Bunjevci obeležili 23. februar – Dan izbora prvog nacionalnog saveta
Jedan od četiri najznačajnija bunjvečka praznika, 23.februar – Dan izbora prvog nacionalnog saveta obeležen je juče u Plavoj Sali.
Ovo je 21. godina od osnivanja Bunjevačkog nacionalnog saveta i na ovoj svečanoj sednici podeljena su priznanja onima koji su sa nama duži niz godina. Ovim priznanjima želeli smo da im se zahvalimo na dosadašnjem radu, odnosno da ih zamolimo i dalje nastave da doprinose očuvanju identiteta i kulture zajednice. Organizacija tri Dužijance u tri grada je nešto što je obeležilo proteklu godinu kao i što smo postali ponosni vlasnici Bunjevačke kuće, rekla je dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog Savita Bunjevačke nacionalne manjine.
Priznanje NSBNM – Kalor Milodanović za vrhunski doprinos u oblasti informisanjana bunjevačkom jeziku dodeljeno je Ružici Parčetić i Vladanu Stefanoviću dok je priznanje NSBNM Mijo Mandić za vrhunski doprinos u oblasti obrazovanja Bunjevaca dobila Jadranka Tikvicki.
Priznanje NSBNM Ambrozije Šarčević za poseban doprinos u oblasti naučno-istraživačkog radaBunjevaca dobio je prof dr Žarko Bošnjakovič dok su priznanje NSBNM za aktivnosti na očuvanju nacionalnog identiteta Bunjevaca dobili Mirko Babičković I Božidar Rudić.
Stalno je bilo nekih događanja u kojima sam aktivno učestvovao i trudio se da održim običaje, rekao je dobitnik priznanja Mirko Babičković dodajući da negovanje i očuvanje tradicije i običaja je nešto u čemu uživa.
Priznanje NSBNM za period od 10 godinakontinuiranog rada – aktivnosti na očuvanju nacionalnog identiteta Bunjevaca dobio je Stanko Jozić.
Grad Subotica tokom protekle tri i po godine uradio je mnogo na očuvanju nacionalne posebnosti Bunjevaca. Nacionalni saveti kao bazična tela nacionalnih manjina ostvaruju kulturalnu autonomiju brinući se o obrazovanju, kulturi i informisanju i upotrebi jezika i pisma. Upravo ta četrvta oblast- službena upotreba jezika kao najveći izazov koji je bilo potrebno rešiti u većini saziva Bunjevačkog nacionalnog saveta uspešno je rešen početkom maja 2021. godine. Tada je doneta odluka koja predstavlja istorijski korak u razvoju multikulturalnosti grada a to je uvođenje bunjevačkog jezika i pisma pored srpskog, hrvatskog i mađarskog u ravnopravnu službenu upotrebu na teritoriji grada Subotice, rekao je ovom prilikom Srđan Samardžić, član GV zadužen za oblast privrede dodajuči da će država ostati posveća zaštiti i unapeđenju individualnih i kolektivnih manjinskih prava kao i da je upravo u Srbiji nacionalnim manjinama obezbeđen najviši nivo prava u kulturi, informisanju i službenoj upotrebi maternjeg jezika i svim drugim segmentima društvenog života.
Ovoj svečanoj sednici prisustvovali su i srdačno čestitali praznik predstavnici Republičkog Ministarstva informisanja odnosno Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine.
