Praznik rada obeležen i u 4. Mini Jugoslaviji
- maja, Međunarodni praznik rada, po 19. put tradicionalno je obeležen i u parku IV Mini Jugoslavije, imanju od 3.5 hektara Blaška Gabrića, koje je kupio po povratku iz Kanade gde je radio 13 i po godina.
Posle dve godine, zbog epidemiološke situacije, drago mi je da vidim draga lica i što smo uspeli da bogatim programom obeležimo praznik. Na prostoru bivše Jugoslavije održan je i šahovski turnir koji je okupio do sada rekordan broj takmičara, među kojima je i veliki broj dece, kaže nam Goran Gabrić i dodaje da je ideja ovogodišnjeg skupa da park Mini Jugoslavije bude mesto gde se susreću stariji i mladi. Sa jedne strane stariji koji poznaju Jugoslaviju jer su u njoj živeli i mladi koji za to nisu imali priliku. A ljudi je bilo iz svih krajeva Srbije, iz Beograda, Bačke Topole, Niša, koji su se sa setom i suzama u očima sećali njihove „Juge“ gde su se radnička prava poštovala.
Subotičanka Zlata Matešić, uvijena u zastavu, kako kaže svoje domovine čije je državljanstvo izgubila kaže da je rođena u Jugoslaviji ali da joj je žao što u njoj neće umreti. Firme su se brinule o svojim radnicima, delili su se stanovi solidarnosti, vidno potrešena sećanjima priča Zlata i dodaje da se u Jugoslaviji živeti moglo. Ja sam osnivač Mini Jugoslavija u Plandištu, i ovde redovno dolazim, priča nam Drago Marjanović i kaže da se u Jugoslaviji živelo daleko slobodnije, mirnije a ljudi su se u svakom slučaju osećali bezbednije. Jugoslavija je bila višenacionalno društvo u kojem se nije vodilo računa o nacionalnosti nego je na prvom mestu bio čovek.
U kolu koje nije prestajalo gde su se igrači samo smenjivali povremeno se našao i Blaško Gabrić začetnik ideje da se njegova Jugoslavija u koju se vratio, ne ugasi. Kada sam se sa porodicom, nakon 13 i po godina vratio u Jugoslaviju, otvorio sam štampariju u Batini jer se već tada radilo na raspadu Jugoslavije a štamparije su tada targetirane kao najopasnije oružje protiv sistema. Tada sam im rekao da nisam došao da rasturam Jugoslaviju nego da je gradim. Moja borba da štampariju otvorim u Subotici trajala je pet godina koja je bila baš na ovom imanju. Kada je počelo umiranje 4. Jugoslavije rekao sam u demokratiji valjda mora postojati referendum pa ako se složimo da nema Juge onda je ugasite ali je gumicom ne možete tek tako obrisati, kaže Gabrić dodajući da je sa svojim prijateljima osnovao nevladinu organizaciju koji su osnovali 4. Mini Jugoslaviju sa čime su dozvolila da njihova Juga postoji na imanju od 3,5 hektara.
Kada sam stigao u Kanadu, shvatio sam da sam iz raja došao u pakao, u robovlasnički sistem u funkciji gde radnik ako ima posao i ako je zdrav može da živi od svog rada a ako izgubi posao, sve ono što je uštedeo može da izgubi, priča nam još Gabrić osvrćući se na školski sistem u Kanadi koji mlade naraštaje zaglupljuje i od njih pravi samo dobre radnike. Mi smo bili vlasnici kapitala a danas si vlasnik radnog mesta ako te gazda drži. Sada si rob. Niko te ne može vratiti na posao ako gazda neće da te primi, i šta je u tome dobro. Mladi će najviše ispaštati jer će na žalost videti šta znači ako uđu u kredite a nemaju sigurnog gazdu koji ima dobar program proizvodnje pa da su mu potrebni duže vreme.
Za sve posetioce pripremljen je i bogat kulturni i zabavni progra, u kojem su nastupili Tamara Babić, Aleksandar Toković, subotičke Frajle, frulaš Cvijetin Mijatović kao i pesnik Geza Babijanović a služen je i tradicionalni ručak gulaš i vojnički pasulj.
130 godina od rođenja Josipa Broza Tita
Ove godine obeleževa se 130 godina od rođena Josipa Broza Tita kada će se sada već tradicionalno u Kuću cveća odneti štafeta. Ove godine, na nekada Dan mladosti, u saradnji sa drugim organizacijama iz Subotice, Beograda i bivše Jugoslavije, štafeta će obići sve bivše republike SFRJ a potom put završiti u Kući cveća.
