Saobraćaj i individualna ložišta “krivci” za sve zagađeniji vazduh u gradu

Prema ispitivanjima Zavoda za javno zdravlje, tokom 2022. godine vazduh u Subotici pripadao je trećoj kategoriji, odnosno bio je prekomerno zagađen usled prekoračenih godišnjih graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM 10 i PM 2,5, dok godišnje koncentracije teških metala poput olova, kadmijuma, nikla i arsena nisu prelazile propisane granične vrednosti, kaže za Subotica danas Mirjana Bonić, magistar hemijskih nauka u laboratoriji za ispitivanje vazduha i buke pomenute zdravstvene ustanove.

“U februaru 2023. godine je vazduh po kvalitetu varirao kroz svih pet klasa koje postoje. Mi vršimo jednu klasifikaciju vazduha prema prosečnim dnevnim koncentracijama PM 10 čestica, a od 26 dana koliko smo merili, vazduh je tokom pet dana bio odličan, četiri dana je bio dobrog kvaliteta, pet dana prihvatljivog i isto toliko dana je bio zagađen. Zapravo, u ovom periodu kada je vazduh bio lošeg kvaliteta, bile su i niske temperature. Pri kraju meseca kvalitet vazduha se poboljšavao pa je on bio prihvatljiv, a prema podacima sa automastke merne stanice, vazduh je varirao između prihvatljivog, dobrog do odličnog kvaliteta, što znači da koncetracije PM 10 čestica u ovom početnom periodu marta nisu prelazile tu graničnu vrednost od 50 mikrograma po kubnom metru”.

Mirjana Bonić kaže da se prema Uredbi o monitoringu kvaliteta vazduha, nivo zagađenosti prati merenjem koncentracija sumpor-dioksida, azot-dioksida, suspendovanih čestica PM 10 i PM 2,5, određivanjem olova, arsena, kadmijuma i nikla u PM 10 česticama i određivanjem benzoapirena kao predstavnika policikličnih aromatičnih ugljovodonika u PM 10 česticama. Praćenje se radi automatskim merenjem putem merene stanice čija lokacija je raskrsnica kod Patrije, u nadležnosti Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, koja  pokazuje kvalitet vazduha u realnom vremenu, dok drugi način podrazumeva uzorkovanje vazduha, koji se kasnije u laboratoriji fizički i hemijski obrađuje, iz čega se dobijaju koncentracije zagađujućih materija. “Upravo takvo ispitivanje se vrši u našoj ustanovi, jer Zavod za javno zdravlje sa Gradskom upravom ima potpisan ugovor o godišnjem monitoringu, na osnovu kojeg se 336 dana u godini vrši praćenje suspendovanih čestica PM 10 i PM 2,5 u kojima se određuju i koncentracije teških metala. Merno mesto nalazi se na urbanoj lokaciji, u dvorištu OŠ “Sonja Marinković” kod Kvantaške pijace, što znači da su uticaji koji postoje u gradu poput saobraćaja, individualnih ložišta i industrije podjednaki”.

PM 10 čestice su kružnog oblika i mogu se prenositi na veće udaljenosti pomoću vazdušnih struja. One nastaju tokom mehaničkih procesa na putevima, naročito usled velikih gužvi u saobraćaju, dok se čestice PM 2,5 oslobađaju pored ostalog radom dizel motora, kada se gasovi oksidi azota, sumpor dioksid i isparljiva organska jedinjenja transformišu u vazduhu hemijskim reakcijama.

Naša sagovornica napominje da na kvalitet vazduha utiču izvori zagađenja, meteorološki uslovi i reljef, ali da izvor zagađenja ne mora obavezno izazvati i pogoršanje kvaliteta vazduha u određenoj oblasti. U urbanoj oblasti to su saobraćaj, koji se smatra lokalnim izvorom tokom čitave godine, a u periodu loženja od 15. oktobra do 15. aprila i individualna ložišta. “Ne treba zaboraviti da mi imamo i to pozadinsko zagađenje, a to znači da vetrovi u grad donose neke niže koncentracije suspendovanih čestica, što je prema nekim istraživanjima od 10 do 15 mikrograma po kubnom metru, a na to se još nadovezuje i zagađenje koje nastaje u urbanoj sredini”. 

Prema rečima Mirjane Bonić, niski prizemni izvor zagađujućih materija poput saobraćaja, tokom čitave godine značajno povećava prisustvo suspendovanih čestica PM 10 i PM 2,5, dok stabilni atmosferski uslovi otežavaju, a nestabilni olakšavaju transport zagađujućih materija u vertikalnom pravcu. “Tokom leta mi imamo ta vertikalna strujanja vazduha, tako da čestice odlaze u visinu, a isto tako horizontalni vetrovi odnose te suspendovane čestice na veće udaljenosti. Situacija zimi je drugačija, jer se stvaraju klimatski uslovi koji pogoduju stvaranju zagađujućih materija u tim niskim slojevima, što se manifestuje porastom temperature sa nadmorskom visinom”. Koncentracije suspendovanih čestica variraju u toku dana i tokom godine, a tokom leta, u periodu od maja do septembra, udišemo vazduh koji je odličnog, dobrog do prihvatljivog kvaliteta. “Nema skoro dana da nam se ta dnevna granična vrednost prekorači, ali čim krene period loženja, zimi se povećava izvor zagađenja, plus meteorološki uslovi, dolazimo do povećanja tih suspendovanih čestica”.

Pretpostavka je da primarna emisija suspendovanih čestica nastaje od sagorevanja dizel goriva u motornim vozilima, ali prevashodno drumski saobraćaj na zagađenje utiče tako što podstiče resuspenziju sitnih čestica sa tla, odnosno vozila kada se kreću podižu prašinu. Kvalitet vazduha u našem gradu je već nekoliko godina svrstan u treću kategoriju, a to je prekomerno zagađen vazduh, upravo zbog povišene koncentracije suspendovanih čestica PM 10 i PM 2,5, tako da je i monitoring kvaliteta ambijentalnog vazduha od 2018. godine skoncentrisan upravo na pomenute.

Mirjana Bonić naglašava da su suspendovane čestice raspršene u vazduhu i mi ih golim okom ne možemo videti, ali ih zato udišemo, a imajući u vidu da su veličine 10 mikrometara, pa i manje, one ne mogu prilikom udisanja da se zadrže u nosu i grlu, već prodiru dublje u bronhije i pluća, a one najsitnije dospevaju čak i do krvotoka, izazivajući respiratorne i kardiovaskularne bolesti. “One su složenog hemijskog sastava i mnoga jedinjenja koja, recimo sadrže teške metale, su kancerogena i svojim fizičkim i hemijskim svojstvima utiču na naše zdravlje. Postoje podaci sa automatske merne stanice koji se mogu pogledati na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, kao i aplikacije na mobilnim telefonima, pa prema tome građani mogu da organizuju svoje aktivnosti. Na svakom od tih izvora informacija postoji i tzv. semafor koji pokazuje indeks kvaliteta vazduha i koje su preporuke u skladu sa situacijom. Kada su povišene koncentracije suspendovanih čestica, a mora se izaći napolje, preporučuje se nošenje običnih maski ili onih sa oznakom N95 koje bolje štite od zagađenja”.

Tokom 2022. godine, srednja godišnja vrednost suspendovanih čestica PM 10 iznosila je 41,4 mikrograma po kubnom metru, čime je pređena granična vrednost od 40 mikrograma, a od ukupno 336 dana tokom kojih su ove čestice uzorkovane iz vazduha, određene vrednosti koncentracije PM 10 čestica su tokom 84 dana prelazile graničnu dnevnu vrednost od 50 mikrograma po kubnom metru. Tokom merenja, srednja godišnja vrednost koncentracije suspendovaih čestica PM 2,5 je bila 27,9 i prešla je graničnu vrednost određenu Uredbom od 25 mikrograma po kubnom metru.