Uspostavljanje nekadašnje pruge za Crvenku noćna mora za stanovnike Kera

Stanovnici Tuzlanske, ulice Željka Milivojevića i dr Franje Sudarevića u Mesnoj zajednici Ker, zabrinuti su zbog Urbanističkog plana za intramodealni terminal logističkog centra u Malom Bajmoku, kojim se planira rekonstrukcija nekadašnje pruge za Crvenku koja je bila u funkciji do 1978. godine. Kako napominju, to će u velikoj meri ugroziti njihov kvalitet života, jer će im vozovi prolaziti tik pored kuća bez reda vožnje i sa sumnjivim teretom, što će dovesti do uništavanja kako imovine, tako i životne sredine.

Saša Prćić naglašava da se građani ne protive izgradnji pomenute pruge, već načinu na koji će pomenuti logistički centar biti povezan sa javnom železničkom infrastrukturom. Prema njegovim rečima, planom koji je napravljen i koji se nalazi na sajtu grada, predviđeno je da se određeni objekati moraju ukloniti da bi se pruga napravila.

“Sporna pruga je odlukom Skupštine Republike Srbije iz 2020. godine izgubila termin “pruga od opšteg javnog značaja u opštoj upotrebi” i to je postalo državno zemljište, a pomenutim urbanističkim planom je planirano da se budući logistički centar poveže od Bolnice iza reda kuća u Tuzlanskoj ulici, preko Otmara Majera i da ide ulicom Željka Milivojevića, što je dužina od oko 5 kilometara. Prema Generalnom urbanističkom planu i Planu detaljne regulacije za ovaj deo grada, Gradska uprava je ovo predvidela kao rezidencijalni deo za stanovanje, a ukoliko postoji industrija, planirana je izuzetno laka industrija, dakle ne hemijska ili mašinska, itd. Veoma je bitno naglasiti da ukoliko se usvoji ovaj plan, svim ovim ljudima je ugrožena egzistencija, jer samo po Zakonu o železnici 50 metara od pruge ne smeju da postoje objekti, a to podrazumeva ručenje čitave desne strane ulice. Da li je to u interesu Gradske uprave, možda, ali u našem definitivo nije. Razlika je u tome što postoji alternativa, a to je Somborska pruga koja se može spojiti sa budućim logističkim centrom. Sporna pruga je planirana da se rekonstruiše kroz IPA fondove i ja ne vidim nijedan razlog zašto se pomenuti logistički centar ne bi povezao preko pomenute Somborske pruge, jer ovde postoji više problema koje čak ni projektanti u Beogradu nisu uzeli u obzir. Dakle, u javnoj raspravi nije uzeta u obzir zaštita životne sredine, ovde svi znamo da su prema zakonima ove zemlje zaštićene određene životinjske vrste, kojih u ovom delu ima koliko hoćete, a bude li se uvela železnica toga više neće biti. Da ne govorimo o tome što je mnogo važnije, a to su vozila bez reda vožnje, što znači da mogu da idu u jedan sat posle ponoći, u tri, u pet ujutru, a drugi problem je šta će ti vozovi prevoziti. U samom projektu nigde nije definisana vrsta robe koja će se transportovati, što znači da to mogu biti i opasne materije, a mi smo žestoko protiv toga, jer smo svedoci da na srpskim železnicama postoje učestali incidenti sa opasnim hemijskim materijama. Ova pruga je planirana za brzinu od 120 kilometara na čas, da li možete da zamislite kompoziciju od hiljadu tona koja će protutnjati ovde?”.

Saša Prćić postavlja pitanje da li su projektanti razmišljali o tome koji je to nivo buke i zagađenja i da prilikom svakog prelaska pružnog prelaza lokomotiva mora da trubi. “Da vam u noćnom režimu prođe lokomotiva sa tolikom vibracijom uopšte nije zdrav život, a da ne govorim o vitalim objektima koji su u ovom okruženju poput Bolnice, Medicinske škole. Gradska uprava nema nameru da odgovori na našu zvaničnu primedbu koju smo uložili, tražili smo nakon dve nedelje pismeni odgovor, tražili smo sastanak sa gradonačelnikom, niko nije hteo da izađe sa odgovorom. Ne znamo čije je to naređenje, ali mi u skladu sa zakonom ove države očekujemo odgovor, jer jednostavno mi vidimo da ovaj projekat nije urađen u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i tu su se ogrešili mnogi koji su učestvovali u ovom projektu”, dodaje naš sagovornik.

Oko 120 građana se žalilo i na pokrajinskom nivou, gde smo naveli sve proceduralne greške koje je napravila Gradska uprava i Javno preduzeće za upravljanje, urbanističko planiranje i stanovanje i da sve to nije u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Kada je pruga ukinuta, data je dozvola za izgradnju kuća u ovom delu, dakle ljudi su ovde napravili kuće, dobili građevinske i upotrebne dozvole, a sada neko hoće da im se sve to ruši.

Sretenka Prćić, na uglu Tuzlanske i Kerske ulice stanuje skoro 50 godina i prema njenim svedočenjima, prolazak vozova u vreme kada je pruga bila aktivna prouzrokovao je brojna oštećenja na okolnim objektima. “Znam kada je prolazio voz u noćnim satima, tresle su se čaše u ormanu, a u suteren kada smo otišli drmalo je još mnogo više. I šinobus se čuo, ali to je preletelo, to je oko četiri ili pet prolaza, a nama su ovde zidovi počeli da pucaju. Sve kuće koje se nalaze na strani ulice gde se nekada nalazila pruga su izgrađene na postojećoj parceli koja je podeljena i sve je legalizovano. Inače, ovaj asfalt koji je izgrađen u ulici je već sužen, jer su ljudima manji placevi za metar, iako su parcele isto plaćali kao i mi”, dodaje naša sugrađanka.

Branimir Dimitrić je plac u ovom delu grada kupio među prvima, nakon što je doneta odluka da se ovaj prostor proglasi rezidencijalnim.

“Zajedno sa nekoliko komšija sam kupio plac i morali smo da se u dvorište uvučemo 5 metara, kako bi ulica imala put. Dobili smo prećutnu saglasnost od železnice da se pomerimo prema prugi, ali da ne pravimo objekte i taj deo uzurpiramo, jer pruga mora i dalje da stoji. To je bila naša dobrovoljna odluka, mi za to nismo dobili nikakvu nadoknadu. Nama je rečeno da pruga ovde više nikada neće ići zbog rentabilnosti, a moram da kažem da smo jedan period imali problem sa lopovima, koji su pokušavali da nam opljačkaju kuće, pa smo u pravcu pruge podigli ograde, a takođe imali smo problema i sa migrantima. Ako tu opet prođe pruga, mi ćemo opet imati problem, kolika ograda treba da nam bude? Ja moram podići ogradu šest metara da niko ne može da prođe”.

Naša medijska kuća je pokušala da dođe do objašnjenja nadležnih u Gradskoj upravi povodom ove problematike, ali konkretan odgovor nismo dobili. U mejlu koji nam je prosleđen, obrazloženo je da s obzirom na praznike, kao i na ozbiljnost pitanja koja su postavljena, nije bilo mogućnosti da se pripremi odgovor, ali da postoji volja da se o ovoj problematici govori u narednom periodu.