dr Nebojša Bohucki: Vakcine postoje da bi nas zaštitile, a ne razbolele

Evropska nedelja imunizacije obeležava se od 23. do 29. aprila, sa ciljem podizanja svesti o značaju imunizacije u prevenciji bolesti i zaštiti života. Ovogodišnja kampanja je usmerena na unapređenje prihvatanja vakcinacije u kontekstu Evropske agende imunizacije 2030 i globalnog nazadovanja u obuhvatima vakcinacijom zbog pandemije Covid-19.

Kako objašnjava dr Nebojša Bohucki, epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje, vakcinacija je definitivno promenila svet u 20. i 21. veku. Prema njegovim rečima, priča o vakcinaciji obično se povezuje sa brojem sačuvanih ljudskih života što je teško izračunati, ali se procenjuje da je reč o stotinama miliona. “Imajući u vidu da se svake godine rodi blizu 150 miliona dece, da gotovo ne postoji zemlja u kojoj nema barem osnovne vakcine, kada bismo uzeli u obzir koliki je letalitet, odnosno umiranje od zaraznih bolesti i kada bi taj broj primenili na ovaj od sto i nešto miliona, definitivno se potpuno promenio život na planeti”.

Kada neko dobije ubod inekcijom, u smislu da ima imunitet, taj čin zovemo vakcinacija, s tim da to može da bude i da se popije, jer imamo žive vakcine, zatim u obliku kapsule, a smisao ovog procesa je da osoba bude imuna prema određenoj zaraznoj bolesti. Uvek je više vakcinisanih nego imunizovanih, jer mnogi ne odgovore svojim imunim sistemom. Koliki je obim imunizacije mi zapravo ne znamo, a vakcinacija se broji sa datim dozama vakcine. Vakcinacija je jedinstvena aktivnost u medicini, tu osoba nije bolesna i mi želimo da sačuvamo njeno zdravlje.

U našoj zemlji prva vakcinacija sprovedena je 1946. godine i to protiv tetanusa i difterije, nakon čega su ove bolesti vrlo brzo stavljene pod kontrolu. Sam proces vakcinacije ima četiri faze, prvi je smanjenje broja obolelih, hospitalizovanih i umrlih, u drugoj fazi određena bolest nakon nekog vremena gubi javno-zdravstveni značaj, što znači da se registruje samo mali broj obolelih, što se još naziva i korisnim efektom vakcinacije, treća faza se odnosi na eliminaciju bolesti koja može da se postigne na nacionalnom ili na nivou kontinenta, a ukoliko se to postigne na nivou čitave planete, dolazi se do četvrte faze, odnosno eradikacije bolesti. “Mi smo sa vakcinama koje primenjujemo u našoj zemlji za sada postigli smanjenje obolelih, hospitalizovanih i umrlih, javno-zdravstveni značaj se takođe smanjio, a uspeli smo da eradiciramo samo jednu bolest, a to su velike boginje. Kada neko kaže da se neka bolest vratila, to znači da ukoliko nije registrovana dugo godina, beleže se tzv. importovani slučajevi, odnosno da je neko došao iz neke zemlje i da ju je doneo. Druga bolest koja će nestati sa lica zemlje je dečja paraliza, a poslednji slučaj ove bolesti u Vojvodini je registrovan pre tačno 60 godina. Kada se postigne eliminacija, to je uspeh, ali vakcinacija mora da se održava na visokom obuhvatu jer kod nas ova bolest jeste eliminisana, ali u pojedinim državama još uvek nije”.

Tokom 2020. i 2021. godine zbog pandemije Covid-19 došlo je do pada interesovanja i broja vakcinisane dece, a mi tokom 2023. godine očekujemo da će doći do povećanja vakcinalnog obuhvata, jer će se vakcinisati propuštena godišta koja se prethodnih godina nisu imunizovala. Postojeći kolektivni imunitet mora i nadalje da se održava, sve dok postoji infektivni agens. Najbolji primer su morbile, koje nekoliko godina nismo beležili u Srbiji, a kasnije smo imali relativno mali broj obolelih.

dr Bohucki naglašava da su na pragu nestajanja i male boginje, odnosno morbile, međutim iako je u udžbenicima od pre 50 godina navedeno da će one nestati tokom dvehiljaditih, devedesetih godina krenula je priča da vakcina protiv malih boginja izaziva autizam, a antivakcinalni lobi je jako ojačao i dobio medijski prostor na nacionalnim televizijama. “Moram da istaknem da je reč o antimedicinskim osnovama koje promovišu oboljenje, sve u cilju tzv. demokratske debate, što nije tačno. Reč je o nauci i sve je proverljivo, jer danas postoje brojni instituti, zavodi, naučnici i lekari, međutim problem je u tome što pojedini lekari koji su napustili svoju struku promovišu antinaučne ideje. Ono što smo postigli u prošlosti, a primetan je pad broja obolelih, ne samo u Srbiji nego i u svetu, treba da nastavimo. Voleo bih da pošaljem poruku roditeljima koji u proteklim godinama nisu doveli svoju decu na vakcinaciju MMR vakcinom da to sada učine, jer imamo dovoljan broj vakcina, ali imamo i pojavu morbila u Smederevu, to je epidemija na nivou grada. Ukoliko ona prođe pojaviće se nova, jer je vakcinalni obuhvat u 2022. godini u Severnobačkom okrugu najniži od kada se beleži, odnosno 87,8 odsto, dok je na nivou republike 74,8 odsto. Kada gledamo decu koja se revakcinišu u sedmoj godini života tu je prosek 90,2, ali nije potrebnih 95 odsto ili više. Uvek je prirodni imunitet najbolji, naravno da je neko preležao morbile nikada više ih ne bi imao, ali ima i slučajeva vakcinisanih sa dve doze, kod kojih moguće da nije došlo do imunološkog odgovora”.

Zdravstveni sistem se u javnosti nažalost doživljava kao grupa osoba koje moraju da govore nešto jer dobijaju platu za to, a onaj pojedinac koji govori protiv vakcinacije je hrabar i navodno iz altruizma i empatije govori pravu istinu i uvek jedan dobar deo javnosti voli te pojedince, jer deluju kao neko ko govori istinu. Najviše ne volim kada me nakon nekog gostovanja novinari pitaju šta ja zaista mislim o vakcinama, jer ono što mislim sam i rekao pred gledaocima ili slušaocima.

Naš sagovornik ističe da je poslednjih godina vakcinalni obuhvat na nivou našeg regiona manji kada se govori o svim vakcinama koje se primenjuju, ali se ipak beleže bolji rezultati u odnosu na republički prosek i druge gradove. “Potrebnom obuhvatu od 95 odsto približava se poslednjih godina vakcina Tetavaksal koja se prima u sedmoj godini života, kada se deca upisuju prvi razred, a ta vakcina se odnosi na difteriju, tetanus, magareći kašalj i dečju paralizu. Imunizacija uvek ima nešto novo, od prošle godine to je vakcina protiv HPV virusa koja je stigla i u Srbiju i može se reći da je najbolja vakcina na svetu. Reč je o devetovalentnoj vakcini “Gardasil 9” koja čuva od devet serotipova koji mogu da izazovu maligne bolesti. HPV vakcina nije vakcina protiv infekcije, jer infekcija je bezazlena i uglavnom prođe, međutim kod nekih osoba HPV virus nažalost izaziva malignu bolest urogenitalnog trakta i tu je reč o oba pola. Vakcinacija je kod nas besplatna i mogu da se vakcinišu kako dečaci, tako i devojčice od 9 do 19 godina. Zanimljivo je da je u ostalim razvijenim zemljama vakcinacija sprovedena samo na jednoj generaciji, a u našoj zemlji se sprovodi na deset, ali i pored svega toga interesovanje je malo, a od početka vakcinacije je dato negde oko 700 doza. O ovome treba da se priča mnogo više, jer je veliki javno-zdravstveni značaj, a mi smo po broju malignih oboljenja koje izaziva HPV infekcija među prvim zemljama u Evropi”.

Zanimljivo je da se tetanus, oboljenje koje je gotovo eliminisano, u Vojvodini godišnje javi u dva slučaja i to su najčešće osobe starije životne dobi koje dugo nisu revakcinisane. Moram da istaknem da se u ovom slučaju vakcinacija sprovodi na svakih deset godina, kako bi se održao imunitet, a do oboljevanja dolazi kada osobe kada se povrede ne odlaze lekaru.

Vakcina sa kojom je obuhvaćen najveći broj stanovnika Srbije je ona protiv tuberkuloze, jer se dobija odmah nakon rođenja, koja mališane čuva u prvih pet godina života, zbog čega je ova bolest i dalje planetarno veliki javno-zdravstveni problem. “Godišnje od tuberkuloze oboli preko 10 miliona ljudi, a umre oko 6 miliona, što je više od AIDS-a za koju postoji odlična terapija. Moram da naglasim da ukoliko imamo dobre lekove za određeno oboljenje, vakcinacija nije neophodna, ali poenta je da se vakcinišemo što masovnije i što pre, a bitno je i kada se vakcinišemo, jer medicina je nauka. To vam je kao kada uzimamo neki lek ili imamo hirušku intervenciju i to zaista želimo i platimo novcem, dakle, na istim tim naučnim osnovama su i principi izrade vakcine. Vakcina se pravi da bi se zaštitili i nemoguće je da kada lekari žele da nas zaštite od neke zarazne bolesti zauvek, onda sumnjamo u tu nauku, a ono pomenuto primenjujemo”, zaključuje dr Bohucki.