IntervjuAktuelno

Subotičanin Jugoslav Ivić: Sva ta njegova muzika

Jugoslav Ivić, čovek je koji se dugo bavi muzikom, produkcijom, fotografijom. Dugogodišnji rad na televiziji odveo ga je na mnoga mesta ali svoju ljubav prema muzici razvio je u ranoj mladosti, i ne slučajno.

Sa očeve strane svi su se pored svojih zanimanja bavili, na neki način, muzikom. Moj otac je bio prvi koji je imao električnu gitaru u Subotici koja je bila pravljena kod majstora Kudlika koji je u to vreme mogao da se meri sa Fenderom i Gibsonom, počinje priču Jugoslav dodajući da su mnogi bendovi šezdeseth godina pravili gitare baš u Subotici. Ima tu mnogo anegdota o pravljenju gitara, lakiranju i sušenju na dudu, kada se polepe muve na njih ali možda je to samo uvod u priču zašto je Subotica postala jugoslovenski muzički centar počevši sa organizacijom festivala Omladina koji su osnovali otac Kornelija Kovača, Josip i Aleksanadar Jančikin, kulturni radnik.

Postojali su mnogi festivali Beogradsko proleće, Opatija, Split ali svi su bili komercijalnog karaktera gde su takmičile određene kompozicije revijskog karaktera  dok je omladinski festival osnovan iz razloga da bi se mladi umetnici afirmisali. Mladi su vežbali, učili ali onda je došla ideja da se osnuje festival za početnike kako bi i oni mogli da dobiju motivaciju da sviraju, kaže nam Jugoslav dodajući da su na festivalu u početku učestvovali bendovi iz Subotice i okoline.

Subotički mladi pevači su pevali ali pošto nije bilo dovoljno kompozicija onda su svaku kompziciju pevala dva pevača. Za prve dve godine održavanja istog zapažene su bile melodije Kornelija Kovača kao i godinama kasnije svetske zvezde  Silvestera Levaija, koji je uradio muziku za film Flashdance, a 1975. godine dobio Gremi nagradu za pesmu Fly Robin fly. Krajem šezdesetih na festovalu se pojavljuju Kemal Monteno, Korni grupa, Suncokreti, Galija, Bora Čorba, Leb i Sol, Prljavo kazalište …

Festival Omladina počeo sam da pratim kao dete od 12 godina i jasno se sećam stare hale gde su se te godine na sceni pojavili novotalasni bendovi . Te godine, se zbog smrti „Maršala“ festival nije održao u maju nego nešto kasnije ali je to bilo mesto gde su se po prvi put upoznali zagrebački i beogradski bendovi: Električni orgazam, Idoli, Šarlo akrobata, Haustor i mnogi drugi . Oni su postojali ali su na nivou Jugoslavije krenuli svi iz Subotice, priča nam Jugoslav i dodaje da se 84.-85. godine festival nije održavao u Hali sportova nego na malom stadionu gde su se pored mladih autora željnih slave na večeri slobodnih formi neki izvođači imali svoje prve nastupe među kojima i Plavi orkestar, Čutura sa Miletom Lojpurom kao i Rambo Amadeus koji je jednom prilikom izjavio da mu je nastup na festivalu bio prvi koncert u životu, kaže Jugoslav Ivić.

Zaljubljen  u muziku i sa ogromnom željom da sačuva od zaborava pojedine grupe, pevače i kompozitore dolazi na ideju da snimi film od kojeg odustaje jer kao dugogodišnji televizijski radnik zna da se na istom propusti ne mogu korigovati. Zato odlučuje, sa svojim kolegom u ovom poduhvatu, da napravi portal Sva ta muzika gde će pohraniti sve muzičke informacije od šezdesetih pa sve do 2000.-tih godina. Važno nam je bilo da sajt može da se vidi u čitavom svetu, da je dostupan 24 sata kao i da je nadogradnja moguća. Nadograđujući portal objedinili smo muzičku scenu a sve je na kraju rezultiralo knjigom Tihomira Mišića „Pola veka subotičke popularne muzike“

Bać Franje iđe u Feketić

 Iako bend nikada nije svirao u Feketiću naziv benda u svom nazivu ima ovo malo mesto. Bili smo zaluđeni nekim novim zvukom ali smo ga prilagođavali na vojvođanski mentalitet. Naši koncerti u početku nisu ni bili koncerti nego performansi i pozorišne predstave gde smo igrali fudbal, svirali gusle …radili sklekove…Tekstovi pesama nisu bili čak ni ljubavni ali su obihvatali npr teme poput fudbala, priča još Ivić i dodaje da je bend sa devet članova prešao na pet dok su se na nastupima družili sa pankerima, pop bendovima, metalcima. Na festivalu Omladina 1987.godine pojavili su se u slobodnim formama .

Šezdesetih godina izuzetno teško je bilo doći do ploče, trebalo je da te prvo zapazi neki urednik programa i eventualno da priliku da snimiš probni materijal dok je 80-tih godina to išlo mnogo lakše jer su se radio forme razvijale. Jedan sat studija stajao je i do 30 maraka a da ne računam da su ozbiljni bendovi svirali po 500 sati dok smo mi jedva skupili za deset sati i za to vreme „spržili“ ceo album.

Rad na televiziji

Većina subotičkih muzičara radila je na tadašnjoj Super Tv, a onda im je zafalio tonac. Nakon kratkog vremena mnogo više zafalio je kamerman pa se Jugoslav obreo na ulici sa kameerom u ruci. sa orvog snimanja nijedan kad nije iskorišćen a onda sam bio sve veštiji.

Dosta sam putovao, Crne Gora, Srbija, Turksa ali i snimao mnogo koncerata i omladinskih emisija. Sarađivao sam sa Lajko Feliksom na njogovom prvom materijalu, kao i sa grupom Indijnaca i Vickom Milatovićem a radio sam i na nekoliko materijala  sa tamburašima.

Prva samostalna izložba

Želeći da pređem na bolju kameru rešio sam da kupim fotoaparat i počeo da fotkam. Imao sam prvu samostalnu izložbu Subotica moj grad, a tema je bila kovano gvožđe koje se nalazi na fasadama subotičkih zgrada. Jedne zime, stavio sam fotoaarat i obišao sve balkone da ih škljocnem kada mi se javila kustoskinja Olga Kovačev Ninkov , sa rečima ovo je sjajno zbog kontrasta belog snega i kovanog gvožđa. Pored samostalne izložbe, bio sam deo i kolektivnih a četiri fotografije našle su se međunarodnoj izložba o secesiji gde je jedna bila nagrađena pohvalom žirija, dodaje naš sagovornik.

Jugoslav Ivić saradnik je saradnik je Filmskog festivala 15 godina a još deset prvih godina Festival je pratio kao gledalac i čovek sa televizije.

Prvi hit na festivalu Omladina

Prvi hit koji se pojavio je numera Zdenka Runića koji su 1963. godine  izveli dva Subotičanina a to je bila kompozicija „Vrbe“ koju je snimio Stevan Zarić, a potom je obradili Crvena jabuka i mnogi drugi.