Ris – težak posao da bi se došlo do hleba

U organizaciji Centra za kulturu Bunjevaca, na salašu Slavice i Mirka Babičkovića na Senćanskom putu 198, proteklog vikenda održan je Ris – tradicionalno košenje žita. Ovo je bila prilika da se prikaže na koji način se nekada na njivama radio ovaj prilično težak i naporan posao, kako bi se žito sačuvalo od vremenskih nepogoda i pripremilo za vršidbu.

Kako tradicija nalaže, risari i risaruše su se okupili na salašu, odakle su krenuli na obližnju njivu, služen je tradicionalni risarski doručak, a kako tradicija nalaže, odigrano je i tradicionalno risarsko kolo.

Jedan od risara bio je i Grgo Pećerić, koji kaže da je ovaj posao uvek bio važan, a imao je cilj da sačuva rod od nevremena i leda. „Ovde se nekada kosilo žito koje je zrelo 80 odsto, onda je ono završilo svoje zrenje u krstinama, znači sačuvao se kvalitet, ali se i spasilo od nepogoda. Nije se gledalo da li je napolju vruće ili nije, jer to je bio posao koji predstavlja krug i koji se ne odnosi samo na seljaka nego i na građane. Međutim, danas je to mnogo lakše uz mehanizaciju, tu su kombajni i traktori i bude za čas posla gotovo. Za risara je veoma važno da ima iskustva, mora znati da spremi alat, kosu za košenje da pripremi, znači sve je važno”.

Mirko Babičković objašnjava da kada se završilo košenje žita, risari i risaruše su na njivi ispleli venac koji je bandaš kasnije nosio na šeširu, a domaćin i domaćica nisu išli na njivu, već su venac čekali u dvorištu imanja. „Risar i risaruša su prenosili vlasniku kolika je krstina, jer je domaćin na osnovu toga znao koliko će godina biti rodna ili manje rodna. Nakon čašćavanja odigralo se kolo, a krstina se ostavljala na njivi. Drugi dan se sa konjima i plugom oralo oko krstine da se ne bi slučajno desio požar. Zatim se posle nedelju dana krstina nosi u kamaru na salaš da odleži i nakon toga se žito stavlja u vršilicu kako bi se odvojio plod od stabljike. Nekada je na toj mašini radilo od 15 do 20 ljudi i kada se taj posao završio, onda su se plaćali risari, bandaš, a žito se stavljalo na tavan i ostavljalo se oko 450 kilograma za svakog člana domaćinstva”.

Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić, istakao je da je ris je u prošlosti bio jedna od najvažnijih stvari vrednih ljudi sa ovih prostora, koji su vezani za ovu zemlju i plodnu ravnicu. „Iako ih je očekivao naporan rad za koji su se uvek dugo pripremali, oni su sa pesmom odlazili na svoje njive i sa pesmom se vraćali na svoje salaše i ponosno i sa velikom radošću slavili završetak risa, jer su znali da su za narednu godinu obezbedili hleb za svoju porodicu. Grad Subotica će uvek podržavati sve manifestacije, skupove i događaje koji baštine tradiciju i kulturu jednog naroda. Ono što moram da naglasim da sam se uvek prijatno osećao i sada, kao i prethodnih godina, moram da kažem da smatram sebe ne zvanicom ili gostom, već domaćinom. Želim da čestitam i ovu ali i narednu manifestaciju „Dan Dužijance”, koji se obeležava 15. avgusta, posebno zato što je ovo godina kada Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine slavi 20 godina svog postojanja i rada”.

dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine naglasila je da Ris, nekadašnje skidanje žita sa njiva, ili žetva kako se danas modernije kazalo, sada već predstavlja određenu etno manifestaciju, odnosno prikazivanje kako se to nekada radilo. „Mi taj ris pre svega i pravimo, u čast onih koji su kadgod radili, jer se jako teško dolazilo do hleba. Danas se to sasvim drugačije doživljava i vidi sa jedne strane, sa druge strane organizujemo sa željom da se sačuva sećanje na taj nekadašnji rad, jer mi danas među risarima imamo one koji ne samo da ne pamte ris, nego nikada nisu ni bili, ali tako se to prenosi sa kolena na koleno, da se sačuvaju kultura, sećanje i da nastavimo sve ono što smo nekada radili, da sačuvamo i kroz ovaj segment našeg identiteta”.

Ova manifestacija održana je u okviru obeležavanja 15. avgusta – „Dana Dužijance”, jednog četiri velika praznika bunjevačke nacionalne zajednice, kao i u povodu obeležavanja 20 godina postojanja i rada Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine.