U Srbiji do sada registrovano 53 slučaja groznice Zapadnog Nila
Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “dr Milan Jovanović Batut”, u Srbiji je tokom ove godine registrovano ukupno 53 slučaja groznice Zapadnog Nila, od čega su tri osobe preminule.
Kako ističu lekari, reč je o vektorskom oboljenju koje se u Evropi registruje već 30 godina, prvi slučaj ove bolesti u Srbiji pojavio se 2012. godine, a godinu dana kasnije i u našem gradu. “Oboljenje je relativno blago, nakon uboda zaraženog komarca i kada virus uđe u naš organizam u nekih 80 odsto slučajeva ne dolazi do pojave kliničke slike, dok u preostalih 20 odsto može da nastane nespecifično oboljenje koje karakteriše povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, a moguća je pojava sitne ospe po telu. Međutim, kod jedne od 150 inficiranih osoba može da nastane teška klinička slika, kod koje dolazi do pojave upale moždane ovojnice i zapaljenja samog moždanog tkiva, odnosno encefalitis. Ovakva osoba zbog teške kliničke slike biva hospitalizovana i kod ovih osoba u 10 odsto slučajeva može da nastane smrtni ishod”, objašnjava dr Nebojša Bohucki, epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje.
Faktori rizika koji mogu da dovedu do teške kliničke slike su kako ističe starost, a ukoliko osoba ima više od 60 godina može da ima težu kliničku sliku. Najugroženije su osobe starije od 80 godina koje imaju udružene hronične bolesti poput dijabetesa, oštećenja jetre, bubrega, ali i druga stanja koja mogu da dovedu do slabijeg imunološkog odgovora.
“Jedini način na koji možemo da dobijemo ovu bolest je taj ukoliko dođe do uboda zaraženog komarca. Mnogo se poslednjih godina govori o tzv. invazivnim vrstama komaraca, odnosno pojavi tigrastog komarca na prostoru Evrope, međutim kada govorimo o groznici Zapadnog Nila, iz dana u dan raste broj opisanih vrsta komaraca koje mogu da prenose ove oboljenje, tako da je u našoj zemlji najznačajniji domaći komarac”, dodaje dr Bohucki. On naglašava da za ovu bolest ne postoji vakcina niti specifična etiološka terapija, pa je upravo iz tog razloga značajna prevencija.
“Treba da izbegavamo ubode komaraca, što je veoma teško jer se njihova aktivnost beleži od aprila do oktobra, a kako su leta sve toplija, a zime blage, slučajevi ove bolesti nekada se beleže i tokom novembra i decembra meseca. U prvom redu to su mere koje preduzima pojedinac kada postavlja mreže na prozore i vrata, treba da koristimo repelente protiv uboda komaraca, a važno je da u zoru ili sumrak izbegavamo kretanje pored jezera, reka. Ukoliko to činimo, neophodno je da koristimo odeću dugih rukava, što je malo teško zbog visokih temperatura, međutim mnogo značajnije mere su one koje treba da preduzima lokalna samouprava u suzbijanju odraslih formi komaraca”, zaključuje dr Nebojša Bohucki.
