Fontana želja
Najveći gradovi na svetu su lučki gradovi Njujork, Tokio, London, Hamburg i mnogi drugi da ih ne pominjem. Potom ih veličini slede gradovi na rekama a njih baš ima mnogo. Subotica nema ni more iako je na dnu nekadašnjeg Panonskog, a ni reku ako izuzmemo potok Jasenicu koji i nadalje spokojno protiče ne kroz grad, već ispod njega. More nam je oteklo sa Dunavom a Jasenicu smo revnosno zatrpali minulih vekova. A Subotica je i nadalje žedna vode, one što zapljuskuje, što protiče i žubori.
Pokušavao je i pokušava naš grad da se umije i osveži, jednom rečju da se okupa na bunarima i pumpama, česmama i vodoskocima a pogotovo fontanama i to sa promenljivim uspehom, ostajući počesto krmeljiv i pospan. Čuvena fontana di Trevi smeštena u cenru večnog grada Rima izgrađena je 1762. godine i zajedno sa kolopletom baroknih figura visoka je 26 a široka 20 matara uz veliki bazen ispunjen vodom koja ne miruje. Upravo se taj veliki bazen fontane u kojem su želje mnogih posetilaca uredno prazni tonama novčića što na godišnjem nivou iznosi milion evra koji se potom pedantno uplaćuju u humanitarne i dobrotvorne svrhe. Ubacivanje novčića u pomenutu fontanu naročito je poraslo nakon 1960. godine kada se pojavio čuveni film Federika Felinija „Sladak život“ sa Marčelom Mastrojanijem i raskošnom Anitom Ekberg koja se u predivnoj večernjoj haljini kupa u fontani di Trevi uz muziku Nina Rota.
I tu smo izuzetak. Kod nas je donedavno kupanje maturanata u zelenoj fontani sa negodovanjem dočekivano da bi potpuno zamrlo kada je fontana konačno isključena i zatvorena i slamom i daskama konzervirana i tako godinama dominira i ružila centralni gradski trg. Izgrađena po projektu Svetislava Ličine od kvalitetne Žolnai keramike ova fontana je proradila 1985. godine na radost svih Subotičana i svih onih koji su pohodili Suboticu. Ali priča o subotičkim fontanama je mnogo starija pa i raskošnija. Dva izdužena vatrogasna bazena dugo su dominirala samim centrom grada, jedan severnim delom kompleksa spomenika na Trgu žrtava fašizma, drugi upravo na mestu gde se danas nalazi Plava fontana pred glavnim ulazom u Gradsku kuću.
Oba su netragom nestala kao i kružni vatrogasni bazen kod Ćure, nekadašnje poznate kafane, jer je njihovo korišćenje odavno obesmišljeno ali je na prvom nikla cvetna bašta dok se na drugom šepuri raskošna Plava fontana. Kod trećeg koji je takođe zatrpan poiisno dominira spomenik našem prvom olimpijacu, pobedniku u brzom hodanju Đuri Stantiću. Simpatična fontana modernističkih ali i soc-realističkih linija dominirala je šezdesetih godina platoom ispred Sokolskog doma, danas zgrade nazvane pozorišna scena Jadran, valjda zbog bioskopa koji je tu pod istim nazivom decenijama egzistirao. Čini se da je i njeno nestajanje bilo samo stvar nemara i ničeg više pa je žuborenje vode i sa te fontane ugašeno na štetu svih. Nestala je fontana sa povećim, istina plitkim bazenom obloženim plavim pločicama i pred zgradom koju i danas neopravdano zovemo Nova opština, a zapravo je bila namenjena administraciji nekadašnjeg subotičkog sreza, a danas je sedište Severnobačkog okruga i administracije raznih profila. I ta višespratnica sa “pripratom” takođe izgrađena je u soc-realističkom stilu kao što su i zgrade oko nje.
Nizali su se potom i drugi pokušaji da se tok vode tako neophodan suvom gradu, osušenom grlu ali i duši građana izgrade. Iako nastala na močvarnom zemljištu u panonskoj pustodolini voda nasušna tako osetno nedostaje Subotici, pogotovo u vreme letnjih kanikula. Česme Save Halugina još uvek odolevaju i ona ispred Osiguravajućeg zavoda u Đure Đakovića i ona na Đinđićevom trgu više puta premeštana, gde se vodom napajaju kako prolaznici, ništa manje golubovi. Tu se i danas bokori još jedna fontana koja podseća na košarkašku tablu sa koje se sliva voda ali koju je u svakom slučaju teže estetski definisatui. Česma Ferenca Kalmara i dalje uveseljava stanovnike Gerontološkog centra kod Dudove šume dok ljupki Ćupovi Magde Kalmar u centralnom gradskom parku pred Gradskom kućom počesto utoljuju žeđ i građanima i pticama istovremeno milujući i oči onih koji svoj pogled sedeći na okolnim klupama odmaraju upravo na njima. Još jedna Spomen česma posvećna subotičkim olimpijcima je novijeg datuma. Nalazi se na središnjem šetalištu na početku Aleje maršala Tita autora Antuna Rudinskog otkrivena je 2008. godine ali nikako i dovoljno osvežavajuća i pored više mlazeva vode. U nekadašnjem hotelu „Galerija“, danas poslovnom centru šepuri se baš moćna fontana kojoj se najviše raduju deca.
Konačno fontana koja u apsolutnom smislu dominira gradom jeste Plava fontana od Žolnai keramike smeštena upravo pred glavim ulazom u Gradsku kuću koja nakon zatvaranja Zelene fontane dočekuje i ispraća mnoge male i velike maturante, mladence i svadbare, putnike-namernike, prolaznike i šetače i ko zna koga sve ne. Postavljena je 1998. godine po projektu Dežea Ludašija i jedina je koja svojim moćnim mlazevima osvežava centar grada a žuborom asocira na vodotok za kojim smo svi mi u ovom suvom gradu tako željni i tako žedni. Dugogodušnje ruglo Zelene fontane konačno je uklonjeno 2020. godine da bi leta te iste godine, tačnije 11. avgusta bila puštena u rad sasvim primerena parterna fontana koju okružuju Gradska kuća sa zapada, Narodno pozorište sa istoka, Gradska biblioteka sa juga dok je sa severa prkosno čuva car Jovan Nenad Crni. Nova fontana sa okolnim klupama jeste vredan detalj našoj suvoj Subotici koja uz raznobojna svetla pruža radost deci da trče kroz nju dok ih zalivaju mlazevi fontane, a oni stariji uživaju u prizoru pred njima,
Ni Palić ne zaostaje u žuboru voda sa fontana i česmi ma kako da su smeštene kraj samog jezera koje je u večnom mirovanju. Onu pred Velikom terasom na kojoj je i natpis o prvom pominjanju Palića iz 1690. pod imenom Paligo Palus projektovali su Deže Jakab i Marcel Komor a postavljena je 1912. godine a iz soma, liske i divlje patke sa nje izlivaju se mlazevi vode. Vrlo raskošna Fontana ptice na kojoj upravo dominira skulptura ptica čiji autor je proslavljena subotička vajarka Ana Bešlić je kružnog oblika oivičena sa osam grotesknih maski iz koji gotovo izeleću snažni mlazevi vode. Ona je čini se najinteresantnija deci u igri jer pritiskom na otvore za mlaz voda se raspršava na sve strane a najčešće upravo na njihove roditelje. Još jedna fontana Ferenca Kalmara Mali ribar izlivena u bronzi nalazi se u Zoološkom vrtu pred njihovom upravnom zgradom, da bi u potonjem prostoru vrta dominirala kružna fontana sa baš golemim jedinstvenim mlazom. U samom pak centru Palića prekoputa Vodotornja nalazi se fontana Žubor života postavljena 1983. godine kao Spomenik palim borcima i žrtvama fašističkog terora koju je projektovao Marko Dulić.
Kažu da sve na svetu prolazi pa tako i naše fontane i česme. Fontana di Trevi u Rimu kao da ne prolazi već protekom vekova samo dobija sve više na značaju. Građena je očigledno temeljno čitavih 30 godina, dok je naša Zelena fontana koje više nema, odolevala upravo isto toliko. Čak je i jezero Palić sedamdesetih godina presušilo isključivim udelom čoveka da bi nakon par godina iznova bilo napunjeno vodom. Da se ponadamo da ni jezerska voda, pa ni voda sa postojećih fontana, pogotovo ove nove u centru grada, kao ni iz česmi neće oteći sa ovih prostora kao što je Panonsko more onomad. A sveti Ivan Nepomuk zaštitnik od voda, odnosno poplava koji tako uporno odoleva gotovo uzidan u zadužbinarsko bratstvo Radića od 1888. godine valjda neće doprinositi presušivanju našeg voljenog grada na pustari.
