Naučni skup “Strategijski menadžment” o efektima pandemije na poslovanje i obrazovanje
Naučni skup “Strategijski menadžment”, 27. po redu, održan je danas na Ekonomskom fakultetu u Subotici. Teme o kojima se govorilo bile su vezane za korake koje je bilo neophodno preduzeti tokom pandemije Covid-19, u smanjenju njenog uticaja na globalne lance snabdevanja i poslovanje kompanija, ali o efektima iste na funkcionisanje Slobodne zone Mali Bajmok.
“U oblasti obrazovanja bili smo naterani da radimo neki hibridni model, gde je deo nastave bio online, a deo uživo, a što se tiče privrede, Covid je doneo da imamo problema u snabdevanju sa rezervnim delovima. Shvatili ste da ne možete da naručite novi automobil, da građevinske kompanije imaju problema sa nabavljanjem materijala, zamislite kako je u nekim sofisticiranim industrijama koje zavise od proizvodnje nekih finih delova ili koje kasnije ugrađuju u neke finalne proizvode. Dakle, to su glavne teme gde ćemo mi raspravljati kako strategijski da pristupimo i upravljamo sa tim problemima. Ono što mi kroz naše studijske programe trenutno imamo, jeste da smo u novim akreditovanim studijskim programima stavili praksu kao obavezan deo studiranja, a student bilo na osnovnim ili master studijama mora određeni broj sati da provede uz mentora u kompanijim zajedno sa mentorom sa fakulteta mda prođe kroz taj jedan proces i da se upozna sa tim kako u realnosti izgleda”, kaže prof. dr Nebojša Gvozdenović, dekan Ekonomskog fakulteta.
Naučni skup organizovan je u saradnji sa Slobodnom zonom Subotica, koji direktor Saša Gravorac ocenjuje kao krunu saradnje ovog preduzeća i Ekonomskog fakulteta u Subotici. “Ekonomija je nauka koja ima dugoročne posledice i efekti se ne mogu odmah u kratkom roku sagledati. Prvi kvartal poslovanja Slobodne zone je za sada izuzetno dobar, prvi efekti će se videti u narednom periodu, ali upravo da predupredimo eventualne negativne posledice, mi ćemo u saradnji sa naukom da definišemo neke korake kojima ćemo minimizovati efekte koji se mogu negativno odraziti na lance snabdevanja ili u potpunosti ukloniti. Ono što je bitno je da je ovaj naučni skup izuzetno značajan iz činjenice da jedna od tema jesu Slobodne zone, a Strategija njihovog razvoja na nivou države ove godine završava svoj period, te je s toga neophodno izraditi novu strategiju, a mi ćemo pokušati da damo odgovore u kom pravcu one treba da idu u Srbiji u narednom periodu. Ne treba zaboraviti da je učešće Slobodnih zona u izvozu Srbije izuzetno značajno, da one zapošljavaju veliki broj radnika i da pri izradi nove strategije razvoja moramo biti pažljivi i precizno definisati jasne ciljeve”.
Dr Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam ocenio je da je Slobodna zona u Subotici, što se i po rezultatima vidi jedna od najboljih u Srbiji, ali i da je sam sistem zona prekinuo jedan lanac onih davnih godina nezaposlenosti. “Sada smo došli u situaciji da imamo preko 6.000 zaposlenih, a dobra iskustva iz Slobodnih zona doprinela su da na primer Continental otvori razvojni centar u Novom Sadu, da se razvija IT industrija, jer Vojvodina je danas upravo centar te industrije, a da Subotica kroz inicijativu IT Subotica 2030 upravo pokazuje jednu vitalnost i želju za napretkom u toj oblasti. Sa strane Pokrajinskog sekretarijata je apsolutna podrška i Ekonomskom fakultetu i Slobodnoj zoni, ali i stranim investitorima koji dolaze u Srbiju hoćemo da pokažemo da je ona ozbiljna zemlja, a to se pokazuje spojem nauke, privrede i organa vlasti”.
