Gostima iz Rumunije, Mađarske i Slovačke predstavljena tradicionalna srpska jela
Teletina ispod sača, ćevapi, prebranac, teleća čorba, svadbarski kupus, srpska zakuska, pita zeljanica, smuđ na smederevski način, žito, belmuž, posna punjena paprika…samo su neka od tradicionalnih srpskih jela koja su se tokom protekle nedelje pripremala u Srednjoj ekonomskoj školi “Bosa Milićević”, u okviru Erasmus + projekta “Cook EU”, u kojem ova škola učestvuje zajedno sa školama iz Slovačke, Mađarske i Rumunije, sa ciljem prezentacije nacionalnih jela.
Kako objašnjava Saša Milanković, profesor praktične nastave kuvarstva, reč je o trening programu koji je namenjen profesorima, kako bi se predstavila priprema nacionalnih jela.
“Poenta ovog projekta su nacionalne kuhinje iz svake od pomenutih zemalja, a mi smo našim kolegama prezentovali način pripreme naših jela. Pokušali smo najbolje da dočaramo uslove za pripremu, pošto je naša kuhinja dosta zasnovana na tim principima. Pripremali smo ragu čorbu na srpski način, ribu na smederevski način, ćevape od momenta pripreme mesa do pečenja i trudimo se da budemo što tačniji i da što bolje pokažemo sve to našim gostima”.
Direktor Srednje ekonomske škole “Bosa Milićević” Imre Zombori, ističe da je cilj projekta da se stvori jedna baza jela.
“Svi su dali svoja najkarakterističnija nacionalna jela, napraviće se jedna zbirka recepata, a postojaće i video materijal kroz koji će naši učenici, ali i svi zainteresovani moći naučiti da pripremaju jela. Ova radionica u našoj školi zapravo predstavlja praktičan rad, od kojeg će se napraviti i materijal za web prezentaciju. Isto tako, ovaj projekat ima i svoj drugi deo, gde će naši učenici sa profesorima ići na praksu u te zemlje. Projekat traje tri godine i praktično je drugi Erasmus projekat u kojem naša škola učestvuje, a prethodno smo radili projekat gde je petnaestoro učenika bilo na dvonedeljnoj praksi u Grčkoj. Naša škola se trudi da svake godine obezbedi ako ne više, onda barem jedan sličan pojekat, jer oni našim đacima omogućavaju da steknu praktična znanja u Evropi”.
Gosti su puni lepih utisaka kako o samoj školi, tako i o našem gradu. Svi žele da se upoznaju sa našom nacionalnom kuhinjom, za koju tvrde da ima velikih sličnosti sa hranom koja se priprema u zemljama iz kojih dolaze. “Pohađam drugi razred srednje škole i odlučio sam se da učestvujem u ovom projektu jer želim da steknem iskustvo i upoznam se sa različitostima između rumunske i srpske kuhinje”, kaže Kolčeru Floreti Gabrijel iz Rumunije.
Jedna od škola koja učestvuje u projektu je i Grkokatolička škola iz Hajdudoroga iz Republike Mađarske, koja obuhvata obrazovanje od vrtića do srednje škole. “Učešće u ovom projektu nam je jako značajno zato što sa kuvanjem imamo sličnosti, s obzirom na to da u Srbiji živi veliki broj pripadnika mađarske nacionalne manjine i jako su nam značajni kontakti koje stičemo ovde. Jako smo zadovoljni gostoprimstvom, smatramo da ove možemo da steknemo nove kontakte, za sada su ovde naši profesori, ali u nastavku projekta već od jeseni naši učenici će ići na učeničku razmenu i mislim da ćemo i na taj način steći nove kontakte i dodatno iskustvo”, rekla je Njolko Marta, zamenica direktora.
“Po novom sistemu obrazovanja, u sklopu naše obrazovne ustanove školuju se i ugostitelji koji nisu usko stručno vezani za kuvare, poslastičare, konobare i druga zanimanja, već su sve te oblasti obuhvaćene u jednu. Poenta svega ovoga je što će deca moći osim da degustiraju i da se oprobaju u pripremanju određenih jela, ali velika razlika u ukusima neće postojati zato što su sve četiri države učesnice ovog projekta odlučile da pripremaju sarmu. Razlika je samo u pripremi, nazivu jela i začinima. Ovim dokazujemo da su nam koreni isti i bez obzira da li kuvamo u otvorenom ili zatvorenom prostoru, ukusi su svima vrlo slični. Nekoliko glavnih sastojaka će biti isti u svim jelima koja će se kuvati, a to su ljubaznost, ljubav i kuvanje srcem”, ističe Baku Imre, profesor kuvarstva.
“Naši gosti na osnovu dva dana boravka zaključuju da se hrana razlikuje u začinima, ali da su izvorni ukusi dokaz toga da imamo zajedničke korene. Hrana puno govori o jednom narodu, ali i gostoprimstvu, a ono na šta su nam se gosti “žalili” je da jako mnogo jedu i da se najbolje druže kada sednu za sto. Učenici koji pohađaju smerove kuvar i konobar učestvovali su kako u pripremi namirnica, tako i u posluživanju naših gostiju. Učenici su sada indirektno uključeni u ovaj projekat, ali će itekako direktno biti uključeni od jeseni, kada će tri učenika koji pohađaju smer za kuvara, zajedno sa jednim našim profesorom otići na praksu u neki restoran koji se nalazi u jednoj od zemalja iz koje su nam došli gosti”, kaže Ivana Ćirić, profesorica ekonomske grupe predmeta.
Erazmus+ je jedan od najvećih programa Evropske unije koji finansira projekte mobilnosti i saradnje u oblasti obrazovanja, obuka mladih i sporta. Nastao je 2014. godine, a 2021. je ušao u novi sedmogodišnji period sprovođenja koji će trajati do 2027. godine. Predviđeni budžet za ovaj sedmogodišnji period novog Erazmus+ programa je veći nego ikada i iznosi 26 milijardi evra.
