Ideja o “menjanju sveta” u Bogdanovoj poeziji ne umire

ZVUCI MANDOLINE

sedeo sam na klupi u parku

svirao sam raštimanu mandolinu

melodijom sam zasenio

nebodere

koji su parali oblake

i posmatrali me

razjapljenih čeljusti

 

poješće te beton

kažu

zgrade se hrane patosom

izgubljenih pisaca

 

sedeo sam danima na klupi u parku

i smarao ljude

o tome kako je

bedno

kada te pobedi neko

mnogo lošiji od tebe

 

poješće te sujeta

kažu

ona se hrani napuklinom ljudskih srdaca

 

nisan ja „ljud“

rekoh

i nastavih da drvim

o proćerdanim danima

i nepodnošljivoj praznini

 

koliko je godina potrebno

da sažvaćeš istinu

koju sam ti pljunuo u lice

 

Koliko će vode proteći Volgom

dok ne prestaneš

da tražiš sebe

na mestima gde te nema?

 

koliko će još voštanih sveća

izgoreti iz duše onih

za koje ni tebe ni mene

nikada nije bilo briga?

 

Koliko li će uzaludnih molitvi

biti izgovoreno

za spasenje onih

koji ne žele da budu spaseni?

 

Bogdan Bogdanović rođen je 25. avgusta 1984. godine u Subotici. Pera se latio 2007. godine а njegove pesme su objavljivane u više od 40 zbornika i časopisa, kao i na mnogim portalima na internetu. U Antologiji srpskih pesnika rođenih u periodu 1946–1996. godine: Figure u tekstu – gradovi u fokusu, koju je priredilo UKS, zastupljen je sa dvema pesmama. Objavio je dve zbirke pesama, U pustinji cvet (2019) i Tundra (2020), kao i knjigu sabranih pesama pod nazivom Više od neba (2024) koja je bila i povod našeg prijatnog razgovora.  Njegove pesme su prevođene na mađarski i engleski jezik. Osim poezije, piše i rok publicistiku. Saradnik je portala Rokomotiva i Balkanrok magazin.

• Objavili ste treću knjigu poezije. Kako bi je najkraće opisali?

Bogdan: „Više od neba“ predstavlja knjigu sabranih pesama. Sadrži i one koje su već objavljivane u prethodne dve zbirke, ali i 20 novih, do sad neobjavljenih pesama. U nju sam uvrstio većinu rodoljubivih, koje sam pisao od 2018. do 2023. godine, kao i određen broj intimnijih pesama koje su pisane na tradicionaolan način, slično našim pesnicima romantizma i moderne.

Knjiga je posvećena, pre svega, mom, ali i svakom slobodarski nastrojenom narodu, koji nastoji da se odupre evro-atlanstkom imperijalizmu.

• Da li pesnik sazreva i da li to primećujete u svojoj poeziji?

Bogdan: Naravno. Sazrevamo, pre svega, kao ljudi, to je proces koji traje koliko i sam život. Kada je moje stvaralaštvo u pitanju, izraz se prilično promenio, što je i logična posledica čitanja prilično raznovrsne literature. Ipak, nove pesme koje još uvek nigde nisu objavljene, koliko odudaraju od tradicionalne forme koje sam se držao u jednom periodu, toliko su povratak mom autentičnom izrazu koji sam negovao pre više od 15 godina, kada sam još bio „početnik“. Razlika je što su ove nove zrelije, više „brušene“, s tim što je ona naivna ideja o „menjanju sveta“, karakteristična za post-adolescentsku fazu, u mojoj poeziji još uvek prisutna, možda i više nego kada sam počeo da pišem.

• Put do onih koji čitaju danas je kakav? Koja su to zapažanja koja poslušate i da li prihvatate sugestije?

Bogdan: Koliko god da se opirem tehnološkim inovacijama, moram da priznam da je internet jedan od glavnih medija koji koristim kako bih svoju poeziju podelio sa čitaocima. Kada napišem pesmu kojom sam zadovoljan, prvo je objavim na svom fejsbuk profilu, da bih kasnije slao i nekim portalima.

Kada su u pitanju sugestije, sve se manje obazirem. Poezija je vrlo lična, nekad i duboko intimna, i ako sam zadovoljan konačnom verzijom pesme, onda je to to. Ovaj stav, pak, dolazi sa godinama. Nekada sam tražio sugestije i tamo gde nikako nije trebalo. Sada volim da čujem šta kažu ljudi do čijeg mišljenja držim, posebno kada imam nekoliko pesama objavljenih zajedno (bilo na nekom portalu, bilo u knjizi), pa tražim da izdvoje „favorite“. Najčešće se ispostavi da im se sviđaju baš one pesme za koje i sam mislim da su bolje od drugih. To mi je samo potvrda da nastavim da sledim svoju intuiciju.

• Gde pronalazite inspiraciju za pisanje poezije?

Bogdan: Inspiracija je povezana sa emocijama. Najčešće se javi na putovanjima. Tako su neke od najboljih pesama iz knjige „Više od neba“ nastale na Kosovu i Metohiji, prilikom obilazaka naših manastira i enklava. S druge strane, pesme koje su društveno angažovane nastanu iz frustracije, osećaja nemoći, očaja zbog stvari koje me pogađaju, a na koje ne mogu da utičem. Te pesme su mi i najdraže, jer se pomoću njih oslobađam negativnih osećanja, umesto kojih usledi osećaj zadovoljstva zbog stihova koje sastavim.

Postoje i one pesme koje nastanu pod uticajem nostalgije ili tuge zbog nekog gubitka. Takve se ženskoj populaciji najviše svide.

• Da li imate u planu već četvrtu zbirku?

Bogdan: Imam možda i polovinu materijala za novu knjigu, ali, nigde ne žurim. Pojma nemam o čemu ću pisati i kako ću slagati stihove u budućnosti. Za sada postoji samo ideja o zbirci potpuno drugačijoj od svega što sam do sada objavljivao, a da li će ugledati svetlost dana, to zaista ne znam.

• Uskoro bi trebalo da izađe dvotomna zbirka gde se nalazi i vaša poezija? Da li nam možete reći o kakvoj zbirci je reč?

Bogdan: Mogu samo da kažem da je u pitanju dvojezična knjiga u kojoj je zastupljeno 111 srpskih i isto toliko mađarskih pesnika koji su među živima. Svaki autor je predstavljen jednom pesmom koja je na oba jezika – pesme srpskih pesnika prepevane su na mađarski, i obrnuto. Među srpskim autorima, u knjizi se nalaze dela Matije Bećkovića, Pere Zupca, Gojka Đoga, Vladimira Kopicla, Milovana Vitezovića, Milene Marković, Enesa Halilovića…

Knjiga je trenutno u štampi, a izlazak očekujemo do kraja meseca. Tada ću biti u mogućnosti da kažem mnogo više, i o njenom autoru, izdavaču i ljudima koji su doprineli da se realizuje.

• Uvrštavanje poezije pesnika u ovakvu jednu zbirku koliko je njemu samom značajno?

Bogdan: Naći se u knjizi među stotinak naših pesnika za mene predstavlja najveće moguće priznanje. Ovo je drugi put da sam se našao među velikanima. Zaista sam ponosan, jer je gospodin koji je radio na ovom projektu i sakupljao pesme prevodilac i veliki poznavalac srpske poezije. Posebno me raduje što će i naši severni susedi moći da se upoznaju sa našom aktuelnom književnom scenom, kao i mi sa njihovom.

• Koliko vremena odvajate za pisanje i koji je to period dana ?

Sve zavisi od žanra. Ukoliko pišem o rokenrolu, pogotovo kada istražujem biografiju nekog benda, uz osvrt na istorijski kontekst u kom je stvarao, kao i na analizu stihova, doba dana ne igra nikakvu ulogu. Pišem kad imam vremena i kada sam naspavan. Međutim, kada je u pitanju poezija, inspiracija se najčešće javi u neko doba noći, kada se roje misli koje ne daju da zaspiim, pa ustanem i uzmem telefon kako bih zapisao kostur. Kasnije brusim, ako je potrebno, ali to uglavnom budu sitne korekcije.

Kada pišem angažovane tekstove, noć je, opet, mnogo inspirativnija.

Bogdan je za nekoliko portala pisao angažovane tekstove, nalik kolumni, a čitav serijal nosi naziv „Pisma iz daleke tundre” (od sredine 2021. godine pisao je za portal Šraf, od januara 2022. preselio se na portal Vidovdan, a početkom 2024. nekoliko tekstova serijala objavio je i portal Čudo…tako da to može da se nazove i „letećom kolumnom“, jer, kako kaže, ne piše kontinuirano, nego kad dođe inspiracija).

Promocija Bogdanove treće knjige poezije realno je da se dogodi na jesen jer proćiće  sasvim dovoljno vremena da ljudi čuju za nju.