Nezavidan položaj žena u nauci
Subotička podružnica “Ženske studije i istraživanja”, organizovala je povodom 11. februara, Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci, tribinu pod nazivom “Položaj žena u nauci u Srbiji danas – razgovor sa naučnicom”. Gošća tribine bila je dr Mirjana Dokmanović, naučna savetnica Centra za pravna istraživanja Instituta društvenih nauka, koja je govorila o položaju žena u nauci, preprekama sa kojima se one suočavaju na profesionalnom planu, neophodnostima razbijanja stereotipa o učešću žena na visokom pozicijama, ali i (ne)vidljivosti njihovog naučnog dostignuća u medijima.
dr Mirjana Dokmanović ocenila je da je položaj žena u nauci isti kao položaj žena uopšte u društvu i da on oslikava trenutno stanje. Prema njenim rečima, da bi se žena bavila naukom potrebno je da savlada mnoge prepreke onog tipa koje njihov muški kolega ne bi trebalo da savlada, a to su prepreke koje se odnose na pol, pre svega na pristup obrazovanju i najvišim oblicima obrazovanja.
“Tu su prepreke vezane za porodični i bračni život, ukoliko žena ima dece, prepreke vezane za usklađivanje porodičnog i profesionalnog života i onda još u naučnoj karijeri se susreće sa tzv. “staklenim plafonom” u napredovanju. Dakle, sve više žena ima na institutima, ali to se samo prikazuje kao i u svakoj drugoj sferi kada dođe do feminizacije jedne delatnosti, da nauka zapravo više nije tako privilegovana i atraktivna oblast, jer se moć preselila negde drugde, a sada je to neki biznis, politika, dakle gde su ti pravi centri odlučivanja i moći. Žene jesu tako privržene ukoliko su takvog tipa u naučnom istraživanju kao muškarci, ali one su jednostavno nevidljive i njihov doprinos nauci jednostavno nije vidljiv i mnoge naučnice ostaju nepoznate i nepriznate široj javnosti. A to se vidi i u novinskim izveštajima, ako pravite analizu medijskog diskursa, onda možete da vidite gde se nalaze žene. O njima se najviše govori na poslednjim stranicama koje se odnose na film, zabavu, rijaliti, a na početku ima sve više žena koje se nalaze na položajima u politici, ali i njih će obavezno pitati kako usklađuju porodicu i posao, da li su udate, međutim to nikada ne pitaju političara, ili se komentariše njeno oblačenje, frizura…80 odsto autora udžbenika za osnovno obrazovanje su muškarci, a isti toliki odnos je u nastavnom osoblju u školama i svim tim rodnim stereotipima se prvenstveno uče deca, a takođe u medijima ne možete da pročitate o nekom naučnom dostignuću žene. Sa ovim problemima se ne suočavaju samo žene u Srbiji, nego i u svetu”, napominje dr Dokmanović.
dr Margareta Bašaragin ispred podružnice “Ženske studije i istraživanja”, kaže da su mnogobrojna višedecenijska istraživanja naučnica iz Srbije i u svetu pokazala da žene u nauci imaju nepovoljan položaj kada je u pitanju njihovo napredovanje u profesionalnom svetu, njihov akademski status je drugačiji i ima manjkavosti u odnosu na njihove muške kolege.
“One se suočavaju sa problemima, izazovima, predrasudama i diskriminacijom, a takođe je prisutno i manje vrednovanje njihovih doprinosa samoj nauci, o čemu svedoči njihovo učešće u moći, odnosno njihov broj je zanemarljiv na rukovodećim pozicijama pri univerzitetima, upravljačkim organima, za razliku od nekih drugih sfera kao što su npr. projektna istraživanja gde je njihova moć veća. To nam pokazuje da taj projektni posao podrazumeva mnogo više administrativnih i organizacionih poslova, a onoga čega recimo nema na upravljačkom mestu je obučavanje mladog naraštaja. Udruženje “Ženske studije i istraživanja” je 2015. godine objavilo knjigu profesorke univerziteta u Novom Sadu Zdenke Savić, koja sadrži 30 životnih priča univerzitetskih profesorki koje su radile ili još uvek rade i u predgovoru je autorka napisala jedan tekst u kojem je između ostalog akcenat stavljen na koncept izvrsnosti. Ona kaže da u akademskom diskursu taj koncept je vešto manipulisan i da je diskriminatoran i kada se uporedi sa Deklaracijom o ljudskim pravima, često se ne može videti da su na rukovodećim pozicijama osobe manjinskih nacionalnosti, a to se odnosi i na rasu, bračno stanje, seksualnu orijentaciju i slično. Obrazovanje mladih u duhu rodne ravnopravnosti je nešto što nam može pomoći da u budućnosti imamo društvo u kojem će se žene i u ovom segmentu društvenog života afirmisati i posmatrati ravnopravno sa svim ostalim činiocima društva”, naglašava dr Bašaragin.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija, proglasila je 2015. godine 11. februar Međunarodnim danom žena i devojaka u nauci, sa ciljem da promoviše i podstakne učešće žena u nauci i naučnim istraživanjima.
