Sahranjen Ištvan Pastor
Predsednik Skupštine AP Vojvodina i lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor sahranjen je danas na Bajskom groblju. Na večni počinak pored porodice, prijatelja, članova stranke ispratili su ga i mnogi zvaničnici. Naime od Ištvana Pastora govorom su se oprostili premijer Mađarske Viktor Orban i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić
Odlučio sam da ne čitam govor, jer u njemu ne piše ono kroz šta smo prolazili poslednjih meseci, kakve smo reči razmenjivali i o čemu smo govorili. Ištvan Pastor je istorijska ličnost i biće zapisano njegovo ime ne samo u mađarskim, već i u srpskim udžbenicima.Ištvan Pastor je čovek koji je uspeo više od svih ratnika, vojskovođa, državnika. Od svih onih kojih su nam puna usta, koje smo neretko precenjivali, a tako velike ljude poput Ištvana Pastora neretko podcenjivali. Ištvan Pastor je bio čovek koji je nas upoznao sa Viktorom Orbanom. Ištvan Pastor je bio čovek koji je spojio dve najveće partije u Srbiji, Srba i Mađara – Srpsku naprednu stranku i Savez vojvođanskih Mađara. Ištvan Pastor je bio čovek koji je radio na pomirenju, uvek dovoljno snažan da štiti interese i Mađara i Srba, ali uvek dovoljno pametan da napravi kompromise, jer bez dogovora napretka i budućnosti nema. Ištvan Pastor je postao jedan od najvažnijih ljudi na srpskoj političkoj sceni, bez koga je bilo nemoguće zamisliti punu stabilnost i najbliže odnose između Srba i Mađara. I uvek kada bismo razgovarali pred izbore i posle izbora, sa njim nikad nije bilo iznenađenja, nije bilo onih politčkih trikova, jedno mesto, jedna fotelja više. Nije ga to interesovalo. Hoću da njegovi Mađari to ovde znaju, interesovalo ga je nešto drugo – koliko će puteva više da prođe kroz mađarska sela i naselja, koliko posla, koliko fabrika možemo zajednički da napravimo, dovedemo, šta je to što možemo zajedno da donesemo.
Ima jedna reč po kojom ću ga zapamtiti i koju je koristio kao da mu je srpski jedini jezik. Izašli smo na terasu Predsedništva i gledali smo, koliko je moguće daleko videti, šta je to što smo uradili zajedno. Počeli smo da govorimo o pruzi Beograd-Budimpešta i ja sam mu rekao – „Samo da smo to uradili u Srbiji, nije malo šta smo napravili“. A Ištvan se okrenuo prema meni i nekim čudnim pokretom ruke, to ćete vi iz porodici znati, i rekao je to je bila sitnica u odnosu na sve što smo uradili, i onda mi je rekao jednu srpsku reč – Aleksandre uradili smo „onoliko“. To je ta srpska reč koju su srpski vladari koristili još u 19. veku, nije mogao bolju da pronađe.
To je čovek koji je danas ovde okupio sve nas, i Mađare i Srbe. Osećamo isto prema čoveku koji je uspeo da nas ujedini. Poslednji put sam ga video u bolnici u Subotici pre petnaestak dana. Bio je vedar i čio, bio je jak, stabilan i obradovan sam izašao iz Bolnice, uveren da će još dugo da poživi. Pričali smo o planovima, budućnosti, o tome šta je to što još moramo da uradimo, za šta da zamolimo Viktora da nam pomogne oko nekih zelenih linija. Video sam se privatno sa Viktorom u Budimpešti dva dana pre nego što je stigla vest da je Ištvan preminuo. Govorili smo o Ištvanu, a Viktor mi je rekao da ima zabrinjavajuće vesti. Ja sam rekao „ja sam ga video odlično je izgledao, video sam da su ga svi voleli i sestre i lekari, bez obzira da li su Mađari ili Srbi“. Svi su ga voleli, i nadali se želeći mu brzo ozdravljenje. I onda sam rekao Viktoru, kada mi je rekao da su mu lekari u Budimpešti rekli da nije dobro stanje – „za nas bi bilo katastrofa bilo šta da se dogodi“. U roku od 48 sati smo čuli tu tužnu vest. Hoću da znate još nešto, možda će neko jednog dana preneti, da znate koliko je bio idejno i ideološki snažan. Požalio sam mu se pre godinu dana i rekao da mi je sve teže, da nisam neko ko ne ume da trpi, pritiske, pretnje, koji su dolazili iz mnogih delova sveta. On je tim povodom tražio razgovor sa mnom, jer je nešto osećao, nešto je video. Rekao sam mu da je teže nego ikada, da se plašim čime sve Srbiji prete i da ne znam hoću li moći da izdržim. On je tada pokazao nešto što do tada nisam poznavao kod njega – neverovatnu odlučnost, energiju i snagi. On je prvi put povisio ton, stego levu pesnicu i rekao – „ako mogu da te zamolim, iako ne znam šta se sve dešava, sve im to izdrži, jer oni se samo prave da su jaki, a ne vide ni šta se kod njih događa u njihovom dvorištu, zato samo izdrži, a mi ćemo da podržimo sve što bude potrebno, jer ne smemo da popustimo posle svega što smo uradili“. Ja sam tada video pred sobom jednog drugog Ištvana – jednog snažnog lidera, velikog lidera, ne samo mađarskog, već i lidera srpske države. Po godinama nešto starijeg, od koga sam mogao u tom trenutku mnogo da naučim. Odlaskom Ištvana izgubili smo i prijatelja, i brata i velikog političkog lidera. Izgubili smo divnog čoveka. Nadam se da ono što je on uradio niko neće moći da pogazi u budućnosti, verujem i u našeg prijatelja Orbana, u naslednike i u porodici i u političkoj partiji koju je predvodio Pastor, a mi ćemo pokazati kao srpska država koje poštovanje smo imali i koje poštovanje ćemo uvek imati. Jer to što umrete to je fizički, Ištva Pastor će generacijama još živeti i biti poštovan kako od Mađara, tako i od nas Srba. Mi ćemo znati za svo dobro koje je učinio ovoj zemlji. Neka mu je večna slava – rekao je predsednik Vučić.
Na ispraćaj lidera Saveza vojvođanskih Mađara došao je i Milorad Dodik. a ispraćaj lidera Saveza vojvođanskih Mađara došao je veliki broj ministara iz Vlade Srbije, među kojima Miloš Vučević, Tomislav Momirović i Ivica Dačić. Na groblje su stigli i predsednik Narodne Skupštine Republike Srbije, Vladimir Orlić, kao i Đorđe Milićević, potom Igor Mirović.
Od njega su se na kraju oprostili i njegovi članovi na koje je bio toliko ponosan.
Ne postoji veća čast za manjinskog političara, Mađara iz Vojvodine nego da bude predsednik SVM-a, govorio je Pastor a članovi stranke znaju da on to nije samo rekao nego je zaista tako i mislio i iskreno osećao jer u suprotnom ne bi po peti put prihvatio da se kandiduje za predsednika stranke. Bio je ponosan na zadatak i sa svih 13.000 članova stranke. Znam jer je to rekao mnogo puta. Posebna je čast i ponos za političku zajednicu SVM-a ali i za celu zajednicu što se predsednik stranke zvao Ištvan Pastor. Svojoj zajednici je pokorno služio ne žaleći vreme i energiju. Ne postoji mesto gde nije bio, svugde je lično poznavao ljude i svugde je bio dočekivan i rado je odlazio u posete. Svakoga je saslušao, svakome pomagao, nije poznavao nemoguće i uvek je tražio rešenje. u beskrajnom nizu saučešća i sećanju na njega navedene su mnoge njegove lične osobine, snažan vođa, odmeren, mudar, dobar strateg, mudar i hrabar ne slučajno. Trebalo je mnogo hrabrosti da 2007. godine preuzme SVM koji je išao nizbrdicom i bio blizu dna. Suočio se sa mnogo neizvesnosti i preuzeo ogroman rizik međutim naš predsednik nikad nije tražio lakši put. Upornim radom ujedinio je ne samo stranku već i čitavu zajednicu za koju se borio do poslednjeg dana života. Ištvan Pastor je prvi među liderima van granice Mađara koji je shvatio da interesi zajednice služe istovremenim formiranjem jake i ujedinjene političke snage zajednice i tesnom saradnjom i održavanjem dobrih odnosa sa maticom i zemljom u kojoj živimo. Ovo nije samo mislio nego je svoje misli pretvorio u dela i bio je ne samo čovek od reči nego od dela kada je ostavrio istorijsko srpsko-mađarsko pomirenje. Ništa manje hrabrosti nije trebalo da se kao lider manjinske stranke bavi ekonomskim razvojem a to je od prvog trenutka postavio kao cilj, rekao je u govoru koje je u ime članova SVM-a pročitao dr Balint Juhas dodajući da je njegovo nasleđe ogromno a životno delo za divljenje. Njegovo ime upisano je u istoriji mađarskog naroda ali i u istoriji srpsko-mađarskog dobrosusedstva. Naš predsednik je vratio dušu svom tvorcu. kad nam zatreba savet više ne možemo da čujemo taj duboki smirujući glas. Mi moramo pronaći pravi put. Od sada ćemo sve činiti, ponašati se tako da naš predsednik kada nas pogleda od gore može da se osmehne i bude ponosan na nas. Duša živi –srešćemo se, predsedniče, poručio je Juhas.
