Kami – jednogrba libijska „princeza“ na Paliću
Među više od 150 životinjskih vrsta, Palićki zoološki vrt u svojoj zbirci krije i jednog papkara posve posebniji od drugih, i to zbog njegovog „plemićkog“ porekla. Okružena mrkom medvedicom, mnoštvom majmunčića, vukovima i svojom vrstom, doduše po nečemu drugačijom, živi jednogrba kamila Kami – potomak Gadafijevih kamila.
Ne tako davno na IX samit nesvrstanih u Beogradu, libijski vođa Muamed Gadafi je doneo šest kamila i tradicionalni arabeskni šator, koji mu je, kažu tadašnji medijski izveštači, poslužio umesto hotelskog apartmana, a kamile bile „na dohvat ruke“ kada mu se pije kamilje mleko. Nakon skupa, kamile je pokonio prestoničkom Zoo vrtu. Kako su životinje ostale ispred ambasade nakon odlaska Gadafija, radnici pomenutog vrta su imali zadatak ih odvedu u novi dom. Posao, po svemu sudeći, nije baš bio lak. Priča kaže da nisu mogli da ih pomere, niti su imali smernice za „komande“ na koje kamile reaguju, budući da su dresirane na stranom jeziku, te su čak morali da aktiviraju dizalicu.
„Gadafi je otišao, a one su ostale ispred ambasade. I nismo mogli da ih pomerimo ni makac. I šta ćemo, dizalicama. Tek posle nekoliko dana, posetio nas je čovek iz ambasade koji je preneo neke tri kratke komande i uspeli smo da uspostavimo komunikaciju sa njima. Pošto su one bile dresirane, znale su da ustanu, legnu na „tajni znak“, a čak su i bile osedlane za jahanje“, izjavio je jednom prilikom Zoran Rajić, nadzornik Beo zoo vrta, za srpske medije. Sigurno se pitate, kakve veze ima palićki zoo vrt sa celom ovom pričom i kako je jednogrba kamila, po imenu Kami, stanovnica našeg zoološkog vrta, stigla na sever Vojvodine? Ne, to nije jedna od doniranih životinja. Kami je potomak jedne od šest kamila nekadašnjeg libijskog revolucionara kojima je on darovao Beo zoo vrt ’89 godine. Libijski lider je imao želju, kako je kazao Rajić, da sve kamile, tri ženke i tri mladunčeta, ostanu u Beogradu, ali su se one ipak „rasule“ po tadašnjim jugoslovenskim republikama. Dve su otputovale za Sarajevo, a jedna u Skoplje, dok su ostale ostale u prestonici.
Naša Kami je rođena 1. jula 2000. godine, a na Palić je stigla 15. jula naredne godine, objašnjavaju iz Zoo vrta Palić. „Kami je 2000. godište i rođena je u zoološkom vrtu u Beogradu, ali je sa svega godinu dana, u vidu saradnje zooloških vrtova, prebačena na Palić. Ona je vrlo interesantna ženkica, vrsta jednogrbe kamile koja mnogo voli posetioce i stvarno je jedna od atrakcija kod mališana“, kaže Jelena Toljagić, koordinatorka edukativnih i promotivnih aktivnosti Zoološkog vrta Palić.
Ipak iako voli posetioce i podjednako uživa u njihovom društvu kao i oni u njenom, nije preporučlivo da joj se ide isuviše blizu, budući da je ova vrsta životinja poznata po tome da ume da „počasti“ prisutne onako kako je svojstveno lamama i kamilama, onda kada se oseti ugroženo, a naročito ako je u toku svog obroka. Hrani se isključivo biljkama, a kada je u pitanju piće, tu važi jedan mit – kažu da se u njihovim grbama nalazi rezervoar vode, što naravno nije tačno, jer je u grbama kamila smeštena mast odakle one crpe vodu ili hranljive sastojke. Samim tim, mogu biti bez unošenja nove hrane i do nekoliko nedelja. Da ova deva nosi gene sa tla daleke severnoafričke zemlje i to baš iz krda Gadafijevih ljubimaca, kažu i zoo vrta, malo je poznato. “Verovatno oni stariji sugrađani koji su posećivali Vrt u tom periodu kad ona jeste donesena, znaju takvu priču, ali većina mlađih sugrađana i tinejdžera ni ne zna za njeno poreklo“, dodaje Toljagić. Životi vek jednogrbih kamila je oko četrdeset godina, te je Kami zašla u drugu polovinu. Ona sama boravi u spoljašnjem i unutrašnjem ispustu, iako do sebe ima komšije, dve dvogrbe kamile sa kojima ostvaruje delimični kontakt, često se može videti kako šeta tamo – amo i kako kao da priča „sama sa sobom“. Neki bi se našalili i rekli da razlog tome može biti i što je naša jednogrba libijska „princeza“ od pre nekoliko godina udovica.
„Kami je majka. Ona je imala svoje potomke, koji su takođe u vidu saradnje zooloških vrtova prebačeni u Mađarsku. Ono što je važno je da je ona i na taj način produžila trag loze „Gadafijevih kamila“, ističe Jelena Toljagić. Originalnog „krda“ Gadafijevih kamila više nema, ali je potomak Gadafijeve pratnje još u Beogradu, dok je Kami kako smo već pomenuli smeštena na Paliću. Da se za sudbinu pukovnikovih kamila i te kako pita, zaključili smo i pre dve godine, tokom jedne od formalnih poseta našoj zemlji, kada se Ministar spoljnih poslova Maldiva i predsedavajući Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Abdula Šahid, prisetio da je Gadafi svojevremeno u našu prestonicu na skup nesvrstanih došao sa šest kamila, te upitao – šta je sada sa njima? Tada je pred srpskim visokim zvaničnicima rekao da je i sam 1989. godine bio u Beogradu i da se seća primopredaje. „Gadafi je došao, raširio je šator, a ispred su bile i kamile. To je baš bila atrakcija. Gadafi je otišao, a životinje je poklonio Jugoslaviji. Kasnije je pokušao da raširi šator i u Njujorku, u Central parku, i da dovede kamile, ali mu nisu dozvolili“, napomenuo je Šahid domaćinima, a preneli domaći mediji. Kako palićki zoo vrt nudi mogućnost posetiocima da usvoje neku od životinja ukoliko doniraju određeni iznos novca za poboljšanje uslova boravka jedinke u Vrtu, tako je i Kami pronašla svoju obožavateljku koja na ovaj način, može se reći, indirektno pruža podršku produženju loze „Gadafijevih lepotica“.