Bunjevci obeležili nacionalni praznik – Dan osnivanja bunjevačkog nacionalnog saveta
Jedan od četiri nacionalna praznika Bunjevaca, Dan osnivanja Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, obeležen je u četvrtak, 23. februara svečanim programom, kojem je prisustvovao ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, a koji je kao izaslanik predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u njegovo ime primio nagradu bunjevačkog nacionalnog saveta “Ivan Antunović” namenjenu Republici Srbiji, za poseban doprinos očuvanju nacionalnog identiteta Bunjevaca. Ovom prilikom obeležen je i jubilej, 20 godina od osnivanja prvog nacionalnog saveta.
dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, naglasila je da je 20 godina za istoriju kratak period, ali da za ljudski vek i sve one koji su aktivno učestvovali u ovom periodu to nije malo.
“Davalo se sve od sebe, davalo se bez prestanka i odustajanja nije bilo. U ove dve decenije presecaju se paralele četiri veka, koliko živimo ovde na severu Bačke. Tu su utkani snovi, od Ivana Antunovića, našeg preporoditelja iz 19. veka pa do Nikole Kujundžića i Mije Mandića, koji su svoj život posvetili ideji bunjevačkog školstva. Nas su kao narod dizala i lomila istorijska dešavanja, od uzdignutih glava na Velikoj narodnoj skupštini 1918. godine, do zabrane imena i identiteta 1945., ali uspeli smo se izboriti i opstati. U ove dve decenije ostvarili smo sve o čemu su sanjali naši stari i velikani. Ispred nas nije bilo prepreke koju nismo prešli i nije bilo zadatka koji se nije ispunio. Sagradili smo jak temelj za dalje da rastemo i da se razvijamo. Stali smo u red sa drugim nacionalnim manjinama jednaki, što nam je uvek bila želja i sada idemo napred, dalje. Ove godine očekuje nas kupovina Bunjevačke kuće i otvaranje njenih vrata svetu i svim dobronamernim ljudima, novim idejama i uspesima”.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, naglasio je da je nagrada koja nosi ime znamenitog bunjevačkog sveštenika i pisca Ivana Antunovića, veliko i značajno priznanje koje Bunjevci dodeljuju svojoj otadžbini. Dodao je da su Bunjevci narod čija sudbina, baš kao ni sudbina Srba, često nije bila laka, a neretko su ova dva naroda sudbinu delili tokom zajedničke istorije.
“Nećemo zaboraviti učešće i doprinos Bunjevaca kojim je ispisana istorija tokom različitih perioda naših života na ovim prostorima, u borbi za slobodu i slobodnu otadžbinu. Srbija je među prvim državama u Evropi koja je pre više od 15 godina zakonom uspostavila nacionalne savete nacionalnih manjina, kao garant njihovog prava i jednakosti, ali i poštovanja različitsti, a kojima Srbija pruža i značajnu finansijsku podršku. Ustav Republike Srbije garantuje nepovredivost prava nacionalnih manjina, a to znači da jednom dostignuto pravo nikada više nijednim zakonom ne može biti unazađeno, a za vas koji ste prošli golgotu nakon Drugog svetskog rata, to je jedna od najvažnijih odredbi. U godini kada obeležavate 20 godina postojanja nacionalnog saveta, želim da naglasim da će Republika Srbija nastaviti da pomaže rad Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, da učestvuje, brani i pomaže vašu borbu za očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta i da za Bunjevce i sve naše građane nastavimo da budemo država mira, stabilnosti i ekonomskog prosperiteta”, zaključio je Selaković.
Žolt Sakalaš, pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu, nacionalne zajednice i manjine, naglasio je da je prošlo nekoliko stotina godina od kada su se Bunjevci naselili u Vojvodinu i učinili je boljom, vrednijom i bogatijom sredinom i dodao da zbog osvedočenih vrlina bunjevačke zajednice, velikog srca Bunjevki i Bunjevaca, domaćinskog odnosa, specifičnog temperamenta i predanosti i čuvanju svoje baštine, bunjevačka nacionalna zajednica je dala jednu naročitu boju u koloritnom ćilimu nacionalnih manjina u pokrajini.
“U Vojvodini istrajava 29 nacionalnih zajednica, a iako je bunjevačka zajednica relativno mlada, po svojoj institucionalnoj organizovanosti dosta toga je učinjeno u oblasti očuvanja jezika, kulture, tradicije, samobitnosti, a pogotovo poznavanja i prepoznavanja Bunjevaca kao autohtone punopravne nacionalne zajednice. Bunjevačka nacionalna manjina svojim kolektivnim duhom i upečatljivim identitetom doprinosi stvaranju i negovanju ovog dragocenog mnogonacionalnog sklada. Pokrajinska vlada dosledno će podržavati bunjevačku nacionalnu zajednicu, jer je unapređenje prava pripadnika nacionalnih manjina uvek među našim prioritetima”.
Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić je napomenuo da se u toku prethodne dve i po godine mnogo uradilo na očuvanju običaja, tradicije i kulture Bunjevaca, a maj 2021. godine biće upisan zlatnim slovima u istoriji bunjevačke nacionalne zajednice, jer je bunjevački jezik zvanično uveden u službenu upotrebu na teritoriji Grada, čime je stavljen pečat na jednakost i specifičnost multietničke Subotice.
“Time smo napravili veliki demokratski iskorak u slobodi govora i izjašnjavanja. Ova svečanost je prilika da izrazim veliku zahvalnost bunjevačkoj nacionalnoj zajednici koja je uručila najveće moguće priznanje Republici Srbiji. Grad Subotica će uvek biti podrška očuvanju nacionalnog identiteta Bunjevaca kao i ostalih manjinskih zajednica koje žive na teritoriji Grada i verujem da ćemo zajedno da uradimo još mnogo lepih stvari za ovaj grad”, rekao je Bakić.