dr Saša Dželebdžić: „Klinički centar Subotica moj je san koji je ostvariv“
Na funkciju vršioca dužnosti v.d. direktora Bolnice dr Saša Dželebdžić stupio je sredinom prošle godine, a kakvo stanje je zatekao, na čemu je odmah po dolasku na funkciju počeo da radi kao i na mnoga druga pitanja, odgovorio je za čitaoce portala i nedeljnika Subotica danas.
Na funkciju vršioca dužnosti direktora Bolnice stupili ste sredinom prošle godine, kakvo stanje ste zatekli u toj zdravstvenoj ustanovi i šta je ono na čemu se odmah počeli da radite u cilju podizanja kvaliteta zdravstvene zaštite naših sugrađana?
Saša Dželebdžić: 04. juna 2022. godine stupio sam na funkciju vršioca dužnosti direktora Opšte bolnice. Situacija u ustanovi je u to vreme bila u manje-više istoj prilici kao i u svim ustanovama u Srbiji, a pre svega mislim na posledice Kovid-19 pandemije, koja je nesumnjivo ostavila trag u svim segmentima funkcionisanja bolnica u svetu, pa tako i kod nas. U prvom redu iscrpljujućeg danonoćnog rada kadrova medicinskih i nemedicinskih, tj. logistike, ali i izrabljene opreme i tehnike koja je u prethodne tri godine angažovana u maksimalnom kapacitetu, a sve u cilju da se pacijenti lečeni u našoj ustanovi zbrinu na najbolji mogući način. U prvom obraćanju kolektivu po imenovanju, na proširenom stručnom kolegijumu, izložio sam pet osnovnih ciljeva, na prvom mestu je bila rekonstrukcija bolnice uz organizovanje službe za sve vreme radova na rekonstrukciji, svih 18 objekata, odnosno skoro 35 hiljada kvadratnih metara i površina zemljišta preko 7 hektara, dalje obezbeđivanje svih zdravstvenih usluga koje sekundarni centar treba da rešava, puna podrška medicinskom i nemedicinskom osoblju u svakodnevnim zadacima, u skladu sa najsavremenijim principima dobre lekarske prakse, ulaganje u najsavremeniju opremu i obuku stručnog kadra i koordinacija rada i saradnja bolnice sa ostalim zdravstvenim ustanovama u zemlji, ali i van granica naše države, a u cilju pravovremenog ostvarivanja potrebe pacijenata prema svim dostupnim dijagnostičkim i terapeutskim procedurama.
Šta je ono što biste istakli kao najvažnije što je urađeno u proteklom periodu, od kada ste Vi na čelu Opšte bolnice?
Saša Dželebdžić: Na samom početku formirani su timovi prema primarnim ciljevima, tako da je vrlo brzo došla na dnevni red dopuna i izrada projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju svih objekata Opšte bolnice. Izvedena je analiza i uz ogromnu podršku Grada Subotice, odnosno gradonačelnika Stevana Bakića izdvojeno je 50 miliona dinara iz gradskog budžeta, raspisan je tender koji je dobio konzorcijum tri projektantske kuće, a do sredine juna ove godine očekujemo završetak kompletnog projekta za rekonstrukciju ustanove. Takođe, na samom početku, paralelno sa ovom pričom, stavljen je akcenat na započinjanje rada Centra za vantelesnu oplodnju. Zapravo, otišli smo u valjevsku bolnicu kod tadašnje direktorke dr Branke Antić i rukovodioca valjevskog centra za VTO dr Budimirovića, praktično prepisali sve stručne i logističke aspekte za pokretanje i stavljanje u funkciju našeg centra. U isto vreme, dobili smo veliko pojačanje u kadru, embriologa Alfreda Knivalda, svetskog stručnjaka u ovom domenu koji je otvorio preko 20 centara za vantelesnu oplodnju u Evropi, te se pridružio našem embriologu Katarini Mitrović, koja je svoja akademska zvanja stekla na Oksfordu. Prvi transferi embriona su sprovedeni već krajem septembra, a početkom novembra 2022. godine, za sada imamo pet trudnoća, jedna je blizanačka, te očekujemo šest beba iz dosadašnjeg programa IVF u našoj bolnici. Uz veliko angažovanje predsednika UO Opšte bolnice Saše Gravorca, napisan je novi Statut i predat osnivaču na usaglašavanje i usvajanje, a takođe sprovedeno je i usaglašavanje svih pravnih akata sa aktuelnim zakonom iz 2019. godine. Usled kvara na alternativnom napajanju električnom energijom, došlo je do privremenog prekida rada u Angio sali, pokrenut je hitan postupak nabavke agregata i UPS aparata, kao i pratećih sistema za alternativno napajanje Angio sale, ali i Magnetne rezonance. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo je odgovorio u kratkom periodu, pa je Vlada APV rebalansom budžeta izdvojila 18 miliona dinara za nabavku ove opreme, a nabavljene su savremene mašine velike snage i instalirane su u decembru prošle godine, nakon čega je Angio sala ponovo stavljena u funkciju, čime je obezbeđen nesmetan i siguran rad magnetne rezonance. U prethodnoj godini uloženo je oko 150 miliona dinara za nabavku savremene medicinske opreme i održavanje, između ostalog nabavljen je laparaskopski stub za hirurgiju, artroskopski stub, „Fako“ aparat za hirurgiju oka, inkubatori i oprema za neonatologiju, motorni sistemi za ortopediju, sistem za reversnu osomozu za Odeljenje hemodijalize, ginekološki stolovi i stolice, operacione lampe i sterilizator, veliki paket hirurških instrumenata za čitav hirurški sektor, kao i mašine za pripremu, pranje i obradu veša. U aprilu ove godine predsednik pokrajinske Vlade Igor Mirović, u prisustvu potpredsednika Vlade APV i pokrajinskog sekretara za zdravstvo prof. dr Zorana Gojkovića, uručio je predstavnicima 70 zdravstvenih ustanova Ugovore za sredstva kojima će biti obezbeđena izgradnja, opremanje i održavanje zdravstvenih ustanova u vrednosti nešto manje od 2 milijarde dinara. Opštoj bolnici Subotica su namenjena sredstva u visini od 73 miliona 329 hiljada 800 dinara za novu opremu. Takođe, preko pokrajinskog sekretarijata u ovoj godini je obezbeđeno preko 15,5 miliona dinara za hitne kapitalne popravke Magnetne rezonance, Angio sale i sistema za CT skener. Sa opredeljenim sredstvima u toku je nabavka digitalnog mamografa, premijum ultrazvučnog aparata za radiologiju, nadogradnja i unapređenje za arhiviranje radioloških studija, sistem za tretman vode u Službi za laboratoriju, tzv. Dejonizator, operacione lampe za hiruške sale ORL i oftalmološke sale, strečeri za transport pacijenata, perfuzione pumpe, infuzione i volumetrijske pumpe, radne stanice i grejači krvi i infuzionih rastvora, kao i enteralne pumpe za ishranu kritično obolelih pacijenata na Odeljenju za anesteziologiju i reanimatologiju, laminarna komora za pripremu citostatika Odeljenju onkologije i hematologije i specijalni instrumentari za rad na Odeljenju patologije. U drugoj polovini prethodne godine, upućeno je 12 lekara na specijalizaciju i 4 lekara specijaliste na subspecijalizaciju, aktivno se sprovodi kontinuirana medicinska edukacija, trenutno su u planu specijalizacije za ovu godinu, a radne grupe su već dobile zadatak za pripremu i izbor kandidata. Inače, prethodne ugovore u vezi sa specijalizacijama smo izmenili, angažovana je nova advokatska kancelarija, pa sada imamo pravno valjane ugovore usklađene sa Ustavom i koji štite interes Opšte bolnice Subotica.
Godinama unazad govori se o nedostatku medicinskog osoblja, kako u Srbiji tako i u okruženju. Kako bi ste ocenili trenutnu situaciju u Bolnici po tom pitanju, odnosno da li sadašnji broj medicinskog i lekarskog osoblja može da odgovori potrebama okruga koji opslužuje Opšta bolnica?
Saša Dželebdžić: Kao i u većini ustanova u Srbiji, ali takav je trend u Evropi, već odavno imamo potrebu za većim brojem kadrova. Prethodnih godina primećen je značajan odliv, što zbog prirodnog toka, odnosno odlaska u penziju i slično, što odlaskom u druge ustanove državne i privatne prakse. Trenutno u Opštoj bolnici je zaposleno 214 lekara, 5 farmaceuta – biohemičara, 13 zdravstvenih saradnika, 724 medicinskih sestara i tehničara, 233 nemedicinskih radnika, što je ukupno 1.189 zaposlenih.
Kako biste ocenili kvalitet zdravstvene zaštite koja se pruža našim sugrađanima od strane zaposlenih u Bolnici i u kojim segmentima bi prema Vašem mišljenju ona trebala da se poboljša?
Saša Dželebdžić: Nedostatak kadrova najizraženiji je na Odeljenju urologije, ORL odeljenju i pulmologiji. Imamo više lekara na specijalizaciji na sva tri odeljenja i povratkom sa specijalizacije očekujemo rad u punom kapacitetu. Na ORL odeljenje nekoliko puta mesečno dolazi čuveni prof. Dragan Dankuc iz KCV, koji operiše, obučava i pomaže našim lekarima u zahtevnim operacijama, a bez ikakve materijalne nadoknade. Na Odeljenju urologije su dva lekara specijaliste, planiramo angažovanje saradnika iz drugih ustanova, a pacijenti sa potrebama za velike i zahtevnije operacije se upućuju u tercijarnu ustanovu, odnosno Klinički centar Vojvodine, dok se na Odeljenju pulmologije takođe planira angažovanje saradnika u izvođenju bronhoskopija i obučavanju naših mlađih kadrova. Inače, u nekim segmentima naša ustanova izvodi usluge i tercijarnog nivoa, pa se možemo pohvaliti uspešnim radom Centra za VTO, kompleksnim interventnim procedurama na koronarnim arterijama u Angio sali, specifičnim laparaskopskim operacijama u hirurgiji, itd.
U poslednje vreme sve češće se govori o velikom projektu renoviranja Opšte bolnice. Da li biste mogli da nam nešto više kažete o tome, u smislu koji su sve radovi planirani, na čemu će biti najveći akcenat, kako je predviđeno da teku radovi, čijim novčanim sredstvima će se realizovati i koliko će koštati?
Saša Dželebdžić: Kroz istoriju stvaranja Opšte bolnice Subotica izdvajaju se dve tektonske promene od njenog osnivanja 1841. godine. Naime, stari deo bolnice gde su sadašnja odeljenja pulmologije, fizikalne medicine, psihijatrije i nekoliko objekata vezanih za administraciju, posle 6 godina radova je otvoren 1896. godine, a noviji deo sa centralnom zgradom je posle 10 godina završen 1971. godine. Pred nama je veliki izazov i treća tektonska promena, odnosno rekonstrukcija svih 18 pripadajućih objekata površine 33.496 kvadratnih metara i zemljišna površina od 7,1 hektara. U toku je izrada i dopuna projektno-tehničke dokumentacije, Grad je za ovu svrhu izdvojio 50 miliona dinara i očekujemo završetak kompletnog projekta do sredine juna ove godine. Naime, od početka mandata najveći akcenat sam stavio na rekonstrukciju bolnice i kao što znate, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom svoje poslednje posete našem gradu najavio je rekonstrukciju bolnice, a u sklopu velike akcije podizanja kompletnog zdravstvenog sistema Srbije. U ovom čitavom poduhvatu imamo punu podršku Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo na čelu sa sekretarom prof. dr Zoranom Gojkovićem i Grada Subotice na čelu sa gradonačelnikom Stevanom Bakićem. Projekat je započet već 2017. godine, ali se privremeno zastalo zbog pandemije Kovid-19 i svih nevolja sa kojim se čitav svet bavio, pa i mi. Od juna meseca 2022. godine, svakog ponedeljka u 11 časova bez izuzetka, u timu sam sa predsednikom UO bolnice Sašom Gravorcem i mojim pomoćnikom za nemedicinu dipl. ing. Zoranom Milinovićem imao radne sastanke u Gradskoj kući sa gradskim menadžerom Zagorkom Panić, u vezi svih pitanja na temu projekta rekonstrukcije. Raspisan je tender sa veoma kompleksnom dokumentacijom i uslovima, s obzirom na obim i specifičnost posla, a tender je dobio konzorcijum od tri projektantske kuće iz Beograda, Ade i Zrenjanina. Od tada je urađeno nekoliko stručnih sastanaka svih rukovodioca odeljenja i sektora bolnice sa arhitektama, gde su usaglašene pojedinosti u vezi plana i organizacije radnog prostora. Po izradi projektno-tehničke dokumentacije, apliciraćemo Ministarstvu za javna ulaganja projekat na odobrenje, a potom Ministarstvu finansija za sredstva koja su projektovana, ali nemojte me držati za reč, nešto preko 41 milion eura. Do tada moramo da se maksimalno potrudimo da dobijemo sve potrebne građevinske i upotrebne dozvole, te opet očekujemo pomoć i podršku Grada kao i u pravljenju tendera koji će, s obzirom na visinu sredstava, imati međunarodni karakter. Dinamika radova u početku bi bila vezana za parter, odnosno pristupne elektro-energetske i vodovodne instalacije, te za centralnu zgradu, odnosno najveći objekat tzv. objekat A i B. U prvoj fazi je planiran rad na krovu i vertikali vezanoj za liftove. Ceo posao se planira izvoditi sukcesivno sa izmeštanjem pojedinih odeljenja, odnosno vertikalama između dve lamele koje odvajaju liftovi. Čekaju nas veliki izazovi da adekvatno zbrinemo sve pacijente dok budu tekli radovi, pa će biti neophodna saradnja i komunikacija sa ostalim ustanovama iz okruženja i tercijarom, odnosno KCV i institutima za pulmologiju, kardiologiju i onkologiju u Sremskoj Kamenici. Nova bolnica u Subotici bi trebala da bude po infrastrukturnim, odnosno građevinskim karakteristikama po uzoru na savremene evropske bolnice. Dakle, to podrazumeva sve arhitektonske, građevinske, energetske, bezbedonosne i estetske performanse koje ima savremena bolnica. Standardna soba treba da je dvokrevetna i ima mokri čvor sa kupatilom, energetska efikasnost objekta je podrazumevana i ceo enterijer će morati da zadovolji evropske standarde, dok će se na starim zgradama, koje imaju istorijsko-kulturološki značaj, zadržati oblik prvobitne spoljašnje fasade.
Kakvo je Vaše mišljenje povodom negativnih komentara na rad subotičke Bolnice? Postoji li mogućnost da se na neki način promeni mišljenje građana i da li Vi kao neko ko je na čelu pomenute zdravstvene ustanove, ima mehanizam da to promeni?
Saša Dželebdžić: Ovo je interesantno pitanje, ili se radi o konstataciji? Ako je reč o konstataciji, ja ne bih komentarisao, to je Vaš stav i ok idemo dalje. Mislim da sam u dosadašnjem izlaganju jasno stavio do znanja da je centralna tačka u zdravstvenom sistemu Republike Srbije pacijent i da se sve aktivnosti celokupnog sistema u državi pa tako i u Subotici, orijentišu da se pruži što adekvatnija zdravstvena usluga korisniku, odnosno pacijentu. Naša država se izborila u pandemiji Kovid-19 kao sistem na zavidnom nivou za svetske prilike. U Opštoj bolnici sve kadrovske, tehničke i logističke snage su bile u pogonu 24 sata dnevno, 365 dana u godini i uspeh u zbrinjavanju i lečenju sigurno nije zaostao za svetskim centrima u lečenju ove pošasti. Država je u neverovatno brzom roku izgradila tri centra specijalizovana na svojoj teritoriji (Kruševac, Batajnica I Mišeluk), sa svim tehničkim i kadrovskim potencijalom da se tretiraju najteži bolesnici, da bi se u ostalim ustanovama sve vreme lečili pacijenti od ostale aktuelne patologije, bez preteranog opterećenja Kovid pozitivnim pacijentima. U Subotici je specifična situacija jesenas bila u vezi sa nemirima među migrantima, bilo je oružanih obračuna, rešavali smo kompleksne povrede vatrenim oružjem, kod većeg broja povređenih paralelno plastično prilagođavajući se situaciji da ostali pacijenti koji zatraže pomoć ne budu uskraćeni za pravovremenu i adekvatnu dijagnostiku i terapiju. Ako i ima negativnih komentara, a ne sumnjam da će neko uvek biti nezadovoljan, mislim da kada „obučemo“ Bolnicu u novo ruho savremene arhitekture i zaposleni i pacijenti će osećati pozitivniju energiju i neka nezadovoljstva će se ublažiti, a put do rešenja svakojakih problema će biti jasniji i u novom duhu korektniji.
Sa kakvom vizijom ste došli na mesto direktora Bolnice i na čemu će najveći akcenat biti u Vašem budućem radu?
Saša Dželebdžić: Ukazana mi je velika čast, ali sam dobio još veću odgovornost stupanjem na mesto direktora Opšte bolnice. Naša ustanova ima tradiciju dugu preko 181 godinu, kroz vrata naše kuće prošlo je bezbroj i zaposlenih i pacijenata. Nešto što neposredno očekujem i intenzivno sa svojim timom radim na tome, jeste rekonstrukcija Bolnice i novi savremeni infrastrukturni izgled svih pripadajućih objekata. Obuka, edukacija i zapošljavanje novih kadrova je imperativ da se ostvari osnovna misija ustanove, a perspektiva je da se otvore vrata ka formiranju naučne baze i podizanje ustanove na tercijarni nivo, dakle kliničko-bolničkog centra ili Kliničkog centra Subotica. Ovo je jedan san koji mislim da je ostvariv formiranjem Integrisanog univerziteta u Subotici sa departmanima za pojedine oblasti, pa tako i za medicinu.
Koliko dugo u subotičkoj Bolnici postoji Angio sala?
Saša Dželebdžić: Angio sala u subotičkoj Bolnici je počela sa radom 15. septembra 2017. godine i tom prilikom imao sam čast da izvedem ujedno i prvu koronarografiju i prvu perkutanu koronarnu intervenciju u Subotici, sa implantacijom stenta ugroženoj pacijentkinji sa pretećim infarktom.
Koliko je do sada kroz angio salu prošlo pacijenata i koje se sve medicinski zahvati u njoj sprovode?
Saša Dželebdžić: Kroz našu kateterizacionu laboratoriju je, od početka rada do aprila meseca ove godine, ukupno prošlo 2.329 pacijenata. Medicinske usluge koje pružamo u ovom centru su tercijarnog nivoa i podrazumevaju dijagnostičke procedure koronarografije, odnosno angiografsko snimanje morfologije krvnih sudova srca, zatim invazivno hemodinamsko ispitivanje stenoza koronarnih arterija, tzv. FFR/IFR, invazivno morfološko isitivanje strukture i težine lezija koronarnih arterija intravaskularnim ultrazvukom tzv. IVUS, terapijske procedure na krvnim sudovima srca u vidu balon dilatacija signifikantnih stenoza krvnih sudova srca, implantaciju koronarnih stentova, kao i tretiranje lezija specijalnim koronarnim balonima obloženih lekovima. Takođe, u kardiološkoj patologiji vrše se perikardiocenteze (punkcija srčane maramice i evakuacije patološkog sadržaja) kod pacijenata sa tamponadom i pretećom tamponadom srca. Već više decenija u našoj ustanovi se implantiraju pejsmejkeri, pa se i ova procedura obavlja u sada već oformljenom Odeljenju za interventnu kardiologiju i angio salu. Pored jednokomorskih i dvokomorskih pejsmejkera, implantiraju se i intrakardijarni kardioverter defibrilatori, tzv. ICD, a u planu je i uvođenje nove procedure, implantacije tzv. resinhronizacionih pejsmejkera tzv. CRT pejsmejkera, u cilju lečenja srčane insuficijencije. Pored ispitivanja i lečenja patologije na koronarnim arterijama, u Odeljenju za invazivnu kardiologiju i angio salu imamo i interventnog radiologa, koji obavlja ispitivanja na nekoronarnim arterijama, što za sada podrazumeva nivo abdominalne aorte i grana abdominalne aorte, te magistralnih arterija donjih i gornjih ekstremiteta. Naša sala i osoblje obavlja hitno zbrinjavanje pacijenata sa akutnim infarktom miokarda od 2018. godine a s obzirom na prisutan broj kadrova, u pripravnosti je radnim danima u periodu od 07 do 17 časova, a van ovog perioda, pacijenti koji zahtevaju neodložnu, odnosno primarnu koronarnu intervenciju, upućuju se u Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici. Do sada je ukupno izvedeno 2.116 koronarografija, 500 pacijenata sa akutnim infarktom miokarda, 16 IVUS i 43 FFR procedura, kod 862 pacijenta perkutane koronarne intervencije i implantirano je 1.495 stentova. Takođe, urađeno je i 20 perikardiocenteza i 193 procedure ispitivanja perifernih arterija.
Koliko je lekara angažovano u angio sali i da li taj broj može da pokrije potrebe Grada Subotice?
Saša Dželebdžić: U angio sali postoje dva interventna kardiologa i jedan interventni radiolog, dva mlada lekara su na obuci, a jedna doktorica koja je na specijalizaciji je trenutno na trudničkom bolovanju. Cilj našeg centra je da obezbedimo službu 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji i 365 dana u godini i sa brojem od 5 lekara interventnih kardiologa taj cilj se može ispuniti, uz napomenu da je pored lekara neophodno prisustvo i rad medicinskih sestara – instrumentara i radioloških tehničara, da bi se ovaj specifičan i zahtevan posao izveo kvalitetno do kraja.
Koliki je značaj angio sale za Suboticu, s obzirom da prvi takav centar postoji u Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici?
Saša Dželebdžić: Cilj naše ustanove je da pruži najkvalitetnije dostupnu i pravovremenu uslugu pacijentima, a Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici je nama tercijarna baza i u svakodnevnoj smo komunikaciji i saradnji u vezi sa zbrinjavanjem pacijenata. Pokrajinska vlada je uz angažovanje stručnjaka, menadžmenta Instituta u Sremskoj Kamenici formirala tri centra na teritoriji pokrajine, te su 2017. godine pored Subotice angio salu dobile bolnice u Zrenjaninu i Somboru. Stručnjaci iz Sremske Kamenice iz domena interventne kardiologije, ali i kardiohirurgije su u početku formiranja našeg centra nama od velike pomoći, kako u edukaciji, tako i u vidu konzilijarnih odluka za dalji tretman svakog pojedinačnog pacijenta za kojeg zatražimo mišljenje.
Da li se, nakon što je u subotičkoj Bolnici otvorena angio sala, pacijenti šalju u Sremsku Kamenicu ili se većina dijagnostičkih i drugih procedura sprovodi kod nas?
Saša Dželebdžić: Skoro sve dijagnostičke procedure iz domena interventne kardiologije se obavljaju u subotičkoj Bolnici. Pacijenti se upućuju u Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici prema mišljenju kardiološko-kardiohirurškog konzilijuma pomenute ustanove, ukoliko je pacijent predviđen za kardiohirurgiju ili ukoliko je procedura kompleksna i zahteva specijalne tehnike i aparaturu za specifične situacije koje je i bezbednije, eventualno moguće da se obave u Institutu. Takođe, pacijenti sa akutnim infarktom miokarda se za sada u noćnim satima i vikendom upućuju u Sremsku Kamenicu, s obzirom da se kadrovski ovaj vremenski period još uvek ne može pokriti.
Sa kojim tegobama su pacijenti kandidati za pregled u angio sali?
Saša Dželebdžić: Pacijenti koji nam se obraćaju za pomoć su pre svega oni sa akutnim infarktom miokarda, koji se praktično u pratnji hitne medicinske pomoći, bez odlaganja, imajući u vidu prirodu bolesti i životnu ugroženost, sprovode u angio salu radi momentalnog lečenja. Druga kategorija su pacijenti koji su takođe sa infarktom miokarda u nešto blažoj formi, koje mi sveukupno stručno zovemo akutni koronarni sindrom i intervencija se može izvesti u nekom nešto manjem hitnom terminu od jedan do sedam dana. Ostali pacijenti imaju hronični koronarni sindrom, odnosno vama verovatno dobro poznatu dijagnozu angine pektoris ili imaju neko drugo strukturalno, odnosno vaskularno oboljenje srca koje zahteva kardiohiruršku operaciju, te u svom algoritmu dijagnostike ima prethodnu koronarografiju. Takvi slučajevi su u tzv. hladnom elektivnom režimu i mogu se rešavati u periodu od mesec i više dana, prema savremenim medicinskim preporukama, ali prilagođeno svakom pojedinačnom pacijentu, prema trenutno prezentovanoj kliničkoj slici bolesti. Jedna grupa pacijenata sa indikacijama za koronarografiju su oboleli sa srčanom slabošću, gde još uvek nije ispitan njen uzrok, pacijenti sa malignim poremećajima srčanog ritma, kao i druge bolesti srca koje zahtevaju invazivno hemodinamsko ispitivanje. Ostala patologija koja se zbrinjava u našoj angio sali je iz domena poremećaja ritma srca koje ustanove lekari internisti i kardiolozi prilikom pregleda i neinvazivnog ispitivanja srca. U vezi sa perikardiocentezama, patologija se zbrinjava u hitno-urgentnom režimu, ukoliko nakupljanje tečnosti u srčanoj maramici nastaje akutno i neposredno ugrožava život pacijenta. Ispitavanje perifernih arterija iz domena interventne radiologije uglavnom je vezan za arterosklerotske promene i suženja/okluzije magistralnih arterija donjih ekstremiteta, abdominalne aorte i njenih velikih grana. U ovom slučaju pacijenti se u početku žale na bolove u listovima potkolenica prilikom šetnje, koji progrediraju prema sve kraćoj distanci, potom na rane stopala i prstiju stopala koje ne zarastaju i na kraju jake bolove donjih ekstremiteta čak i u mirovanju, uz trofičke promene na koži i mekotkivnim strukturama.
