Izložbom „Herbarium“ predstavljen biljni svet koji raste na subotičkim grobljima

Kako bi građanima prikazali koje sve biljke i drveća rastu na subotičkim grobljima, zaposleni u JKP „Pogrebno“ organizovali su u saradnji sa profesorom i biologom Gezom Cekušem izložbu pod nazivom „Herbarium“, u okviru koje je predstavljeno ukupno 16 herbara na temu vrsta sa retkim primercima ili u toku nestajanja i vrsta koje rastu u parkovima. Izložba se do kraja jula može pogledati u izlozima koji se nalaze u sklopu prostorija preduzeća, na adresi Trg Žrtava fašizma 1.

Kako ističu u JKP „Pogrebno“, ambijent i izgled naših grobalja možda ne može da se takmiči sa poznatim grobljima koja su na listi svetske kulturne baštine, ili su deo Rute evropskih grobalja, ali su naša i naš zadatak je da ih cenimo i da se potrudimo da ih očuvamo i činimo još lepšim, bogatijim i raznovrsnijim u botaničkom smislu. Drveće i šiblje pored kojih prolazimo pri poseti groblju naši su poznanici o kojima bi trebalo da nešto znamo, pa makar to bila njihova imena.

Biljke su naši saputnici jer nas prate od rođenja, pa sve do smrti, a pored osnovnih funkcija, imaju i simboličko značenje. Niko od nas verovatno nikada nije pomislio na to da ruzmarin simbolizuje vernost, bračnu sreću, da je lipa simbol tuge i smrti, da je bršljan biljka ljubavi do smrti, jer se obavija oko drveta koje se na kraju osuši, šimšir je simbol otpornosti, a tisa je simbol dugovečnosti, ujedno i patnje i smrti. Da li smo svesni toga da su ruže biljke koje najduže cvetaju i to čak sedam meseci, da li smo razmišljali o tome koje drvo je najskuplje u Evropi (šimšir), koje je najkvalitetnije za rezanje, vajanje, za pravljenje oltara i kipova (lipa), ili iz koje biljke se pravi sok i šećer koje smeju konzumirati i dijabetičari (breza)?.

„Kada je neko toliko optimističan u svom radu, kao što je to Geza Cekuš i kada nam je ponudio da objavimo knjigu koju je napisao o svim drvenastim biljkama i primercima koje je pronašao na groblju, onda smo došli na ideju da otvorimo jedan novi link na našem sajtu, koji će predstavljati sva groblja, ne samo u Subotici nego i u okruženju i on će se zvati „Muzeji na otvorenom“, gde će građani moći da steknu jednu drugačiju sliku koja će delimično povezati ono što je nekada bilo i ono što je sada. Mi danas na žalost sve manje ozelenjavamo, svima nešto smeta ili prlja, svi više vadimo nego što sadimo, naravno intencija je da nam groblja ponovo počnu ličiti na parkove i upravo se odatle i rodila ideja za ovu izložbu na dva izloga. Tokom meseca organizovaćemo tri izložbe na kojima će biti predstavljeno nekoliko vrsta biljaka, sledeće će biti korovske biljke koje se mogu naći na grobljima, a zatim drvenaste i sve ostale koje mogu da se tamo pronađu. Takođe, u planu je da se ovi izlozi koriste za kratke izložbe o znamenitim Subotičanima koji su sahranjeni na našim grobljima, kao jedan vid edukacije da građani u prolazu mogu da se upoznaju sa nečim novim, a da im to ne oduzima mnogo vremena“, objašnjava direktorica Vesna Prćić.

Autor izložbe Geza Cekuš, kaže da ljubav prema grobljima gaji još iz detinjstva, od kada ih rado i obilazi, a njihov značaj u smislu biljnog sveta prepoznao je kada je počeo da radi kao profesor na univerzitetu. „Uvideo sam da sve što učenici treba da znaju u biologiji o bilo kojoj biljnoj grupi, oni mogu pronaći na groblju i dok sam radio na fakultetu i studenti su znali da taj živi materijal koji nosim na predavanja je upravo sa te lokacije, naravno ne sa grobnice ili iz vaze, već ono što se nalazi u prirodi“.

Prema njegovim rečima, osamdesetih i početkom devedesetih godina groblja su počela da se menjaju, od izgleda grobnica i tekstova na njima, pa preko biljnog sveta koji ga okružuje. „Sećate se da smo pre 30 godina imali mnogo više biljaka lišćara nego danas i došao sam na ideju da bi trebalo napraviti jedan „inventar“ na osnovu čega mogu da, nakon izvesnog vremena, uporedim kakva je sada situacija. Prvi rad mi je objavljen 2005. godine, to su bili podaci iz 2001. godine, a uglavnom je reč o biljkama koje danas više ne možemo da vidimo na grobljima, ali imamo i novih vrsta. Sledeći rad koji je izašao 2017. godine, pokazao je da je broj vrsta ostao otprilike isti, ali je došlo do promena u vrstama biljaka. Tokom 2019. godine počeo sam da sakupljam najnovije podatke, prema kojima se broj vrsta kreće otprilike od 110 do 119, međutim i to se menja. Prvim uzrokom promene smatram to što su biljke lišćari stavljeni sa strane, što negde mogu i da razumem jer lišće opada, ali ambijent groblju daju upravo takva stabla. Nećete verovati da na grobljima nemamo zasađenih ni 15 stabala jorgovana, već su sve samonikli primerci, a danas su u modi tuje što je po meni bez veze jer se svuda sade. To jeste lepo, ali kasnije počinje da opadaju lišće i mlade grane i mnogo više prljaju nego lišćari“.

Geza Cekuš dodaje da, gledajući po jednom hektaru površine, na subotičkim grobljima je zasađeno u proseku 152 stabla i žbunastih biljaka što je jako lep broj, pogotovo danas kada je u modi govoriti o biološkoj raznovrsnosti, zbog čega smatra da su groblja jako dobar primer za to. „Ja zeljaste biljke nisam pregledao, jer za to nije dovoljan jedan životni vek čoveka, ali što se drvenastih biljaka tiče i to je jako dobar rezultat“, zaključuje naš sagovornik.

***

U poslednje vreme u novom delu groblja “Dudova šuma” pojavio se drugi vid ukrasa poput nadgrobnih spomenika, a pošto je sve izbetonirano tamo se drva ne mogu saditi, osim na ivicama parcele, ali su jako lepo održavane grobnice i ima jako lepih saksija sa biljkama, tako da se tamo može naći jako veliki broj biljnih vrsta i mislim da je to groblje, posle crkvenog dela Bajskog groblja, najlepše.