Mesto gde se stvaraju priče , gde se sreću prošlost i budućnost, gde se oblikuje subotička zajednica
Gradska biblioteka Subotica ove godine obeležava 70 godina od useljenja u sadašnju zgradu, zgradu Nacionalne kasine, koju je projektovao arhitekta Ferenc Rajhl. Povodom ovog jubileja i 133. godišnjice od osnivanja biblioteke, u sklopu ciklusa „Večeri zavičajne istorije” u utorak, 7. novembra u staroj čitaonici i kataloškoj sobi biblioteke priređena je multimedijalna izložba pod nazivom „Naši bibliotekari – stvaraoci” autorki Ivona Vojnić Hajduk, Iren Bognar i Anita Palfi.
Ova izložba posvećena je ljudima iza kulisa, ljudima koji su često tihi heroji u svetu knjiga i informacija. Naši istaknuti bibliotekari saradnici su ne samo čuvari znanja nego i kreativci koji oblikuju našu zajednicu, rekla je jedna od autorki izložbe a potom se zahvalila bibilotekarima, kolegama koji su svojim trudom doprineli stvaranju izložbe. Njihova strast prema knjigama i čitanju je inspiracija za sve nas. Oni često donose svetlo na često nedovoljno prepoznatu ulogu spisatelja u društvu. Oni nisu samo čuvari knjiga nego čuvari priča, mogućnosti, raznolikosti, mudrosti i oni često igraju ključnu ulogu u obrazovanju, kulturi i zavičajnoj istoriji našeg grada. Njihovi radovi istražuju različite aspekte sveta književnosti, poezije i naše lokalne istorije .
Ovo veče zavičajne istorije posvetile smo našim kolegama bibliotekarima koji su bili književnici. To nije slučajnost jer kada se osvrnemo možemo da vidimo mnogo primera da su veliki književnici kao Gete, Borhes, Stiven King i mnogi drugi jedan period svog života proveli kao bibliotekari. Mi želimo da se prisetimo naših dragih kolega i prikažemo sve što su stvorili i radili, rekla Ivona Vojnić Hajduk i dodala da će izložba moći da se vidi naredne tri nedelje.
Pre početka programa ispred Sindikalne organizacije Gradske biblioteke pročitan je tekst u kojem članovi iste pružaju punu podršku samostalnom sindikatu kulture Srbije u borbi za bolji materijalni položaj zaposlenih u ustanovama kulture na teritoriji Srbije. Sindikat godinama ukazuje na loš materijalno socijalni položaj zaposlenih u kulturi ali nadležni državni organi nisu pravovremeno i adekvatno reagovali što je dovelo do toga da na ovaj način moramo da pokažemo svoje nezadovoljstvo. Nakon linearnog snižavanja plata nakon 2014. godine od 10 posto, 2015. godine jedino je kultura izuzeta od povećanja. Takođe 2022. godine Vlada Republike Srbije jedino je kulturu izopštila od jednokratne solidarne pomoći koji su dobili ostali zaposleni u javnim službama a nama do danas nije jasno čime smo to zaslužili. Zbog lošeg materijalnog stanja zaposlenih ustanove kulture su se suočile sa dodatnim problemom odliva radne snage pa molimo Vladu Srbije da shvati u kakvom se položaju nalaze zaposleni u kulturi i reši im nagomilane probleme jer je kultura identitet svake države i ne sme biti zaboravljena.
