DruštvoAktuelno

Melinda Tot Demek: Postanite donor matičnih ćelija, možda nekome spasite život

Transplantacija matičnih ćelija često je jedini put ka izlečenju bolesti kao što su akutna leukemija, aplastična anemija, imune deficijencije, urođeni poremećaji metabolizma i drugih, inače većina obolelih neće preživeti. Međutim, svega 30 posto bolesnika ima podudarnog davaoca matičnih ćelija u okviru svoje porodice, pa nesrodni davaoci upisani u Registar preostaju kao jedina mogućnost.

Naša sugrađanka Melinda Tot Demek susrela se sa strašnom dijagnozom pre pet godina, kada je saznala da boluje od leukemije. Kako objašnjava, nije imala gotovo nikakvih simptoma, sem vrtoglavicu u dva navrata i na nagovor kolege otišla je na vađenje krvi. Tada se ispostavilo da ima jako teško oboljenje. “Lečenje je trajalo pre transplantacije šest meseci, to su jako agresivni citostatici, ali uvek sam bila pozitivna i govorila da ću se ja izlečiti, jer moram. 09. juna sam proslavila peti rođendan od transplantacije uz muziku, zahvaljujem se Bogu svaki dan što sam imala tu sreću da moj brat odgovara kao donor matičnih ćelija. Kada dobiješ tu dijagnozu, jednostavno ne znaš sa čime se suočavaš i onako usput kada su mi rekli da brat odgovara, nisam ni shvatila koliko to znači, ali kako se taj datum transplantacije približavao sve više sam bila srećna. Sam čin je bio jako emotivan i dok je tekla terapija, setila sam se svega, i kako smo se svađali kao deca i kako smo se tukli i došli smo do toga da on sada meni spasi i pokloni život. To je jako lep osećaj i zato bih molila sve koji žele da postanu donori jer je bolesnika sve više, dece, odraslih koji su bolesni. Možda baš u nekome od vas “čuči” to nešto što može da spasi nečiji život”, kaže naša sugrađanka.

Melinda Tot Demek kaže da se o registru generalno malo govori, a cilj je da Srbija ima sto hiljada donora. “Trenutno u Subotici ima oko 100 donora. Transplantacija matičnih ćelija je jako bitna za hematološke pacijente, naročito koji imaju leukemije, a da odgovara rođeni brat ili sestra je mogućnost svega 25 odsto. Nema svako tu sreću u životu i zato treba da radimo na tome da naš registar donora matičnih ćelija bude što veći, da bi ti bolesnici imali veću šansu za preživljavanje”.

Sama registracija se sastoji od popunjavanja upitnika, nakon čega se vadi jedna epruveta krvi koja se šalje u Beograd u Institut za transfuziju, gde radi tzv. “HLA tipizacija”, na osnovu čega osoba ulazi u registar. “Tada, bilo gde u svetu ako Vi nekome odgovarate, imate šansu da spasite život. Za samog donora, ukoliko mu se posreći u životu da može nekome da donira matične ćelije, sama procedura nije bolna i dugotrajna, dakle pet dana dobija injekciju u ruku da bi mu se matične ćelije iz koštane srži “isterale” na periferiju, za to vreme pacijent je u sterilnom bloku pod jako teškim citostaticima, jer njegova koštana srž mora da se uništi da bi se napravilo prostora za nove matične ćelije. Kada dođe taj “dan D”, donor se priključi na jedan aparat gde leži par sati i gde se krv filtrira .Što je jako interesantno, pacijent nakon procedure automatski ide u sterilni blok i prima terapiju, to je jako emotivan momenat i posle toga donor ide kući i za desetak dana njemu se stvaraju nove matične ćelije, dakle kao da se ništa nije dogodilo. To je šansa za novi život i mislim da je to jako lepo da neko za života može nekom drugom da spasi život”, ističe Melinda.

Institut za transfuziju krvi Srbije, u okviru kojeg se i nalazi Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije, pokrenuo je nacionalnu kampanju “Osloni se na mene” kako bi se povećao broj upisanih davalaca u Registar i podigla svest javnosti o značaju postojanja samog Registra. Naš grad biće domaćin kampanje sutra, 27. i u nedelju, 28. avgusta.

“Od 16 časova na Trgu slobode u okviru “Takmičarskog sajma”, Subotičani će imati priliku da se infomišu o značaju postojanja nesrodnih davalaca u našem Registru, kao i da pristupe Registru davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije. Takođe, i u nedelju 28. avgusta, učesnici Subotičkog polumaratona, kao i svi drugi prisutni građani moći će da se upišu u Registar. Sam čin pristupanja Registru iziskuje svega 5 minuta vremena i jednu malu epruvetu krvi uzetu iz periferne vene. Čitava procedura svakako neće umanjiti fizičku spremnost trkača, naprotiv, može samo pojačati takmičarski duh saznanjem da možete nekome doslovno spasiti život, ističe dr Glorija Blagojević iz Instituta za transfuziju krvi.

Da bi se za što veći broj naših bolesnika pronašao odgovarajući davalac, potrebno je najmanje 100 hiljada prijavljenih davalaca u  nacionalnom registru, a trenutno je taj broj oko 11.500, pa se pacijenti u Srbiji oslanjaju na Svetski registar i humane građane drugih  država, Nemačke, Turske, Poljske, Izraela i drugih. Međutim, traženje nesrodnog davaoca u inostranstvu preko Svetskog registra dodatno usporava  proces izlečenja, čime se i umanjuju šansa za preživljavanje pacijenta. Na žalost, za jedan broj obolelih davalac se nikada ne pronađe, pa samim tim šanse za njihovo preživljavanje ne postoje. O efektima nacionalne kampanje, sa ciljem da približi značaj povećanja broja nesrodnih davalaca u Registru, dr Blagojević ističe da iako kampanja traje svega nekoliko meseci, broj novoprijavljenih davalaca raste, što govori u prilog tome da radimo pravu stvar.

“Za tri meseca je upisano više od 1500 novih davalaca, a to je do skoro bio neki trogodišnji prosek prijavljenih. Što je više upisanih u Srbiji, to su veće šanse da se podudarni davalac nađe u granicama naše države. S toga pozivam sve Subotičane da dođu u subotu i nedelju na Trg slobode, daju jednu epruvetu  krvi, upišu se u Registar i pokažu svoju humanu i ljudsku stranu, zaključuje dr Glorija Blagojević.