Mačevanje u Subotici sve popularnije
Subotica je jedan od retkih gradova u Srbiji koji mladim ljudima pruža mogućnost bavljenja skoro svakim sportom. Jedan od tih sportova je i mačevanje, koje je među decom sve popularnije.
„Angard, pre, ale!“ – reklo bi se da nema deteta koje ove uzvike nije bar jednom uskliknulo u igri sa drvenim ili plastičnim mačem u ruci, maštajući da je neki junak. Međutim, drevna borilačka veština, koja je nekada bila rezervisana za muškarce, i to ljute protivnike, u dvadeset i prvom veku predstavlja izazov za sve. “U legendama kažu da dečaci ili muškarci više idu u ratove ili okršaje, ali meni to nije neobično ni kada rade devojčice ili žene. Zanimljivo mi je da mačujem. Kao mala sam gledala puno crtanih filmova, na primer Mačka u čizmama kako mačuje, i želela sam da i ja naučim”, kaže Sofija Milijić, učenica mačevanja. “Najviše volim da mačujem, to je moj san. Gledao sam to na televiziji i poželeo sam i ja”, dodaje njen drugar Konstantin Revers Sabo, učenik mačevanja u „Spartaku“.
Sredinom 19. veka, mačevalački dueli su prestali da budu sredstvo za ispravljanje nesporazuma, ali su do danas ostale zapamćene brojne legende o nekadašnjim junacima „hitrog mača“. “Mačevaoci su uvek bili hrabri i snažni, a osećam se i ja snažno kada držim mač”, uverljivo nam kazuje Dimitrije Vesović, dok nam pokazuje neki od njegovih omiljenih poteza. Ovaj gospodski sport je potpuno bezbedan, a iako na prvi pogled deluje lak za izvođenje, zapravo zahteva mnogo taktike. Upravo se njoj posvećuje mnogo pažnje na časovima mačevanja, u maloj i skromnoj sali nekadašnjeg Sokolskog doma. “Cilj mi je uvek da uvek pobedim protivnika. Razmišljam koju taktiku će on da upotrebi, pa da ja iskoristim njegovu taktiku protiv njega”, objašnjava Andrej Miler, a Luka Oros, njegov sparing partner dodaje: “Važno je prepoznati njegovu taktiku kroz igru i da smisliš kako da se odbraniš od nje”.
Bezbroj je načina da se porazi protivnička sablja, koja je za ovu namenu napravljena specijalno za treniranje ovog sporta, a to nam protvrđuje Teodor Raclje, učenik mačevanja čija starija braća već godinama izučavaju mačevalačke veštine. “Mnoge taktike naučimo na časovima, ali stalnim vežbanjem i isprobavanjem se uvek sazna i proba nešto novo. Jedino tako se savladavaju trikovi i osigurava pobeda”. Subotica je prvi mačevalački klub dobila 1945. godine, koji je nosio naziv „Jovan Mikić Spartak“, a danas broji najviše članova u istoriji postojanja na severu Srbije u kom je pobrojano četrdesetak članova i čije ime je sada „Spartak“.
“Prvo sam mislila da će mi se dopasti ovaj sport jer nema puno onih koji mačuju, a posle nas je bilo sve više, te sam shvatila da ga volim jer uvek radimo nešto novo, mačujemo, vežbamo, igramo se, a naročito je lepo što upoznajem nove drugare”, kaže Milica Putnik, koja se mačevanjem bavi već godinu dana. Pre dve godine, mačevalački klub preuzeo je mladi trener Marko Kljajić, nekadašnji učenik čuvenog Lazara Jaramazovića. Treninzi su dostupni za decu od 7 do 12 godina, u nameri da ovde sablje ukrštaju neki budući šampioni, dok stariji rekteativci mogu da se priključe samo ukoliko imaju neko predznanje.
“Aktivno radimo na popularizaciji mačevanja među mladima. U Srbiji mačevanje nije dovoljno popularno, dok u svetu jeste. Mađari, Italijani i Francuzi imaju čak po srednjim školama takmičenja, što je neverovatan pojam za nas. Kod nas je to rezervisano zuglavnom za rukomet, košarku i fudbal. U Mađarskoj, recimo, skoro svako selo ima salu za mačevanje, jer je veoma popularno i cenjeno. Najviše medalja sa Olimpijade Madari imaju baš iz mačevanja, te im je to prvi sport po medaljama. Kod nas je nezavidna situacija, nemamo najsajajnije uslove za rad, nemamo dovoljno podrške u vidu finansija i broj registrovanih članova u zemlji je ook pet stotina, koliko članova ima jedan veliki mađarski klub. Trudimo se da idemo po onsovnim školama u gradu i na taj način približimo sve njegove benefite deci”, pojašnjava Marko Kljajić, trener Mačevalačkog kluba „Spartak“.
Mačevanje je kao individualni sport u Srbiji zaživeo još dvadesetih godina prošlog veka, pojavio se i na prvoj Palićkoj olimpijadi, koja je održana davne 1880. godine, a čije je temelji tada postavio dobropoznati Lajoš Vermeš.
