niskomasno meso i razne zamene za meso i niskomasni mlečni proizvodi spadaju u namirnice koje su preporučljive da se na njima bazira ishrana”. Prema njenim rečima, u nezdrave namirnice spadaju grickalice poput čipsa, bilo koje grickalice koje su masne i prilično slane, bombone, karamele, neke punjene čokolade, slatkiši sa mnogo šećera. “Po tom nekom pravilu bi mogli i čvarke da podvedemo pod lošu namirnicu, ali oni su prirodni proizvod koju možemo da uzimamo, ali u malim količinama i ne često. Tu razlikujemo te namirnice koje praktično nisu hrana, tipa čipsa ili standardnih slatkiša, jer bez toga može da se živi, a bez masnoća generalno ne može da se živi i zasićene masnoće su nam potrebne u određenom procentu, pa tako na primer slanina ili već spomenuti čvarci mogu da se uzimaju ali malo, dok su ove druge namirnice loše i ne bi trebali da ih konzumiramo. Sigurno da ne postoji osoba koja nikada nije pojela bombon ili čokoladu, ali prema nekim principima pravilne ishrane, to ne spada u poželjne namirnice”.

Naša sagovornica naglašava da se, pored namirnica koje koristimo u ishrani i sokovi, kao što su Koka kola ili energetska pića koja su zaslađena i bez ikakvog udela voća, smatraju namirnicama, ali u suštini to su hemijski produkti sa kojima se stanovništvo pre 300 godina nije hranilo uopšte. “Toga nije bilo u ishrani, a ljudi su živeli i ništa im nije falilo, međutim pre nekih 100 godina je ta proizvodnja šećera drastično porasla, cena šećera je u poslednjim decenijama drastično pala i iz tog razloga mi unosimo daleko veće količine zaslađenih napitaka i namirnica, jer ta količina šećera nama nije uopšte potrebna i po pravilima pravilne ishrane ne bi trebala uopšte da se unosi”. dr

Karolina Berenji navodi da je fruktozno-glukozni sirup koji se koristi u proizvodnji sokova, tečna namirnica, jeftinija je od šećera i tehnološki je lakše napraviti sok sa njim, nego sa običnim šećerom, zato što se prilikom procesa proizvodnje ne mora podizati temperatura i nema potrebe za mešanjem proizvoda, već se taj fruktozno-glukozni sirup samo ulije u tečnost koja će naknadno biti sok, čime je proces proizvodnje završen. “Fruktozu mi imamo u voću, na primer trešnje su sada aktuelne i one su bogate fruktozom, ali u svim vrstama voća koje mi uzimamo je ona „upakovana“ sa drugim nutrijentima, odnosno vitaminima, mineralima i sa dodatnim dijetnim vlaknima. Nikada u istoriji čovečanstva ljudski rod nije toliko konzumirao fruktozu kao danas kroz te šećere, tako da danas imamo jedan jedinstven primer da u kulturama i populacijama gde su ti sokovi vrlo visoko zastupljeni, obično kod adolescenata, postoji oboljenje jetre, tzv. „masna jetra“, gde se masnoća nakuplja između jetrenih stanica i utiče na jetru na sličan način na koji utiče ekscesno uzimanje alkohola i takvo oboljenje se već javlja kod pomenute populacije. Tako da je fruktoza u velikim količinama prilično opasna, jer u prirodnom obliku mi fruktozu ne možemo da unesemo toliko koliko unesemo kroz sokove”.

Podaci o ishrani stanovništa Srbije pokazuju da se kao nacija ne hranimo zdravo, što je izraženije na području Vojvodine, čiji stanovnici konzumiraju daleko veće količine mesa nego što je to preporučljivo, a to je da ono na trpezama bude prisutno dva do tri puta nedeljno. “Kod nas je ono vrlo zastupljeno, ponekad i tri puta tokom dana, zatim pije se i jede mnogo više zaslađenih sokova i slatkiša nego što je to potrebno, naročito u periodu adolescencije kada deca često zamenjuju mleko i mlečne napitke sa sokovima, što je mač sa dve oštrice. Sa jedne strane to je veći unos kalorijski i povećan unos šećera, a sa druge strane nedovoljan unos kalcijuma, jer u periodu od 15 do 25 godine se kosti izgrađuju u najvećoj meri, a to što vi neće dobro izgraditi kosti sa 25 godina nećete tada osetiti, ali ćete početi da osećate u 50-oj ili 55-oj godini, kada te kosti počinju da se razređuju, dok onaj koji je odgovarajuće jeo, kretao se, dovoljno bavio fizičkom aktivnošću, ima odgovarajuću arhitektoniku kostiju i rezerve kalcijuma, taj ne ulazi u rizik od rane osteoporoze, dok oni koji su živeli na zaslađenim napicima i nisu unosili dovoljno mlečnih proizvoda, daleko ranije ulaze u rizik od pojave ove bolesti, jer govori se da je osteoporoza zapravo pedijatrijska bolest sa posledicama u nekoj starijoj dobi”.

dr Berenji dodaje da građani inače ne unose dovoljno mleka i mlečnih proizvoda, a takođe ni povrća, odnosno čak višestruko manje nego što je preporučeno, a manje unose i voća, dok je unos belog hleba u odnosu na crni 9:1, odnosno svega 10 odsto stanovništva unosi neke vrste integralnog hleba svakodnevno, a 90 odsto se pretežno hrani belim hlebom. Naša sagovornica ističe da je nezdrave namirnice iz svakodnevne ishrane moguće izbaciti, a ono što je sigurno teško je menjati navike. “Naravno da je teško prestati i sa pušenjem, ali vi kada to učinite, možete više da ne gledate u trafiku ili da u supermarketu ne gledate deo iznad kase sa cigaretama i negde tu prestaje ta povezanost sa kupovinom, međutim vi da jedete morate i morate da idete u tu prodavnicu i sve to što vam pravi problem u ishrani će vam stalno „iskakati“ pred očima i ne možete se od toga odbraniti, osim ako ne napravite tu neku ličnu barijeru i ukoliko u psihološkom smislu vas neko ne ojača da ne treba više u korpu da stavite neke nezdrave slatkiše, već jabuku ili brokoli. Mentalna higijena je od velikog značaja u uspostavljanju pravilnih obrazaca ishrane, ali ono što može da se pokuša i da donese rezultate je da se ti slatki obroci ili užine zamene voćem, pogotovo u ovom delu godine kada ga ima dosta i veliki je izbor, da se na primer kolači zamene sa voćnim salatama, da se neka lizalica zameni parčetom lubenice ili dinje, da se makar jedna do dve večere nedeljno zameni sa salatom i da se u doručku ili u toku dana te neke testenine i hleb koji je od belog brašna zameni određenim vrstama smeđeg brašna, ili integralnog hleba ili peciva”, zaključuje naša sagovornica.

***

To neko učenje o tome kako treba da se hranimo treba da krene od obdaništa i mislim da je u tom periodu u našoj sredini ono zastupljeno i da se dosta govori o tome šta je zdrava ishrana i da te vaspitačice imaju prostora da o tome pričaju i da rade sa decom na tu temu. Problem obično nastaje sa početkom osnovne škole, gde je naglasak više na tom obrazovnom delu da se popunjavaju školski programi, a gde bi, na primer, školski predmeti poput Domaćinstva koje je nekada postojalo negde popunio tu rupu. Naravno da se kroz neke predmete poput biologije priča o zdravoj ishrani, ali je u školskim programima priča o istoj očigledno nedovoljna, posete medicinskih radnika očigledno nisu dovoljne i mislim da bi taj rad sa učenicima osnovnih i eventualno đacima u srednjim školama dao dobre rezultate, u smislu osmišljavanja radionica, nekih osnovnih kuvarskih veština da oni maju neke kompetencije da spreme jednostavnije obroke i smatram da bi to sigurno dalo efekta.