Cigarete – jedini legalan proizvod koji ubija svoje korisnike!

I pre virusa Covid-19 smo bili izloženi velikoj pandemiji u celom svetu koja traje, a nažalost joj se ne nazire kraj. To je duvanski dim. Bilo kao aktivni ili pasivni pušači, svi smo svakodnevno izloženi duvanskom dimu i njegovom štetnom uticaju, kaže dr Jovo Katić, lekar specijalista pneumoftiziologije.

Pušenje je veoma rasprostranjena štetna navika, koja je odgovorna za povećano razboljevanje, onesposobljenost i smrtnost od hroničnih kardiorespiratornih bolesti poput hroničnog bronhitisa, emfizema, HOBP, raka pluća, jezika, ždrela i jednjaka, povišenog krvnog pritiska, ishemijske bolesti srca, infarkta miokarda i arteroskelroze, napominje naš sagovornik i dodaje da je pušenje uzrok fatalnih bolesti i drugih organa poput probavnog trakta, tumora želudca, GERB-a, polipa, bolesti jetre i gušterače, CNS-šloga i atrofije sive moždane mase, raka jajnika i propadanja koštane i mišićne mase. Dr Katić objašnjava da fotografije i poruke na kutijama cigareta o fatalnoj štetnosti pušenja ne dopiru do svesti pušača, jer isti zatvaraju oči pred opasnostima koje pušenje nosi.

Duvanska industrija je po zakonu dužna da na svaku paklicu cigareta stavi 11 upozorenja o štetnosti pušenja, 1. Pušenje izaziva rak pluća, usne, jezika, glasnih žica, 2. Pušači rizikuju da obole od raka jednjaka, želudca, grlića materice, raka mokraćne bešike, 3. Pušači češće boluju od akutnih i hroničnih bolesti disajnih organa 4. Deca pušača češće boluju od astme, upale grla i srednjeg uha, 5. Pušenje izaziva srčani i moždani udar, 6. Pušenje izaziva bolest krvnih sudova/gangrene, pušačka noga, impotencija, 7. Želite bebu? Trudnice koje puše rizikuju da izgube bebu ili da oštete njeno zdravlje, 8. Želite bebu? Pušenje nepovoljno utiče na reproduktivnu sposobnost/plodnost/žena i muškaraca, 9. Deca se ugledaju na vas! Deca pušača češće postaju pušači, 10. Pušenje izaziva zavisnost! Potražite stručnu pomoć za odvikavanje, 11. Pušenje narušava izgled i zdravlje vaših zuba, kože, kose, noktiju.

Ova “mini droga”, prema njegovim rečima, u masovnoj ritualnosti otklanja smetnje u interpersonalnoj komunikaciji ili toj komunikaciji daje određen oblik relaksacije. Dim cigareta sadrži više od 4.000 štetnih supstanci u obliku mikro čestica i gasova, od kojih su 43 kancerogene. Postoje tri glavne grupe štetnih supstanci: ugljen-monoksid, nikotin i katran. Duvanski dim prolazi kroz disajne puteve do alveola – nikotin i CO ulaze u krvotok, a mikročestice poput katrana se talože na sluznicu disajnih puteva oštećujući istu, dok u sitnijim (perifernim) disajnim putevima dovodi do upale, opstrukcije, fibroze, uništavanja alveola, što za posledicu ima trajne, odnosno ireverzibilne promene. 

Emfizem, hronični bronhitis i HOBP bolesti koje se manifestuju hroničnim kašljem uz obilan ispljuvak, postepeno nastajanje otežanog disanja i zamaranja. 80% bolesnika sa HOBP-om su pušači. Kancerogene mikročestice iz dima poput olova, polonijuma i drugih se u disajnim putevima talože na katran izazivajući rak pluća, koji je 25 puta češći kod pušača nego kod nepušača. Duvanski dim sa štetnim supstancama nikotinom, ugljen monoksidom, acetonom, amonijakom, arsenikom unose se u pluća, a odatle putem krvotoka stižu do svaku ćeliju i svakog organskog sistema, izazivajući bolesti, naglašava dalje dr Katić.

Nikotin dovodi do hemijske, psihološke i fizičke zavisnosti koja je snažnija od alkoholizma i heroinske zavisnosti. Na nivou ćelije uzrokuje nepopravljivu štetu, što dovodi do prekancerogenih mutacija, upale tkiva i bolesti raznih organa. 10% otrova iz dima cigareta se izluči preko kože i mokraće, a 90% se taloži u organizmu i nakon određenog perioda izaziva oboljenje velikog broja organa. U mladosti se pušenje ne doživljava kao štetno. Prvi znaci bolesti se javljaju nakon dvadeset godina, kada je bolest uzela maha i kada je neizlečiva.

Nikotin sužava krvne sudove, a ugljen monoksid se u krvi veže za hemoglobin istiskujući kiseonik, tako da krv ćelijama, tkivima i organima doprema manje kiseonika. Suženi krvni sudovi, koji vremenom postaju kruti, usled delovanja nikotina i manjka kiseonika u krvi zahteva veći srčani rad, što za posledicu ima ishemijsku bolest srca, infarkt ili hiertenziju. Pušači su 4 puta češće pogođeni koronarnom bolešću od nepušača. Posledicama pušenja se pripisuje i 25% svih smrti od malignih bolesti i 20% smrti od kardiovaskularnih bolesti. Polovina pušača umre od posledica pušenja, četvrtina pušača umre u srednjim godinama i u proseku imaju 10 godina kraći životni vek.

Za kraj, dr Jovo Katić poručuje: Pušenje je tihi ubica, a cigarete su jedini legalni proizvod koji ubija svoje korisnike. Ostavite cigarete danas, nemojte čekati situaciju da završite u bolnici na kiseoniku, na operaciji, hemioterapiji ili možda u invalidskim kolicima, jer tada je kasno!