Gimnazija “Svetozar Marković” – prvi korak do zvanja “akademski građanin”
Gimnazija “Svetozar Marković” u školskoj 2023/2024. godini planira da upiše učenike u 11 odeljenja na tri nastavna jezika. Na srpskom jeziku biće upisano sedam odeljenja, od čega su dva na prirodno-matematičkom smeru sa po 30 učenika, tri društveno-jezička sa 90 i jedno odeljenje na smeru za informacione tehnologije sa 20 učenika, koliko će biti upisano i na smeru za sport. Na mađarskom jeziku na prirodno-matematičkom i društveno-jezičkom smeru biće upisano po 30 učenika, a od ove godine učenicima će na raspolaganju biti i odeljenje sa 20 učenika na smeru informacione tehnologije, dok će na hrvatskom nastavnom jeziku biti upisan opšti smer.
“Najtraženiji na srpskom jeziku su nam prirodno-matematički i opšti smer, uopšte to je tendencija koja se pokazala i u analizi upisa na fakultete, da se đaci pretežno odlučuju za prirodne nauke. Generalno se beleži trend pada humanističkih društvenih nauka, sve je manje istoričara, geografa, profesora srpskog jezika, a čak i svi pedagoški smerovi, uključujući matematiku i fiziku su u velikom padu. Deca “gađaju” prirodne smerove koji sutra u tim branšama donose profesionalno ostvarenje poput medicine, elektrotehnike, na primer Fakultet tehničkih nauka je kod naših đaka negde najcenjeniji i takve smerove upisuju naši najbolji đaci. Proseci za upis na prirodno-matematički ili IT smer su vrlo visoki što nam je drago, jer onda iz tog kvaliteta dobijamo dobre rezultate”, objašnjava direktor Dušan Pavlović. Prema njegovim rečima, IT smer u Gimnaziji je pravac reforme gimnazija na nivou čitave Srbije, u kojoj se fokus stavlja na specijalističke smerove.
“Naša škola na srpskom jeziku će vrlo brzo ponuditi još neke slične, jer se radi o manjoj grupi, broj učenika se u razredu sa 30 smanjuje na 20 i ti učenici su fokusiraniji na sam odabir smera. Konkretno kada je IT smer u pitanju, u našoj školi se pokazalo da je to ustvari smer matematičara i fizičara, da ti đaci imaju veći broj časova u fondu od prirodnog smera i da tu idu učenici koji ostvaruju najbolje rezultate u ovim naukama, kao i na informacionim tehnologijama, a sama činjenica da nakon ovog smera mogu da upišu fakultet koji žele, govori nam da nisu usko vezani za te informacione tehnologije. Ako na primer učenik upiše Pravni fakultet, ne znači da će biti najbolji pravnik u generaciji, ali će sigurno biti jedan od najboljih pravnika sa znanjem informacionih tehnologija”. IT smer se, kako ističe Pavlović, pokazao kao izuzetno kvalitetan, a oni osmaci koji žele da ga upišu moraju da pohađaju dodatni test iz matematike. “Kada je reč o sportskom smeru, za njega smo se opredelili zato što Subotica sa svojim sportskim društvom “Spartak” i ostalim klubovima ima jednu izuzetnu sportsku tradiciju i negde nam je bio cilj da omogućimo da obrazovanje i sport idu ruku pod ruku. To u Srbiji nije lako, pogotovo ranijih godina jer je od mladih traženo da se opredele za jedno ili drugo, što nije dobro. Smatram da treba da se ugledamo na ostatak sveta i mislim da je Gimnazija u tom smislu izašla mladima u susret otvaranjem sportskog smera, koji je specijalizovan i po nastavnom planu i programu ima predmete otprilike između prirodno-matematičkog i opšteg smera”. Ono što se smatra benefitom ovog smera je pre svega mogućnost mladim sportistima, koji imaju dnevno dva treninga da idu u jednu smenu od 10 do 16 časova i mogu sebi da odrede termine za prepodnevne i poslepodnevne treninge. “Trudićemo se da tako ostane i dalje i da ovaj smer bude na raspolaganju vrhunskim sportistima našeg grada, iako svi đaci koji imaju sportsku potvrdu Saveza mogu da ga upišu. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da u prvoj godini mladi sportisti ne shvataju ozbiljno školu i da im je sport važniji, ali i da veliki procenat dece odustaje od sporta i da za četiri godine jako mali broj njih uopšte ostane u njemu i ukoliko pored toga nemaju i obrazovanje, ne budu nigde”.
Prema rečima Dušana Pavlovića, Gimnazija je vrlo dinamična škola. U saradnji sa SKC “Sveti Sava” učenici škole učestvovali su u Bijeljini na takmičenju horova gde su osvojili prvo mesto, a đaci ostvaruju zapažene rezultate i na sportskim takmičenjima, kako kroz sportske klubove i reprezentaciju, a ono na šta su u školi najponosniji je svečanost dodele diploma i zahvalnica učenicima koji su osvojili dobre rezultate na takmičenjima u toku školske godine. “Preko 10 odsto naših đaka učestvuje na takmičenjima i moram da kažem da smo ove godine imali uspešne rezultate na takmičenjima iz fizike, matematike, na geografskoj Olimpijadi smo ostvarili fantastične rezultate, kao i iz drugih predmeta. Đaci zaista ulažu veliki trud i van standardnih školskih obaveza da se pripreme za određeno takmičenje i trudimo se da im omogućimo sve uslove, da se upoznaju i sa radom u privredi, ustanovama. Cilj je da Gimnazija omogući đacima da svoje talente maksimalno koriste i da negde kroz priču o IOP-u 3 afirmišemo nadarene i talentovane učenike i da razvijamo taj individualni kvalitet, da obrazovanje ne bude samo još jedna cigla u zidu, već da se svaki đak razvija”. Dušan Pavlović kaže da se gimnazijalci od drugih đaka razlikuju u samouverenosti, jakom karakteru, ali da pretežno prilikom upisivanja srednje škole kod dece prelomi dilema da li da upišu gimnaziju ili će izabrati neki lakši put školovanja. “Naša škola je po meri svakog prosečnog đaka, naravno ne može se očekivati da odlikaš u osnovnoj školi ima isti tempo učenja i rada u gimnaziji, jer mi imamo 220 maturanata od kojih su petnaestak vukovci i taj procenat se drži na oko 10 odsto već godinama unazad. Ono što razlikuje prethodne generacije od budućih je državna matura za koju se još ništa precizno ne zna, ali se može reći da je to stvar koja će gimnazijalcima dati mnogo veće prednosti i mogućnosti i kada osmaci budu razmišljali da li žele da upišu ovu školu, treba da znaju da je kod nas lepo, od druženja, aktivnosti i da se za četiri godine formiraju uspomene koje ostaju za čitav život”.
***
Nije sportski smer za svakog sportistu, već za onog kojem je škola prioritet onoliko koliko je i sport. Neko ko ne želi da se bavi školom ovaj smer nije za njega, a nekome ko uz sport želi da lovi i znanje, ovaj smer pruža benefite rada sa profesorima fizičkog vaspitanja tokom većeg broja časova, u smislu savladavanja teoretskog znanja o ovoj oblasti, gde se deca prate i na jedan malo drugačiji način sa tog sportskog aspekta, u odnosu na đake drugih smerova.
***
U gimnazijskom školovanju već duže vreme unazad pokrenuta je priča o državnoj maturi, dualnom obrazovanju i prosto reformi školstva u Srbiji, gde je cilj Strategije obrazovanja da se stručno obrazovanje svede na zanatske smerove, a da sve ostalo ide u smeru gimnazijskog obrazovanja i plan je da u zajednici bude 40 procenata gimnazijalaca maturanata. Računajte da je sada u Subotici taj procenat ispod 22 odsto što je značajno manje i predstavlja problem sa pomenutom velikom maturom, jer svi koji nisu gimnazijalci teško će imati prohodnost na fakultete. Opšte je poznato da su iz srednjih stručnih škola izbačeni opšti predmeti ili su svedeni na mali fond časova i sa tim se teško može položiti matura i upisati bilo kakav fakultet, a cilj Strategije obrazovanja je da imamo što više fakultetski obrazovane populacije, jer to donosi blagostanje u zajednici.
***
Mi smo devedesetih godina bili u istom obrazovnom sistemu sa Hrvatskom i Slovenijom, a od tada je prošlo 30 godina. Njihovi rezultati PISA testiranja koji su vrlo egzaktni su bolji od naših i to je ono zbog čega mi treba da stavimo prst na čelo i zapitamo se zašto iz istog obrazovnog sistema imamo lošije rezultate, šta mi treba da radimo, na koga da se oslonimo, ugledamo, jer iako imamo nastavni kadar, sistem mora da se prilagođava životu i svakodnevici, a tako i gimnazija gleda da ostane klasična i tradicionalna obrazovna ustanova, ali da primeni sve ono što donose promene u 21. veku. Gimnazija radi na tome da nauči decu da budu u mogućnosti da se snađu, da budu prilagodljivi, fleksibilni, da brzo usvajaju nova znanja, jer to je jedini model sa kojim možemo opstati u narednih 50 godina.