Blaško Vojnić Hajduk zaslužan je za najveći razvoj Gradske biblioteke
U Gradskoj biblioteci postavljena je izložba rukopisa, knjiga i fotografija nekadašnjeg istaknutog direktora ove ustanove, Blaška Vojnić Hajduk, pod nazivom “Svestrani opus Blaška H. Vojnića”. Izložbu su pripremile Ivona Vojnić Hajduk i Irena Bognar, više bibliotekarke i Anita Palfi, diplomirana bibliotekarka, u povodu 70 godina useljenja Gradske biblioteke u sadašnju zgradu, u kojoj se nekada nalazila Nacionalna kasina.
Blaško Vojnić Hajduk bio je prvi posleratni direktor biblioteke u periodu od 1944. do 1964. godine, a na to mesto je postavljen 18 dana posle oslobođenja Subotice. Smatra se da je za vreme njegovog mandata došlo do najvećeg razvoja biblioteke, a svojim zalaganjem doprineo je i povećanju broja knjiga u ovoj kulturnoj ustanovi.
“Ova izložba ne predstavlja samo njegov rad, nego i život. Pronašli smo u literaturi tri različita datuma rođenja, 1910. godinu, zatim u časopisu “Svijet” se spominje 1912. godina, a u Upisnom listu navedena je 1911. godina, međutim zahvaljujući njegovom sinu saznali smo da je godina rođenja Blaška Vojnić Hajduk 1910. godina. On je pre svega bio pesnik, time se prvobitno bavio, njegova prva knjiga se zove “Pupoljci” koja je izašla 1929. godine, a prvu samostalnu knjigu lirskih pesama “Kapi srca” objavio je 1935. godine. Pisao je puno o Bunjevcima, Subotici, zatim je bio novinar, urednik lista “Bunjevačko kolo” koje je izlazilo od 1933. do 1936. godine, a uređivao je i časopis “Stvaranje” od kojeg je izašao samo jedan broj. Zvanično je urednik lista bio Petar Vukov, međutim nezvanično su to bili Balint Vujkov i Blaško Vojnić Hajduk. Za nas su veoma značajni katalozi i njegovi rukopisi koji se i danas koriste”, kaže Ivona Vojnić Hajduk, viša bibliotekarka.
Na jednom od plakata objavljen je intervju koji je Blaško Vojnić Hajduk dao Miroljubu Vučiniću, a u kojem se spominje njegov rad u listu “Slobodna Vojvodina”, koji je preteča današnjeg lista “Dnevnik”. Blaško Vojnić Hajduk bavio se i leksikografijom, a bio je i stalni saradnik letopisa “Matice srpske” i Jugoslovenskog književnog leksikona.
“Moram da kažem da je za pripremu ovakvih izložbi potrebno dosta vremena, pogotovo što je on bio prilično svestran, a bio je prevođen i na mađarski jezik, dakle bilo je potrebno dosta toga da se prikupi i sažme, da bi sve o svemu reklo po nešto. U literaturi smo nailazili na zaista veliki broj podataka, na neke nepotpisane tekstove i zahvaljujući drugim izvorima saznali da je zapravo on bio njihov autor. Blaško Vojnić Hajduk je jako puno pisao o poznatim Subotičanima, kao što je na primer Vince Zomborčević, zato što je on posle rata biblioteci poklonio najveći deo svoje kolekcije, a osim njega knjige su poklonili i članovi Francuskog kluba i bivše Građanske kasine, a radi se o nekih 15 hiljada naslova na sedam različitih jezika, tako da se Blaško Vojnić Hajduk izuzetno zalagao za nabavku knjigu bilo kupovinom ili poklonima. Takođe je obilazio napuštene salaše i kuće i na taj način pribavljao nove naslove. Vodio je računa o stručnom usavršavanju zaposlenih, odlazio je na razne seminare i kongrese koje je sam i organizovao”. U tom periodu veliki napredak su doživele tadašnje seoske biblioteke, jer su one u to vreme bile centri okupljanja meštana, a postojale su i tzv. pokretne biblioteke.
Na izložbi su prikazane i diplome i nagrade, od kojih se izdvaja “Godišnja nagrada” Zajednice matičnih biblioteka Vojvodine i “Oktobarska nagrada” koju je Blašku Vojnić Hajduk 1966. godine dodelila Skupština opštine Subotice. “Ovakve i slične manifestacije su veoma zanimljive za naše sugrađane, a negde je to i naš zadatak, da prikažemo i s vremena na vreme ljude podsetimo na ovo blago, da prikupljamo, obrađujemo, čuvamo, pokažemo i dajemo drugima da koriste”, dodaje Ivona Vojnić Hajduk.
Izložba će biti postavljena do 27. marta, a zainteresovani je mogu pogledati ponedeljkom, sredom i petkom od 07:30 do 15, utorkom i četvrtkom od 12 do 19:30 i subotom od 08 do 13 časova.
