Geza Kovač: Meteorologija kao prva ljubav
Naš sugrađanin Geza Kovač, svoje prve vremenske podatke za Suboticu beleži od 1974. godine. Iako je završio dva fakulteta, Teološki i Fakultet organizacionih nauka i trenutno predaje u nekoliko subotičkih osnovnih i srednjih škola, meteorologija je za njega, prva ljubav. „Početkom sedamdesetih godina počele su da me zanimaju ekstremne vremenske pojave, veliki sneg, oluje, vrućine, hladnoće. Na času fizike sam pratio gradivo gde se govorilo o meteorologiji, a posebno me je privukla iz geografije oblast vezana za klimu naše zemlje, regiona, Evrope„, ističe Geza Kovač i dodaje da je na početku to bilo skromno, da bi decembra 1976. godine samostalno počeo da meri temperaturu, vazdušni pritisak i količinu padavina. Veliki iskorak se, kaže, dogodio 1984. godine, kada je igrom slučaja u zagrebačkom ”Večernjem listu” zapazio vremensku kartu sa poljem vazdušnog pritiska i frontovima na evropskoj karti. „Potpuno sam se udubio u meteorologiju, a još više u klimatologiju. Počeo sam učiti iz literature koju sam poručio iz Beograda, Budimpešte i Zagreba sa fakulteta za meteorologiju. Od tog datuma, svakog dana dodajem i sinoptičku kartu Evrope za taj dan. Od 1991. godine, punih 17 godina sam bio saradnik Hidrometeorološkog zavoda Srbije i slao podatke o padavinama za Suboticu. Razvio sam jedan poseban način prognoze vremena, koristeći pomenute sinoptičke karte“, naglašava on.
Meteorologija predstavlja nauku o vremenu. Drugim rečima, meteorologija je nauka o zemljinoj atmosferi sa svim fizičkim promenama u njoj, uključujući i najvažnije pojmove fronta i vazdušnih masa. Meteorološki elementi su: temperatura, količina i vrsta padavina, vazdušni pritisak, vlažnost vazduha, jačina i smer vetra, broj sunčevih sati, UV zračenje itd, a klimatologija je nauka o klimi, objašnjava naš sagovornik. „Klima je srednja vrednost atmosferskih uslova (temperatura, padavina, vetrova itd.) koji vladaju tokom dužeg vremenskog perioda, a više od 30 godina. Kod tih podataka koji su obilni, dobijemo jasnu sliku kakva je klima jednog mesta. Prema tim podacima, možemo pratiti svakodnevne meteorološke pojave, pre svega temperaturu i padavine i na taj način ih upoređivati u odnosu na dugogodišnji prosek“. Prema njegovim rečima, meteorologija je važna za svakodnevni život, a njen uticaj se uočava u agrokulturi, aeronautici, arhitekturi, ekologiji, proizvodnji energije, šumarstvu, hidrologiji, oceanografiji i medicini, ističući važnost dobre i tačne prognoze. „Dobra i tačna prognoza pomaže da se dobro pripremimo za eventualne poteškoće u saobraćaju, da sačuvamo naše domove od eventualnih ekstremnih padavina, za poljoprivredu je dragocena pre pojave vremenskih, pre svega letnjih nepogoda, kiša, vetra ili mrazeva, osobito u proleće“.
Meteorologija se razdvaja na mnoge grane, koje koriste tu nauku u svoje svrhe: Vazdušna, pomorska, kopnena, tehnička, agrometeorologija, biometeorologija, humana meteorologija, ekološka meteorologija, nuklearna, radarska, radio meteorologija, satelitska meteorologija i tehnološka meteorologija. Prvi zvanični meteorološki podaci su evidentirani 1856. godine, koji se koriste u daljim istraživanjima klime na našim prostorima. U Subotici, prvi podaci dobijeni su iz meteorološke stanice Palić 1946. godine.
Geza Kovač ističe da razvijanje tehnike i tehnologije utiče i na razvoj meteorologije. Danas podatke obrađuju veliki računarski sistemi sa ogromnim kapacitetima podataka, na osnovu kojih se postavljaju algoritmi za prognozu vremena. Zadatak meteorologa je da te obrađene podatke napiše u tekstualnoj formi, odnosno da ih pročita i analizira. Naglašava da preciznost prognoze vremena zavisi od dva faktora, trenutne sinoptičke situacije, koja predstavlja stepen složenosti atmosferskih prilika i vremenskog intervala. „Najpouzdanije su jednodnevne prognoze. Popularne su i prognoze za tri odnosno pet dana, ali su one srednjoročne i njihova tačnost opada tokom vremena. Još je nesigurnija prognoza preko nedelju dana, dok su mesečne prognoze orijentacione. Isto važi i za sezonske prognoze vremena“. Dobre strane prognoze su što se za 24 sata mogu predvideti kiša, sneg, mraz, oluja i ostale vremenske (ne)prilike, dok preciznost može biti dobra i za nekoliko dana, ukoliko je povoljna sinoptička situacija, dok je mana složenost sinoptičke situacije (ciklon blizu područja, visinska ciklona, ili frontalni sistem koji se zadržava iznad Alpa).
Putem mobilnih telefona, svakodnevno su nam dostupni aktuelni vremenski podaci. „Danas su telefoni mini računari, koji mogu dati mnogo korisnih informacija koje nas zanimaju. Ima mnogo aplikacija za vremensku prognozu, ali je većina njih neprecizna. Ako neko želi da koristi dobru aplikaciju, prvo treba da proveri da li se slažu trenutni podaci o vremenu na uređaju za određenu lokaciju i realne vremenske prilike koje preovladavaju“, navodeći primer da se dešavalo da na nekoj aplikaciji piše da trenutno pada kiša, a nebo je vedro. Za naše krajeve, savetuje sledeće internet stranice sa najpreciznijim podacima; RHMZ, met.hu, idokep.hu. dwd.de, meteoblue, windy.com.
Često se, ističe, može čuti da je vreme čudno sa čestim promenama i da godišnja doba pomalo gube svoj nekadašnji izgled. Tu naglašava, odgovor daje klimatologija. „Primetno je da je ne samo kod nas, nego i u većem delu sveta, temperatura na godišnjem nivou u zadnjih deset godina na najvišem nivou, pa i u odnosu na prošli vek. 2020. godina je bila jedna od najtoplijih od početka merenja, naročito leto. Ono što je uočljivo na našim prostorima jeste da su leta u zadnjih 25 godina veoma topla, sa 30 do čak 70 tropskih dana, a kada je reč o zimi, sve manje ima snega i velikih hladnoća, a drastično se smanjio i broj ledenih dana“, naglašava Geza Kovač i dodaje da na nastalu situaciju utiču zagađenje vazduha, smanjenje ozonskog omotača, povećana količina ugljenika u vazduhu i ostalih štetnih gasova, koji povećavaju temperaturu na površini zemlje.
S druge strane, Panonska nizija se nalazi u obruču velikih planina Alpa, Karpata i Dinarskog planinskog lanca, koji imaju veliki uticaj na vremenske prilike iznad našeg podneblja. „To je razlog što je dugoročna prognoza poprilično nepouzdana. Vazdušna masa stiže do Alpa i tada dolazi do komplikacija. Ovog leta smo često primećivali da je zbog zadržavanja vazdušne mase iznad pomenutih planina, kod nas danima bilo vruće sa temperaturama preko 35 stepeni, dok je u alpskim zemljama bilo čestih kiša i znatno svežije“, objašnjava i dodaje da isto važi i u hladnom delu godine, kada se često formira ciklon iznad Sredozemlja i u zavisnosti od njegove putanje i vreme će biti drugačije. „U najhladnijim danima, ukoliko nema anticiklone severnije od nas, nema ništa od snega, zato što je za njegovo formiranje potrebno mešanje toplog i vlažnog vazduha iz Sredozemlja, ali i priliv hladnog vazduha uticajem hladne ,,Sibirske anticiklone”, naglašava.
