Dragan Muharem: “Uskrs je napuštanje starog i preobraženje u novog, Hristom oblikovanog čoveka”

Povodom Uskrsa, najradosnijeg hrišćanskog praznika koji pripadnici katoličke veroispovesti proslavljaju danas, a nedelju dana kasnije i vernici koji poštuju Julijanski kalendar, župnik crkve Presvetog Trojstva u Maloj Bosni Dragan Muharem, govori za sajt Subotica danas o značaju ovog praznika, važnosti vere u uskrsnuće i načine na koje, obeležavajući ovaj praznik možemo postati bolji sebi i drugima.

Nakon Korizme, svojevrsne pripreme za najveći hrišćanski praznik, dolazi nam Uskrs, Isusovo uskrsnuće. Kakvo ono značenje ima za vernike, ali i sve ljude na svetu?

Par dana pre Uskrsa prošle godine, zaustavljam se na benzinskoj pumpi da natočim gorivo i priđe mi jedan od zaposlenih radnika sa pitanjem “Spremate se za Uskrs?”. Video me je u mojoj svešteničkoj haljini pa je znao o kome se radi. Rekoh: “Evo, pomalo, ipak je to najveći praznik…”, veli on: ”A, ne znam velečasni, vidite vi šta se događa po svetu…Nemamo baš nekih razloga za slavlje”. Nisam ni stigao bilo šta smisleno izustiti, on je već otišao do drugog auta. Seo sam u kola i krenuo, ali me je nekako kopkalo ono što je rekao. Pitao sam se, da mi ne slavimo Uskrs, da li bi se osetila razlika? Slavili ili ne, čini se da je svejedno. Par stotina kilometara od nas padaju granate, ratuje se, ubija, milioni izbeglica traže neko sigurnije mesto, zvecka se nuklearnim naoružanjem, panika i strah prisutni su više nego ikada do sad u istoriji…A mi slavimo Uskrs! Isus je, istina, uskrsnuo. Ali čini se kao da smo još u Velikom petku. I zaista, ostajemo pomalo nesnađeni pred tajnom uskrsnuća. Lakše nam je život obojiti korizmom nego Uskrsom. Zaista, koje bi bilo značenje Isusovog uskrsnuća? Odgovor koji bi mogao ponuditi pronalazim u evanđelju koje se nagoveštava na dan Uskrsa: “Ušavši u grob, ugledaše povoje gde leže i ubrus koji beše na glavi Isusovoj, ali nije bio uz povoje, nego napose svijen na jednome mjestu“ (Iv 20,6-7). Odgovor je, zamislite, u plahtama koje su uredno smotane i ostavljene. Ovaj detalj iz evanđelja se čini vrlo sporedan i nebitan, a zapravo je presudan. Da bismo shvatili zašto je evanđelista zapisao ovaj detalj, moramo razumeti bonton istočnjačkih naroda. Naime, kada bi kralj sedeo i jeo za stolom, koristio je ubrus. Kad bi završio s jelom, bacio bi ubrus na sto i to je značilo da je kraj, više se neće vratiti. Sluge mogu počistiti sto. Međutim, ako je kralj ustao od stola i otišao, a svoj ubrus uredno složio i stavio kraj tanjira, to je značilo – ne dirajte ništa, ja ću se vratiti! Razumete sad zašto je sv. Ivan zapisao ovaj detalj? Čini nam se da je nakon uskrsnuća Isus odsutan, da je daleko od nas. Da možemo činiti zlo u nedogled. Ali ostavio nam je veliku poruku i opomenu – ja ću se vratiti! Ako zlo nije moglo zadržati Isusa u grobu, zar to onda nije velika poruka nade za sve nas? I zato je Uskrs odgovor i onom radniku sa benzinske – treba slaviti Uskrs! Treba nam uporište, treba nam Bog koji je pobedio smrt, koji je pobedio strah i zlo. Zato ćemo ovog Uskrsa puno puta čuti reči – “Ne bojte se! Ja sam pobedio smrt!”. Zlo se događa, ali zlo nema konačnu reč. Možda možemo kako hoćemo, ali ne možemo dokle hoćemo. Kada slavimo Uskrs, mi priznajemo da imamo uporište u našem životu, imamo sigurnost. Naš život je u Božjim rukama.

Kakvi su Vaši utisci odazivom vernika na mise tokom korizmenih nedelja, dolaskom na Križni put i uopše njihovim shvatanjem koliko je Korizma važna?

Činjenica je da je korizmeno vreme period intenzivnijeg duhovnog života, ali ono što mene nekako uvek “žulja” je šta ćemo nakon Korizme? Konstrakta bi to rekla – I, šta ćemo sad? Doći će Uskrs, mi ćemo jedni drugima to lepo „iščestitati“ uz slastan zalogaj šunke, uredno pospremiti brižno iščitane križne puteve, korizmene žrtvice i odricanja su odrađena, vraćamo se na “fabrička podešavanja” i, šta ćemo sad? Srećom da korizma traje 40 dana a ne više! Pa ko bi izdržao biti toliko dobar! Jedva čekam Uskrs da ispušim sve one kutije cigara koje sam ostavio u Korizmi…Hrišćanin zna biti poput “mede” koji spava svoj zimski (korizmeni) san. Tad nikog ne ugrožava, ne troši, ne jede…”Hrišćanin medo” jedva čeka uskršnje buđenje da bi se opet vratio svojoj staroj naravi. A Uskrs…Uskrs je “Hod u novosti života“ (Rim 6,4). Napuštanje starog i preobraženje u novog, Hristom oblikovanog čoveka. Od “hrišćanina mede” postati hristoliki hrišćanin u kojem buja klica uskrsnuća, darovane večnosti. Tek onda sve ima smisla, tek onda korizma biva plodonosna.

Koje sve poruke nam prema Vašem mišljenju „šalje“ Uskrs?

Znate li koji je recept za sretan Uskrs? Verujte mi, nisam ni ja znao sve dok neki dan nisam na televizoru naletio na reklamu. Obično propustim reklame, ali jedna je imala toliko duboku teološku poruku da mi je zapala za oko. Reklama za majonez! I sad kako ide reklama – na kraju te reklame piše – vaš recept za sretan Uskrs. Simpatično mi je kad u istoj rečenici imate Uskrs i majonez. S jedne strane tako neshvatljiva, uzvišena stvarnost – pobeda života nad smrću, uskrsnuće Sina Božjega, koga su mrcvarili, zakovali na krst, ubili u najgorim mukama…i majonez, vaš recept za sretan Uskrs! Ali ok, biću i ja malo “zao” pa ću se poslužiti tom reklamom da izvučem važne poruke. Dakle, “vaš recept”. Svi znamo šta je recept. Ali ta reč, recept, dolazi od latinske riječi recipere, što znači primiti. Uskrs je stvarnost koju možemo samo ponizno primiti. Uskrs nije posledica naših umovanja i želja, nego dar od Boga. Kada čitate uskrsne tekstove uvek će biti naglašeno da je Isus taj koji je dozvolio da ga vide, samo oni koji su mogli primiti ovu nedokučivu tajnu, koji su mu se verom otvorili. Prema tome, naš recept za sretan Uskrs je u tome što primamo radosnu vest pobede Života i po veri u uskrsnuće primamo oproštaj greha. Idemo dalje, druga reč u reklami za majonez je reč sretan – “Vaš recept za sretan Uskrs”. Reč sretan dolazi od glagola sretati, susresti. Odnosno, sreća uvek dolazi iz susreta, a sretan je onaj koji su/sreće drugoga. A šta je Uskrs drugo, nego praznik susreta! Prema tome, naš recept za sretan Uskrs je ponovo susresti Hrista. I to se događa u svakoj svetoj misi, u svetim sakramentima koje primamo, u radosti koju delimo jedni s drugima. Naš recept za sretan Uskrs je pronaći Uskrslog u svojoj ženi ili mužu, u starom roditelju kojeg dvorimo, a oduzima nam i snage i živaca. Naći ćemo ga u detetu koje je ušlo u pubertet pa nam skače po glavi. Naći ćemo ga na radnom mestu, u traktoru dok obrađujemo komad svoje zemlje. Naći ćemo ga u kreditima koje moramo isplatiti, a ne znamo odakle. Videćemo ga u dosadnim i napornim ljudima koje moramo svakodnevno susretati. Uskrs je u svakoj pa i najsitnijoj pori naše egzistencije. Nema više mesta na ovom svetu gde se ne može susresti Uskrsli Hrist. I zato, dok budete svečano slavili Uskrs uz bogatu trpezu, kad vidite majonez na stolu, setite se ovih reči. Neka to bude vaš recept za sretan Uskrs.

Isus je raspećem na krst dao svoj život za sve ljude ovog sveta. Koliko mi u svakodnevnom životu treba da sledimo njegove korake i da li je poželjno „umreti“ za neke naše bliske ljude, situacije…?

Poznati američki propovednik kojeg su ubili, Martin Luter King, izrekao je sledeće reči: “Ko ne otkrije nešto za šta je spreman umreti, taj nije otkrio ni zbog čega vredi živeti”. Često se zamislim nad ovom snažnom rečenicom. Jesam li ja u svom životu našao nešto toliko vredno da bih bio spreman za to platiti i životom ako treba? Ako nemam odgovor na to pitanje, trošim Bogu dane. Naravno, ovde ne treba biti radikalan i misliti isključivo na umiranje za drugog u bukvalnom smislu. Zar nije davanje života za drugog kada sam dobar sveštenik, dobar otac ili majka, kada se do kraja dajem pa makar i ne dobio priznanje za to? Zar nije “umiranje” kada vršim odgovorno svoj posao i pošteno zarađujem svoj hleb? Sve što učinimo iz ljubavi, pogotovo kada se to smatra uzaludnim i nepotrebnim, nije ništa drugo nego davanje vlastitog života za nešto što je veće od nas. I znam da nekad nemam snage za to i potrošim se. Ali baš onda uzimam za primer našeg Gospodina koji je “trpeo za vas i ostavio vam primer da idete stopama njegovim. On koji greha ne učini, nit mu usta prevaru izustiše, on koji na uvredu nije uvredom uzvraćao i mučen nije pretio, prepuštajući to Sudiji pravednom…

Nakon tri dana, Isus je kao što je obećao i uskrsnuo. On je dato obećanje ispunio, a šta mi danas iz toga možemo da izvučemo kao pouku? Još uvek ima veliki broj onih koji ne veruju da se to dogodilo, šta je njima potrebno da bi to promenili kod sebe?

Sećam se jedne od mnogih anegdota koje je prepričavao naš biskup Ivan Penzeš. Prilikom blagoslova kuća u jednoj župi, tada još mladog župnika Ivana, zaustavila je zabrinuta grupica vernika. Vidno uznemireni izneli su pred njega saznanja o novom i opasnom nauku koji se širi njihovim selom. Naime, u selu je, osim katoličke, bila prisutna još jedna, hrišćanska denominacija. “Oni, zamislite župniče, govore nama o nekakvom uskrsnuću, da ćemo svi uskrsnuti! Ali, ne brinite župniče, mi smo katolici i ne prihvatamo olako kojekakve novotarije!”. Šta se tada motalo po glavi mladom župniku Ivanu, možemo samo pretpostavljati. Tolike propovedi, pouke, veronauci, tribine, kateheze…I ostade na kraju nauk o uskrsnuću kao nedonošče u veri nominalnog katolika. Ova anegdota itekako ne može biti statistički pokazatelj opšteg stanja po pitanju vere u uskrsnuće tela, jer je “sprovedena” na malom uzorku stanovnika jednog šora u jednom selu, ali može biti polazište za proispitivanje svakog ponaosob – šta ja, na kraju krajeva, mislim po tom pitanju? Mislim li uopšte? Ako da, kakve imam predstave o tome? Utiče li vera u uskrsnuće na stvarnost mog života i verskog iskustva? Ili je to tek samo “zakrpa” ispovesti vere koju odrecitujemo u cugu, teološka gimnastika koja iziskuje moždani “salto mortale”, pa je van radara “običnog” naroda? Hristovo uskrsnuće temelj je naše vere. Na tome sve počinje ili pada. Sv. Pavao snažno podvlači: “Ako pak Hrist nije uskrsnuo, uzalud je zaista naše propovedanje, uzalud i vera vaša“. Usvojimo li to, onda Uskrs neće više biti samo kalendarski praznik, samo jedan dan u godini, nego stvarnost moga života, snaga koja me celog obuhvata i preobražava, trenutak kad i moj uskrs započinje, a sa mnom i preobraženje sveta. Nakon svega, nije više pitanje je li On u svetu, nego koliko je svet u Njemu.

Da li je i Uskrs kao Božić praznik koji omogućava praštanje, pomirenje, preobraženje…?

Zadržaću se kod ove reči pomirenje. Prva reč prevaljena preko Isusovih uskrslih usta glasila je – Mir vama! Šalom aleikem. To svi Jevreji i dan-danas koriste. Odgovara našem najobičnijem pozdravu kad nekog susretnemo na ulici – dobar dan! Šalom, kojeg izgovaraju usta Uskrsloga, želi biti i više od kurtoaznog pozdrava. Mesija donosi mir koji se ne postiže silom, nasiljem, nego je dar Duha Svetoga. Taj mir najpre unosi u srca učenika koji su se samo pre tri dana razbežali. Ne nabija im na nos, ne spočitava im njihove slabosti i mane, nego ih ohrabruje – ne bojte se! Evo druge reči uskrslog Gospodina! Tek onda od tih bojažljivih i mušičavih ljudi postaju ljudine, apostoli, nagoveštači Radosne vesti spasenja. Samo onaj koji susretne Hrista može doživeti taj mir, može doživeti pomirenje, praštanje i preobraženje.

Koji sve praznici dolaze nakon Uskrsa i šta se sve obeležava crkvenim i drugim obredima nakon proslave ovog velikog praznika?

U liturgiji Crkve uskrsno vreme traje sve do svetkovine Duha Svetoga tj. Duhova. U tom razdoblju Crkva nas vodi u dublje razumevanje uskrsnih tajni, a u tom smislu se može posebno istaći 4. vazmena nedelja, koja se još naziva Nedelja Dobrog Pastira i prezentuje nam pred oči Hristovu ljubav prema ljudima, koju predstavlja u slici dobrog pastira koji se brine za svoje stado. Sličnu poruku povezanosti Otkupitelja s otkupljenicima donose i čitanja evanđelja ostalih uskrsnih nedelja, a kojih ukupno ima sedam. 40 dana nakon Uskrsa, Crkva nam prikazuje značenje još jednog važnog praznika, a čiji smisao svakako ulazi u uskrsne tajne, Spasovo ili Uzašašća Gospodinova. Važno je napomenuti da u periodu posle Uskrsa još uvek važnu ulogu imaju i Markovo (praznik sv. Marka, slavi se 25. aprila). Naročito je drag zemljoradnicima, jer se tada blagoslivlja žito. Konačno, 50 dana nakon Uskrsa, Crkva slavi praznik Duha Svetoga, kojim se zaključuje uskrsni ciklus. Naravno, posebno u ovom periodu slave se prve pričesti i krizme u našim župama.

Kakvu poruku biste imali da pošaljete svim vernicima koji slave Uskrs?

Svoju bih poruku uobličio na temelju snažne slike koju imamo na Uskrs, kada uskrsli Hrist susreće svoje učenike i s njima se gosti. Na Uskrs sto postaje mesto susretanja. Koja je poruka ovoga? Uskrs je zajedno sesti za isti sto i gostiti se. Običan sto može okupiti i učenika i neznalicu, starca i dete, bogatog i siromašnog, katolika i pravoslavnog, Rusa i Ukrajinca, Hrvata Bunjevca i Bunjevca Nehrvata. Za stolom hrana ućutkuje brbljivca i spašava obraz ćutljivcu. Konačno, iz istog tanjira mogu se poslužiti izdajica i svetac, Hrist i Juda. I kao vrhunac, svaki put na euharistijskom stolu susrećemo Uskrslog Gospodina. Daje nam se za hranu. I rimskom papi i snaš Mandi sa salaša. On postaje naše svakodnevno jelo. Prodor uskrsom preobražene materije u našu kaljugu. Kaljuga sa potencijalom rajskog vrta. Neka nam Uskrs postane prilika za susret sa Gospodinom, a kada njega susretnemo, iznenadićemo se koliko smo blizu jedni drugima i da je sve ono što nas deli zapravo traljav izgovor. S tim mislima, bio vam sretan i blagoslovljen Uskrs!