Zoltanova i Danijelova Japanska bašta, ali na subotički način

Japanskim baštama ne mogu da se pohvale samo Japanci, nego i Subotičani, jer jedna baš nalik takvoj se nalazi upravo u našem gradu. Da iz ideje, zajedničkog rada i posvećenosti mogu da nastanu originalne i lepe stvari, dokazali su nam naši sugrađani, braća Zoltan i Danijel Jenei, koji su u dvorištu u kojem žive napravili pravi mali raj – baštu nalik na one u Japanu, ali na subotički način i to sami, sa velikom kreativnošću koja im zasigurno ne manjka, jer ideje kako još više da urede i oplemene svoje dvorište tek naviru.

Želju da u svom dvorištu napravi jezero imao je prvenstveno njihov otac, koji je inače bio ptičar, a želeo je da jezero okružuju volijere i kavezi sa pticama, međutim ta ideja se nije odmah realizovala. Zoltan i Danijel kažu da imaju tu porodičnu crtu jer i oni vole životinje, što se kasnije pokazalo i kroz hobi bavljenja sa ribama. Konkretniji radovi na uređenju dvorišta počeli su 2011. godine, kada je prvo izgrađeno jezero.

 „Kada smo pravili jezero nije bio popularan Fejsbuk i današnje brojne grupe koje imamo na toj društvenoj mreži, već smo ideje tražili na internetu, razmišljali smo koje to ribe možemo da nabavimo, a da su karakteristične za te japanske bašte i onda smo brat i ja odlučili da krenemo u pravljenje naše bašte“, kaže Danijel.

„Moram da kažem da smo bez neke stručne pomoći nas dvojica sve sami napravili, zidali, kopali, postavljali foliju, u početku smo nabavili zlatne ribice koje smo držali nekih mesec dana i nedugo zatim jedan komšija nam je predložio da od njega kupimo šarane. Posle toga smo nabavili biljke za jezero, kamenje smo sakupljali gde god smo našli, a nešto smo i kupili“, dodaje Zoltan.

U njihovom dvorištu, ali i oko samog jezera mogu da se nađu brojne biljne vrste kao što su čempres, vodena kata, crna trava, mini bambus, lokvanji u žutoj i roze boji, japanska trava, javor…„Nismo sadili puno cveća jer se u japanskim baštama konkretno ne sadi cveće. Mislim, ima i takvih bašti u kojima se sadi cveće, međutim mi smo tako gledali da ga ne sadimo, ali ko zna, možda među svim ovim biljkama nađemo kutak i za cveće“, šaljivo kaže Danijel. U jezeru se nalazi nekoliko vrsta karakterističnih Japanskih koi šarana, a godine truda, selekcije, kao i velikog broja vrsta i podvrsta, doveli su do brojnosti ove ribe, od kojih se u jezeru naših sugrađana nalazi samo nekoliko, kao što su Kohaku, crveno – beli, Šusui kojeg karakterišu crna peraja na leđima, Ogon – u žutoj, beloj i naranžastoj boji, Asagi…„Bavljenje japanskim šaranima je prilično skup hobi, jer se o njima zaista mora voditi računa. Kada na primer vidite da riba iskače iz vode kao delfin, to ne radi od sreće, već se trudi da sa sebe skine određene parazite, s toga je jako važno posmatrati ih svaki dan i uočavati njihovo ponašanje“.

Osim što jezero krasi šarenolikost biljnog i životinjskog sveta, da bi sve to tako izgledalo neophodno je uložiti mnogo truda i gotovo svakodnevnog rada. Zoltan i Danijel kažu da iako je leto, posla oko jezera i same bašte uvek ima, gotovo sve do zime, kada jezero tone u „zimski san“. „Početkom zime iseku se vodene biljke, kako se usled truljenja ne bi prljala voda, jer tada ni filtracija vode nije u upotrebi, a jedino što je uključeno je raspršivač pri dnu koji pravi mehuriće da se ne bi stvorio led i da ne bi gasovi koji se stvaraju naškodili vodi i ribama, jer vremenom se stvara mulj iz kojeg nastaje metan, koji ukoliko se zadržava u vodi, a ledena ploča je i dalje na površini, može da uzrokuje uginuće ribe. Voda pri dnu jezera je oko 5 stepeni što je ribama dovoljno da prežive, ali i zimi su one mirne i ne plivaju toliko. U početku, dok nismo naučili kako jezero funkcioniše tokom zime, led smo lupali sekirama, ali kasnije smo uz pomoć društvenih mreža i brojnih grupa preko primera drugih naučili kako da tretiramo jezero tokom hladnih meseci. Eto, mi smo dokaz da sve može da se nauči, samo ako čovek želi i ima volju“, kažu Zoltan i Danijel.

Vodu u jezeru menjaju početkom proleća tako što ispuste polovinu vode koju nadomeste  svežom, a kasnije na mesečnom nivou dodaju nove količine, jer, kako objašnjavaju, dolazi i do prirodnih isparenja. Njihovo dvorište krase brojne figure i ukrasi, koji verodostojno oslikavaju originalni izgled japanske bašte, a sve njih su Zoltan i Danijel napravili samostalno. Iako su obojica keramičari i ta činjenica možda može da bude olakšavajuća okolnost, obojica potvrđuju da su uz uzajamnu pomoć, kreativnost i snalažljivost uspeli da samostalno izrade i kalupe i šablone i tako naprave gotovo svaki ukras. „Figure smo videli na snimcima preko Jutjuba ili Fejsbuka, a kalupe i šablone smo napravili od stiropora i drveta. Nema ovde mnogo kupljenih stvari osim nekih biljaka, dosta toga smo dobili u poklon, nešto jeste kupljeno, ali većinu stvari smo nas dvojica pravili. Ono što je konkretno vezano za japansku baštu u Srbiji ne možeš da kupiš, osim stola. Mi smo većinu stvari nabavili u susednoj Mađarskoj, tačnije u Segedinu. Takođe, ovde kod nas se ne može kupiti ni konkretna hrana za japanske šarane, tako da smo sve to nabavljali iz inostranstva“.

Braća Jenei ističu da je ovakav izgled dvorište dobilo u poslednjih nekoliko godina, ali da su svake godine uradili ponešto. Terasa je napravljena 2019. godine, kada je zasađen i travnjak, a kasnije tokom godina dvorište je dobijalo oblik kako su samo njih dvojica zamislili. „90 odsto svega što čini našu baštu smo nas dvojica sami napravili, a kada je došla Korona tada smo krenuli u intenzivnije radove. Dok su drugi kupovali potrepštine za kuću, mi smo kupovali šljunak, kamenje i sve što nam je potrebno za uređenje dvorišta. Ovo je jeftnija verzija japanske bašte. Svake godine smo gledali da napravimo nešto, zimi pretražujemo internet i tražimo ideje kako nešto da napravimo, a kada dođe toplije vreme onda to pokušamo da sprovedemo u delo na naš način. Sednemo na terasu, skuvamo kafu, gledamo ribe, a ideje samo naviru. Nismo želeli da kopiramo i da napravimo baštu koja je identična japanskoj, već smo gledali razne klipove i pretraživali internet, da nam to sve posluži kao inspiracija, ali da damo naš lični pečat, jer jedna japanska bašta ne znamo da li će ikada biti gotova. Savetujemo našim sugrađanima da se u pravljenje ovakve bašte upuštaju samo ako imaju konkretan novac za sve ovo, jer da im majstor sve ovo radi bi bilo jako skupo, a da ne govorimo o ukrasima, ukrasnom šljunku i kamenu, filterima koji su potrebni za prečišćavanje vode i ostalim stvarima“, zaključuju Zoltan i Danijel Jenei.