Subotičani još jednom pokazali veliku humanost

Proteklog vikenda na Velikoj terasi na Paliću, po 21. put održana je akcija dobrovoljnog davanja krvi „Humana subota“, kojoj se odazvao veliki broj naših sugrađana. Od 92 prijavljena davaoca, krv je uspešno dalo njih 79, a bilo je i 8 novih davalaca. Akcija je održana kao svojevrstan porodični dan, u okviru kojeg su davaoci zajedno sa članovima svojih porodica imali mogućnost da se besplatno provozaju katamaranom, posete Zoološki vrt i koriste gradski prevoz.

Naš sugrađanin Peđa Ivović je sa 18 godina postao dobrovoljni davalac krvi i odaziva se gotovo svakoj ovakvoj ili sičnoj akciji, jer to smatra humanim činom koji mu omogućava da nekome pomogne. “Želja da postanem dobrovoljni davalac krvi se pojavila tokom volontiranja u Crvenom krstu i tako sam ušao u taj svet. Imao sam želju da pomognem drugim ljudima, zaista nemam strah od igle, nije mi problem da dajem krv i volim da motivišem i druge da postanu dobrovoljni davaoci. Dok sam studirao, pohađao sam kurs Crvenog krsta Vojvodine da budem osoba koja će na svom fakultetu da organizuje akcije dobrovoljnog davanja krvi, tako da stvarno uživam u tome i trudim se da svakoj akciji Crvenog krsta prisustvujem i da dam krv. Svima koji se plaše poručio bih da to zaista nije ništa strašno i pozivam ih da pokušaju da nađu način i prevaziću taj strah, jer zaista mogu da pomognu nekome. Nikada se ne zna kada njima bliskoj osobi može da bude potrebna krv iz bilo kog razloga, a potrebni su samo vreme ili dobra volja”.

„Humana subota“ je jedna od najposećenijih akcija, kojoj se odazove veliki broj dobrovoljnih davalaca u okviru koje se prikupe veće količine jedinica krvi, objašnjava Nevena Lukić, stručni saradnik u Crvenom krstu. “Trudimo se da ovakve akcije, koje su se zaista jako dobro pokazale ne menjamo, a da svaku narednu nadograđujemo kako bi bile lepše i bolje. Mi se trudimo da naše četiri akcije koje organizujemo tokom godine, pored svih terenskih koje sprovodimo u organizaciji sa Službom za transfuziju krvi Opšte bolnice Subotica, budu porodične akcije kako bi se deca od malena učila pravim vrednostima, da gledajući svoje roditelje jednog dana i sami postanu dobrovoljni davaoci, dakle pravimo jedan zalog za budućnost i mislim da je ovo pravi način kako mališani najbližim primerom mogu da menjaju svet jednog dana”. Prema njenim rečima, promotivna predavanja o značaju dobrovoljnog davalaštva krvi imaju efekta na mlađe naraštaje, pogotovo u ustanovama srednjoškolskog obrazovanja. “Imali smo ove godine u nekoliko srednjih škola akcije koje su zaista dobro prošle, bio je veliki odaziv đaka, možda im je jedan od motiva to što dobijaju dva slobodna dana, ali moram da kažem da se i posle toga oni nama vraćaju i vidimo kasnije kada se zaposle ili studiraju, prebrode možda taj prvi strah, jer kada se prvi put daje krv to je strah od nepoznatog, ne znaš kako ćeš reagovati, da li će ti biti dobro ili možda postoji milion pitanja u glavi, međutim kada to uradiš i vidiš da si uspeo, a da si samim tim pomogao sebi, odnosno svom organizmu, a pored toga spasao nekome život, jer bukvalno krv je lek i to je nezamenjiva dragocena tečnost koju ne možete da kupite u apoteci, već možete da je dobijete od nekoga ko svim svojim srcem dođe i da krv, tako da to su pravi mali heroji koji kada se udaju ili ožene onda dođu i sa svojom porodicom”.

Pored dobrovoljnog davalaštva krvi u toku je i promocija upisa u Nacionalni registar matičnih ćelija hematopoeze koji je veoma značajan za čitav zdravstveni sistem. “To je velika podrška svim osobama koje boluju od bolesti krvi i što je veći broj nas koji se registrujemo, to su veće šanse da se naši ljudi leče u našoj zemlji. Samim tim smanjuju se troškovi lečenja, a da ne govorimo koliko je to velika podrška samom bolesniku i mislim da je to, pored dobrovoljnog davanja krvi, još jedan način na koji možemo svi da doprinesemo, tako da i to širimo među mladima, jer matične ćelije mogu da daju osobe između 18 i 45 godina, a zašto samo u tom periodu života, zato jer je potreban vremenski period, jer nikada ne znate sa kime ćete biti podudarni. Neko dobije poziv za 6 meseci, a neko za 15 godina i zato je kraći rok. Mislim da možemo svi zajedno dosta postići i promocijom kroz medije i podsticanjem mladih da tek to ne boli i nije strašno, a to je direktno spašavanje ljudskog života i kada neko sa kime ste podudarni, a taj neko boluje od leukemije, od vas direktno dobije lek koji može da ga vrati u život, mislim da ne postoji lepši način da nekome budete istinski heroj”.

Pre davanja krvi, svi dobrovoljni davaoci imali su obavezu da prođu rutinski lekarski pregled koji su sprovodili lekari Doma zdravlja i Zavoda za javno zdravlje, a pacijentima su mereni telesna visina i težina, indeks telesne mase, procenat mišićnog i masnog tkiva, koštana masa i drugi parametri koji su značajni u određivanju celokupnog zdravstvenog stanja, a davani su im i saveti o ishrani i zdravim stilovima života. “Kroz razgovore sa davaocima saznali smo da su vrlo aktivni, imaju hobije i zaista vode računa o svom zdravlju, tako da su samim tim i rezultati pregleda dobri, međutim kada su akcije “Selu u pohode” u pitanju, tamo zaista imamo alarmantne podatke i tegobe su izraženije, imamo nažalost prilično, da kažem „zapuštene“ slučajeve sa visokim krvnim pritiskom i drugim tegobama jer ljudi ne odlaze kod lekara, nemaju vremena ni motivacije, a i neredovno uzimaju terapiju. Mi pokušavamo da našim sugrađanima skrenemo pažnju, da ih ohrabrimo i motivišemo da posete lekara i vode računa o svom zdravlju”, kaže dr Mirjana Dakić, lekar na specijalizaciji iz socijalne medicine u Zavodu za javno zdravlje.

***

Dobrovoljni davalac krvi može da postane svaka zdrava osoba od 18 do 65 godina i da ima više od 50 kg. Važno je da se dan ranije, pred sam postupak davanja ne praktikuje veća fizička aktivnost, jer to utiče na davanje krvi, a na sam dan potrebno je da se uzme lagani obrok i dovoljna količina tečnosti. Muškarci mogu dati krv svaka tri meseca, a žene svaka četiri. Dolazak na davanje krvi potrebno je odložiti 14 dana ukoliko je osoba bila prehlađena ili imala stomačni virus, 7 dana ukoliko je konzumirala antibiotike, a ukoliko je imala operaciju, ugradnju pirsinga ili izradu tetovaže punih 6 meseci.

***

Krv se skladišti u frižiderima koji se transportuju na Odeljenje transfuziologije, gde se vrši kontrolisanje na niz bolesti, rade se pregledi koji uključuju jedan vrlo kompleksan proces. Nakon toga se jedan deo krvi razlaže na krvne elemente, a deo ostaje kao puna krv. Svi pacijenti kada treba da se leče u nekoj drugoj zdravstvenoj ustanovi mogu da se jave Službi za transfuziologiju, koja će pružiti pomoć tako što šalje krv na ime pacijenta tamo gde je potrebno.