ZdravstvoAktuelno

Povećana aktivnost krpelja u prirodi

Boravak u prirodi u nekim slučajevima može da nam donese neprijatnosti, pa i zdravstvene probleme, za koje je najčešće odgovorna nama svima poznata životinja krpelj, parazit koji se hrani krvlju kičmenjaka, u koje spada i ljudsko biće. S obzirom na klimatske promene oni se pojavljuju već u aprilu i aktivni su sve do meseca novembra. Sam ujed krpelja, prema rečima epidemiologa dr Nebojše Bohuckog i nije toliko opasan, koliko mogu biti zarazne bolesti koje ova životinja najčešće prenosi.

“Ono što je opasno po čoveka je ukoliko je krpelj zaražen sa nekim infektivnim agensom, u našoj sredini to je bakterija Borelija burgdorferi koja izaziva Lajmsku bolest, ali može da bude zaražen i sa virusom koji je izazivač zapaljenja mozga, odnosno krpeljskog encefalitisa, koji se na sreću za sada ne beleži u našem okrugu”, ističe on i dodaje da uvek treba da budemo oprezni, a kada boravimo u prirodi i nakon što se vratimo svojoj kući, neophodno je da pregledamo svoje telo. “Ukoliko uočimo krpelja treba da ga odmah uklonimo. Već se decenijama govori na koji način to možemo učiniti i dovoljne su svega dve stvari, pinceta i strpljenje. Dakle, uhvatimo krpelja što bliže koži i polako ga izvlačimo napolje, nebitno u kojem pravcu to radimo. Ukoliko ipak jedan deo krpelja ostane u telu, neophodno je da izvadimo i taj deo”, naglašava Bohucki.

On dodaje da sa prolaskom vremena raste verovatnoća da se, ukoliko je u krpelju bio neki mikroorganizam, on prenese u krvotok, koji će nakon perioda inkubacije izazvati neko oboljenje. “Govorimo o Lajmskoj bolesti koja je i dalje najčešća u našoj sredini. Mesto gde se nalazio krpelj treba da posmatramo neka 32 dana, što predstavlja period inkubacije za prvi stadijum pomenutog oboljenja. Ukoliko uočimo crvenilo koje postepeno raste i u centru bledi sve do dimenzija od nekih 25 centimetara, pa čak i pola metra, ukoliko je krpelj bio na leđima, tada obavezno treba da se obratimo lekaru koji tada sprovodi odgovarajuću dijagnostiku i započinje lečenje. Ukoliko smo se javili u prvoj fazi bolesti, tada je uz primenu antibiotika izlečenje u sto odsto slučajeva. Problem nastaje ukoliko se ne javimo lekaru ili ne razmišljamo da je to specifično crvenilo kao posledica bakterije Borelia burgdorferi, jer crvenilo će proći nakon određenog perioda, međutim nakon nekoliko meseci nastaju sistemske manifestacije. Pre svega može da bude zahvaćen nervni sistem ili zglobovi i tada ni sam lekar ne zna o čemu se radi. Može da leči osobu od reumatske, neurološke bolesti i slično, a u osnovi reč je o infektivnom oboljenju koja se leči antibioticima”, napominje on.

Dr Bohucki savetuje da pre odlaska u prirodu ponesemo sa sobom tzv. repelente, materije koje se nanose na odeću ili kožu kako bi odbili krpelje. “Lajmska bolest predstavlja najznačajniju vektorsku bolest koju prenose krpelji u našoj sredini. Ona se registruje tokom letnjih meseci i ima trend porasta, ne samo u Severnobačkom okrugu, nego i u čitavoj Vojvodini, na čijoj teritoriji se godišnje registruje do 200 slučajeva ovog oboljenja”.

Ukoliko volite da boravite u prirodi, a želite da se zaštitite od ovih malih napasnika, potrebno je da oblačite garderobu dugih rukava i nogavica i da po povratku iz prirode obavezno pregledate svoje telo. Ukoliko primetite sumnjive promene na telu, a nedavno ste boravili u prirodi, preporuka je da posetite lekara.